Siddharta - headlineri u Srbiji

Skoro šest godina nakon poslednjeg gostovanja u Beogradu, popularni slovenački bend, Siddharta, svirao je u Beogradu, na ovogodišnjem Beer Festu. Oformljen pre petnaest godina, bend je dobio ime po knjizi Hermana Hesea, a uprkos činjenici da sviraju toliko dugo, Tomi, Jani, Boštjan, Primož i Tomaž, i dalje imaju tremu pred svaki nastup.
Tomi: “Postoji svaki put, bez obzira na to da li sviramo ispred dvadeset hiljada ili ispred petoro ljudi. Svaki put, jer nam nije svejedno sta ćemo raditi, da li će sveraditi dobro... ne znam, da li je crkao Maršal... Ali pozitivna je trema je svaki put, ona je dobra za nas. Kada krenu prvi zvuci, onda je sve u redu.”
Jani: “To je više kao uzbuđenje.”

Promocije novih albuma na festivalima u Srbiji, ranije su bile vezane za Exit. Zašto ste se sada odlučili za Beer Fest?
Jani: “Tu su nas pozvali. A, i čuli smo puno toga dobrog o festivalu od prijatelja koji su ranije svirali, pa što da ne. To je super prilika da dođemo u Srbiju.”

Bendovi sa kojima ste sarađivali - Dan D i Big Foot Mama, svirali su prethodnih godina na Beer Fest, da li su njihova pozitivna iskustva imala uticaja?
Tomi: “Da, mi smo prijatelji, i oni su nam rekli da je događaj veoma veliki, da je puno ljudi i da je puno piva. Rokenrol i pivo zajedno! Kad su nas pozvali bili smo uzbuđeni i bilo nam je jako drago zbog toga. Veliki festival je u pitanju i to je dobro.”

Beta

Konačno headlineri u Srbiji. Šta se promenilo pa je Siddharta dobila jedan od glavnih termina na nekom ovdašnjem festivalu?
Tomi: “Ne znam, možda internet i muzičke televizije, kao što je MTV.”
Tomaž: “Mi smo već imali nagradu kada smo svirali na Exitu u sedam sati... Znam da smo razmišljali, mi sviramo u sedam, a niko ko svira posle nas nema MTV nagradu.”

Da, jednom ste svirali u sedam, a drugi put je bilo nešto u zoru...
Tomi: “Da, prvi put je bilo super...”
Primož: “Da prvi put je sunce baš izašlo...”
Jani: “A drugi put nije još ni zašlo... Možda je Beer Fest kao manifestacija ljubazniji prema bendovima iz ex yu, a Exit je više internacionalni, pa možda ima i tu nešto.”
Tomi: “Tamo su stranci headlineri...”
Jani: “Da, ovi što imaju veliki merdeces i puno para... mi imamo malo manji mercedes.”

U poslednjih par godina, Siddharta je u Srbiji znatno popularnija. Ima li i u Sloveniji veće razlike u stepenu popularnosti, odnosno nekog većeg rasta sa novim albumima?
Jani: “Čini mi se da stoji što se popularnost tiče. Mi smo napravili pomak u svirci, u nekom drugom pravcu koji nije možda interesantan za samu Sloveniju, nego više za vani. Malo je hrabriji novi album, i zvukom i načinom produkcije. U Sloveniji ta popularnost ne ide jako na gore, nekako stagniramo. Jako mi je drago čuti da se u drugim krajevima dešava nešto.”

Foto: Ivan Uroševiæ

Pomenuli ste malopre MTV Adriu. U kojoj je meri ona doprinela vašoj popularnosti van Slovenije?
Jani: “Sigurno je doprinela”.
Tomi: “Sve te stvari su doprinele, ne znam koliko baš MTV Adria... Ne znam, čitao sam negde da je internet više dobrog napravio za nas, što se stranih država tiče, nego u Sloveniji. To je mala, mala zemlja i sviramo možda deset-petnaest puta svake godine i to je to. Čini mi se da svi mogu da te vide. Ostali, kao Srbi, Hrvati, Bosanci, Nemci ili Italijani, oni nas mogu pratiti preko interneta i tamo sada radimo vrlo intenzivno. A onda, kada su festivali poput ovog, dođemo i pokažemo ljudima kako sviramo uživo. To je najbitnije.”

Na poslednjem albumu, Saga, sarađivali ste sa Rosom Robinsonom, američkim producentom koji stoji iza nekih od najpoznatijih svetskih bendova. Kako došlo do te saradnje?
Tomaž: “Da skratimo priču... Rosova devojka je Slovenka. Mi smo se već ranije upoznali sa njom, ona ga je upoznala sa našom muzikom i on je rekao da bi radio sa nama.”

Da li ste imali tremu pre nego što ste otišli tamo i upoznali se sa njim?
Tomi: “Nije bilo treme, samo nismo znali šta možemo da očekujemo. Jer, možda bi se moglo desiti da dođemo tamo, na potpuno drugu stranu sveta, i da se ne razumemo se... Da nismo kompatibilni. Međutim, u prvih par minuta sve je bilo jasno, da je on otvoren čovek i da će to biti vrlo zanimljivo iskustvo, i nešto veoma dobro za nas, našu muziku i razvoj. Da idemo jedan korak dalje.”
Tomaž: “Tek smo stigli, kad je on rekao je da za njega je ploča već završena.”
Jani: “I da je dobra, i da je odlična.”
Primož: “A mi smo tek stigli i razmišljamo - šta ovaj priča...”

Foto: Ivan Uroševiæ

Pošto ste zadovoljni saradnjom sa njim, planirate li da je nastavite i na sledećim albumima?
Jani: “Da, u svakom slučaju,jer je on napravio nekakvu prekretnicu u našem zvuku i pojmovanju tona, produkcije... Njegova teorija je da se ploča radi stalno, od trenutka kad smo tamo došli, pa i kad se ide na pivo i kada se izlazi, radi se ploča. Ta dva-tri meseca, koliko smo bili tamo, stalno je taj proces prisutan, i kad ne sviraš u stvari. Kada si toga svestan, onda se može svašta napraviti, i sa njim ćemo mislim rado još raditi.”

Da li je danas neophodna dobra i skupa produkcija kako bi se bend šire “probio”?
Jani: “Danas više nije toliko skup studio, nego taj "know how", ljudi koji znaju izvući nešto iz tebe, koji, možda, imaju nos ili uši da prepoznaju nešto. Čini mi se da je to u ovo doba puno značajnije nego sama oprema i skup studio. Može se kući napraviti dobra ploča, ako imaš ideje...”

Misliš će da, generalno, bez obzira na te okolnosti, album, ako je dobar, postići određeni uspeh?
Tomi: “Treba da imaš dobre pesme, i onda producent i bend treba da pronađu prave emocije i pravi način. I to može da košta više, oprema nije sada... ”
Jani: “Mi smo radili čak na opremi koja je, možda, u neku ruku lošija. Zapravo ne lošija, minimalnija nego što smo ranije radili. Pre smo uvek, ono, šleperima tovarili robu u studio. Dobro, preterujem malo, ali kod njega smo stvarno sa minimalnom opremom napravili jak zvuk.”

Siddharta je od prvih albuma u Sloveniji jako popularna. Kako objašnjavate toliku popularnost benda čija muzika nije mainstream?
Tomi: “To mi ne znamo. Ne znam kako da kažem, ali čini mi se da nismo iznad naše publike, nego jedan deo naše publike, i ako se nama sviđa, onda će se svideti publici u Sloveniji. Kada ti je prvi album uspešan onda možeš da eksperimentišeš i praviš stvari koje, u suprotnom možda ne bi pravio.
Mi sa svakim albumom idemo korak dalje sa eksperimentima, i sve to zapakujemo u neku "catchy" melodiju, sa nekim i teškim rifovima. Ne znam, izgleda da je to prava kombinacija. Ali nikad ne radimo to svesno, da kažemo, hm šta bi bilo ljudima dobro, šta će ljudi da slušaju, jer znamo - šta ćemo mi da slušamo, to će i ljudi da slušaju. Isti smo, možda je to najbolji odgovor.”

Sastav benda se nije puno menjao tokom ovih godina, ali je pre određenog vremena otišao Cene Resnik, vaš saksofonista. Da li je bilo ideja o zameni?
Tomi: “Cene je još uvek kao neki član ovog benda, ali možda se nikada neće stvarno vratiti. Ne treba nam niko da ga zameni... On je bio naš drug, naš brat. On je, međutim, hteo više da se bavi džez muzikom, a mi smo otišli napred. Za sada, dosta nas je pet, ne možemo da dobijemo još jednog Ceneta. On je bio poseban karakter.”

Od kada je pre nekog vremena rekonstruisan vaš sajt, više ne postoji srpski jezik kao opcija. Da li će se to, možda, promeniti nakon večerašnjeg koncerta?
Tomi: “To nisam znao, treba pitati ljude koji to rade. Izvinjavamo se, ako je došlo do nekih problema zbog toga. Nisam znao, nisam uopšte znao...”



Kako je postala uobičajena pojava da neko ko dospe na top listu lokalne radio stanice ekspresno pređe u “superstar mode”, ovaj bend, koji je prvi regionalni dobitnik MTV nagrade i iza sebe ima koncert sa više od 30 hiljada ljudi u zemlji od 2 miliona stanovnika, zadržao je iznenađujuće normalan i zdrav stav i, na subotnjem koncertu, beogradskoj publici dao sve od sebe.