Šta nam govori analiza krvi?

Analize po životnoj dobi

„Kad ljudi kažu da žele da urade kompletnu krvnu sliku, ne znaju da laboratorija radi biohemijske analize, analize urina i hematološka ispitivanja“, ističe lekar specijalista Miro Turner. Ali, nekad krvne analize treba raditi još dok su deca mala. Miro je stoga napravio mali presek analiza prema starosti koje bi trebalo uraditi kako bi se očuvalo zdravlje i prevenirale moguće bolesti.

Predškolskoj deci treba prekontrolisati gvožđe kako bi se otkrilo da li su anemična, ali i šećer u krvi, jer može da se izleči ako se otkrije na vreme.

Upravo je dijabetes jedan od najvećih problema među mladima i odraslom populacijom. Merenjem gvožđa u krvi može se videti da li svi organi rade pravilno.

Devojčice koje su dobile menstruaciju takođe bi trebalo da prekontrolišu gvožđe zbog anemije.

Deci koja imaju osip treba napraviti alergološka ispitivanja koja se rade iz uzorka krvi. Takvi testovi, za razliku od onih koji se rade na koži, mogu se uraditi bilo kad tokom cele godine.

Kad su deca u pitanju, dobro je takve testove raditi zimi kako bi se na vreme sprovela terapija.

U DVADESETIMA treba uraditi pregled svih masnoća u krvi – LDL (loš holesterol), HDL (dobar holesterol) i trigliceridi (lipidi).

Muškarci bi u tom uzrastu mogli da urade PSA marker za karcinom prostate jer postoje slučajevi njegovog ranog pojavljivanja kod mladih ljudi, ali ako se na vreme otkrije, može uspešno da se leči a da se ne odstranjuje taj organ.

Žene koje planiraju da uzimaju ili uzimaju pilule za kontracepciju trebalo bi pre ili jednom godišnje da urade koagulacione analize (D-Dimer, protrombinsko vreme), jer ti lekovi mogu da uzrokuju i pojavu tromboze.

U TRIDESETIMA bi već trebalo jednom godišnje da se ide na sistematske preglede koji uključuju kompletnu krvnu sliku, kompletnu analizu urina, masnoće, probe funkcija jetre i bubrega. Postoje i prošireni sistemastki pregledi koji uključuju tumorske belege ili markere koji se rade i prema porodičnoj anamnezi. Osim toga, pojedini „screening“ markeri mogu da utvrde da li u organizmu postoje ćelije tumora. U tim godinama tumor polako raste i imate vremena da ga ciljano lečite. Tridesete su takođe pravo vreme za pregled štitne žlezde koji bi trebalo ponavljati svakih pet godina.

U ČETRDESETIMA, za razliku od tridesetih, sistematski pregled trebalo bi uraditi dvaput godišnje jer su to godine u kojima je važan nivo dobrog i lošeg holesterola koji može da dovede do infarkta i moždanog udara. Važno je i izmeriti nivo šećera u krvi. Merenje C-reaktivnog proteina u ovoj dobi vrlo je važno. Tim merenjem potvrđuje se postojanje akutnih upala, zatim organskih bolesti, poput infarkta srčanog mišića, infekcije ili tromboze, kao i raznih hroničnih bolesnih stanja, kao što su hronične upale, reumatske bolesti i maligni tumori.

U ovoj životnoj dobi najvažnija je prevencija i povećana briga o svom telu.

U PEDESETIMA treba više obratiti pažnju na simptome koje smo osećali tokom ranijih godina. Važno je uraditi tumorske belege jer se u tim godinama već pojavljuju zreli oblici karcinoma koji se teže leče.

Upravo stoga vrlo je važno da se u svakom životnom razdoblju urade određene analize kako bi se na vreme otkrila potencijalna bolest i kasnije se sa uspehom lečila.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI

Moda: Crvena prati ritam trendova

Dobar savet: Da li cena garantuje kvalitet?

Nataša Marković, glumica: Moj put oko sveta

Tema broja: Uspešan brak

Aktuelno: Učesnica Survivora Vesna Ðolović o iskušenjima i izdržljivosti

Zdravlje: Budućnost matičnih ćelija

Kućni ljubimci: Mačke je lako obožavati