Brojilo "plese" tango argentino

Usporavanje kretanja diska brojila najcesci metod. Zbog poznatih desavanja u poslednjih desetak godina kradja se duplirala. Jedno od resenja kvalifikovati ovu pojavu kao tesku kradju

Gradjani sve cesce kritikuju Elektroprivredu Srbije, da ih potkrada na razne nacine, ali malo se zna da i obrnut slucaj nije retkost, vec je u poslednjih desetak godina i te kako postao popularan. U Srbiji se, prema podacima EPS-a, godisnje ukrade oko 1,2 milijarde kilovat/sati struje, sto prema novoj ceni struje od dva dinara, iznosi neverovatnih 2,5 milijardi dinara.

Poredjenja radi, ove godine ce za remonte EPS-a, biti izdvojeno oko 4 milijarde dinara.
- Ova pojava je opste drustveno zlo. Ukupan gubitak struje prosle godine iznosio je oko cetiri milijardi kilovat sati. Od toga na tehnicke gubitke odlazi oko 2, 6 milijardi, jer nasa mreza ne moze da izdrzi povecanje siroke potrosnje koje je poraslo poslednjih desetak godina za, otprilike, 50 odsto, kaze Dragojlo Bazalac, direktor Direkcije za distribuciju elektricne energije EPS-a.

Ukupni gubici Elektroprivrede do 1990. iznosili su oko deset odsto, a od toga je samo dva odsto bila kradja. Ovaj procenat bio je na nivou gubitaka vecine razvijenih zemalja. U Srbiji je prosle godine proizvedeno 27,8 milijardi kilovat-sati, a potrosacima kojih ima vise od tri miliona, obracunato je 23,7. Naravno, kradja se tesko moze uraditi bez radnika EPS-a, potvrdjuje Bazalac, jer se oni ipak najbolje razumeju u to.

Po nekim pretpostavkama, na teritoriji Elektrodistribucije Beograd otudji se i do deset odsto od preuzete struje, sto je duplo vise od proseka u Srbiji. Struju kradu i oni koji imaju prijavljeno brojilo i oni koji nemaju saglasnost EDB-a. Dva osnovna mesta za potkradanje su na samom dovodnom kablu ili na brojilu.

- Postoji mnogo nacina za kradju. Ja ne smem da vam otkrivam sve jer ce verovatno neko to i primeniti kod kuce. Kradljivce najcesce prijavljuju rodbina i komsije, koji zahtevaju kontrolu i kod sebe, da neko ne posumnja na njih, a retko ko se predstavlja. Vecina tih prijava tacno opisuje gde i kako se krade struja, i nasi ljudi su odlicno upoznati sa time. Posto je nas narod dovitljiv, nacina ima dosta - kaze Momir Siljkut, sef Odeljenja za kontrolu koriscenja struje u Elektrodistribuciji Beograd.

On kaze da vecina bespravnih graditelja u naseljima Medakovic, Karaburma, Zarkovo, i naravno Kaludjerica, kradu struju. Investitori uplate EDB-u prikljucak za tri stana, a povezu 20. U maju, kako kaze, Siljkut, otkriveno je 112 samovlasnih prikljucaka na mrezu i 81 kradja struje. Ovo su ocigledniji vidovi kradje, a sta sa onima koji su mnogo suptilniji, a ima ih.

Milan, jedan od "iskusnijih" elektricara, koji je svojevremeno radio u EDB-u, otkriva kako je ljudima "pomagao" da olaksaju kucni budzet.
- Covek kablom odvede struju s glavnog voda koji je dovodi do kuce. Na ovaj vod on prikljuci najvece potrosace struje i to se nigde ne belezi. Ili, u okviru kuce napravi prekidac kojim kada hoce celu potrosnju struje prebaci van brojila, i kada dodje kontrola sve prebaci na brojilo. To se predvidi jos prilikom gradnje kuce, i tesko se otkriva. Kada se skine plomba sa donjeg dela brojila, sto nije tesko, nastaje "raj" za kradju. Izvadi se jedan od kablova koji ulazi u strujomer i ne mere se potroseni kilovati. Nekima sam lakirao plocicu koja povezuje namotaje u strujomeru i ponovo nista ne ide preko brojcanika - prica nam u poverenju Milan.

Ako je strujomer pri plafonu, nastavlja, "strucnjaci" probuse rupicu na strujomeru, provuku iglu i usporavaju kretanje diska, sto se u nasem zargonu naziva "tango argentino". Ako je blizu poda, sve se radi isto, samo s donje strane. Ili nekako razmrdaju staklo na strujomeru i onda provuku tanku plastiku, najcesce od rendgen snimaka, i ponovo zaustave okretanje brojcanika.

Poseban prica je Niska elektrodistribucija. Prosecan dug, na primer, potrosaca u opstini Doljevac, sto za obracunatu struju, sto za ukradenu, iznosi oko 20.000 dinara.
- U selo Pukovac nase ekipe ne smeju ni da udju, iako znamo da je kradja nevidjena. Kad krenemo kod njih, odmah se pobune, blokiraju puteve. Cesto i napadaju nase radnike. Struju najcesce kradu tako sto se prikljuce direktno na vod struje. Posto je ovo opstina koja se bavi proizvodnjom ranog povrca u plastenicima, struju koriste i za zagrevanje plastenika. Mozete zamisliti koliko se tu kilovata ukrade - objasnjava Malisa Bozic, jedan od direktora u Elektrodistribuciji Nis.

On kaze da o razlozima kradje govori i podatak da se ovo ne desava u opstini Dimitrovgrad koja je jedna od najnerazvijenijih u Srbiji, vec u Doljevcu, opstini koja uopste nije siromasna. LJudi iz ovog kraja kazu da ako prolazite kroz pomenuto selo Pukovac, cak u pojedinim dvoristima mozete videti i bazene. Bozic kaze da seljacima u ovoj kradji najcesce pomazu iskusni elektricari iz firmi koje su poslednjih godina propale. Oni uslugu na stubu naplacuju pet, a na brojilu 50 evra.

Najveci problem u suzbijanju ove pojave, slazu se svi od direktora do obicnog radnika EPS-a, je los pravosudni sistem. Potrosac uhvacen u kradji mora da plati struju unazad za sest meseci ili godinu dana. Tako potrosena struja obracunava se prema preseku njegovog strujnog voda, sto u Beogradu iznosi od 100 do 300 hiljada dinara. Ostaje bez struje dok to ne plati i protiv njega se podnosi krivicna prijava. Zatim na scenu stupaju sudovi i tu nastaju problemi. Prema dosadasnjoj sudskoj praksi najgore sto moze da mu se desi je uslovna kazna na godinu dana.

Jos se prepricava slucaj iz Kragujevca kada je Elektrodistribucija uhvatila svog radnika u kradji struje. Nadlezni iz Elektrodistribucije su otpustili radnika, a sud odlucio da ga vrati na posao.

Dragoljub Simonovic, sef pravne sluzbe EPS-a koji je pre nekoliko godina napisao prvu monografiju u nasoj zemlji o kradji struje, kaze:
- Sudska praksa je svojim uslovnim kaznama prakticno naklonjena kradljivcima struje. Umesto da cuvaju struju koja je jedna vrsta nacionalnog dobra, sudije svojim odlukama pospesuju lopovsku "aktivnost". U monografiji sam obradio oko 50 presuda. Samo je jedna bila bezuslovna ali je i ona na visem sudu preinacena. Sta onda moze da se ocekuje, kad su lopovi povlasceni u odnosu na one koji placaju struju.

Simonovic naglasava da je kradja struje u odnosu na ostala krivicna dela dosta specificna. Od 50 slucajeva koje je proucio svaka treca kradja je bila drugacija, a tesko je i utvrditi kada je tacno pocela. Kao pretpostavka se uzima da se kradja odvijala duzi period, jer nema efekta od kradja dan-dva.
- Prema potezima Kori Udovicki, ministarke za energetiku i rudarstvo, izgleda da se ovaj problem shvata sve ozbiljnije. Ona je trazila nase predloge za suzbijanje kradje struje. U tom smislu je pre nekoliko dana poslala dopis EPS-u. Jedan od predloga je da se ovo kvalifikuje kao posebno krivicno delo, a drugi da to bude svrstano u tesku kradju, s tezom zaprecenom kaznom - dodaje Simonovic.Da je ukradena struja naplacena, dobar deo para za remonte EPS-a bio bi obezbedjen. Ovako se novac mora obezbediti iz budzeta Republike Srbije, u koji svi uplacuju novac. To znaci da ce zbog kradje struje vise para dati i oni koji je redovno placaju.