Kad je tesna koža

I pored značajnih saznanja o mehanizmima nastanka, uzrok atopijskog dermatitisa ostaje nepoznat. Brojni su činioci koji ga mogu pokrenuti ili pogoršati. Tako je zapažena preosetljivost na inhalatorne i nutritivne alergene (elemente vazduha i hrane), ali se oni smatraju samo provokativnim činiocima, ne i uzrokom atopije. Slično je iskustvo sa infektivnim agensima, hormonskim disbalansom (pubertet, trudnoća, menopauza), stresom...

Atopijski dermatitis je genetski (nasleđem) uslovljeno oboljenje, zbog čega je koža osetljivija na mnoge faktore sredine, na koje obično ne reaguju oni koji taj genetski potencijal nemaju.

Svrab je prisutan kod svih obolelih od atopijskog dermatitisa. Prethodi mu crvenilo kože, a na dlanovima i tabanima pojava malenih kuglastih neravnina. Svrab dalje pojačava zapaljenje i oštećenje kože, koja počinje da vlaži, prska, javljaju se kraste, a dugotrajno češanje dovodi do pojave lihenifikacije kože. Naime, ona postaje suva, zadebljala, tamno crveno do braonkasto prebojena, perutava. Osećaj svraba je posebno izražen predveče, neposredno pred spavanje, odnosno posle skidanja odeće. Kod dece je zbog svraba vrlo izražen poremećaj sna. Često oboleli od atopijskog dermatitisa imaju crvenilo i perutavost kapaka ili pak braonkastu prebojenost predela oko očiju i duplu boru na donjem očnom kapku. Takođe se viđa i izražena izbrazdanost dlanova.

Atopijski dermatitis je prvenstveno oboljenje dečjeg uzrasta i kod 60% obolelih počinje u prvoj godini života. Međutim, sa uzrastom pacijenta, menja se klinička slika oboljenja, te se razlikuju četiri stadijuma bolesti:

-Atopijski dermatitis odojčadi (od rođenja do kraja druge godine života), kada su promene najviše ispoljene na kosmatom delu glave, čelu, obrazima, ali i na spoljnim stranama ekstremiteta, šakama i stopalima. Kod velikog broja dece, tegobe nestaju krajem druge godine života.

-Atopijski dermatitis detinjstva (od treće do 11-e godine), kada su tipično zahvaćene pregibne površine laktova i kolena, šake, stopala, usne i predeo oko usta, često sa pločama crveno-mrke, perutave kože, rasutim po čitavom telu.

-Atopijski dermatitis adolescenata i odraslih, koji se manifestuje uglavnom na licu, vratu, pregibima i gornjoj polovini trupa.

Promene mogu da traju mesecima ili godinama, ali se najčešće sa rastom i razvojem organizma postepeno spontano povlače, sa povremenim pogoršanjima tokom jesenjih i zimskih meseci, pri izlaganju organizma iritansima i alergenima, infektivnim agensima, stresu...

Lečenje atopijskog dermatitisa predstavlja izazov za dermatologa, jer je bolest hroničnog, promenljivog i nepredvidivog toka. Uticaj brojnih činioca okoline na tok bolesti otežava procenu efekta lečenja, što sve zahteva veliki trud i upornost i roditelja, posebno kada je u pitanju odojče ili malo dete. Dermatolog terapiju određuje zavisno od kliničke slike, uzrasta pacijenta, lokalizacije promena i intenziteta tegoba, a terapija može da bude topikalna ili topikalna i sistemska. Primenjeni medikamenti mogu biti kortikosteroidna i antibiotska unguenta, takrolimus. Sistemski se mogu primeniti, takođe, antibiotici, imunosupresivi, foto i fotohemoterapija. Odabir leka uvek treba prepustiti lekaru, jer je i pristup terapiji dermatologa strogo individualan, a i zbog neželjenih efekata tarapije i mogućnosti pogoršanja dermatoze po naglom ukidanju nekih od lekova.

Da bi se smanjila aktuelna simptomatologija, ali i da bi se sprečila ili prolongirala nova pogoršanja, pored lečenja, neophodno je usvojiti određene životne navike. Naime, preporučuju se kraća kupanja, ne previše toplom vodom i uvek kupkama koje ne isušuju kožu (tzv. uljane kupke). Nakon kupanja dobro je naneti kremu ili mleko, kojima će se sprečiti dodatno isušivanje kože, po savetu dermatologa. Korisno je da odelo, koje je do kože, bude pamučno, belo ili svetlih boja, po mogućstvu bez likre i nikako vuneno. Rezultate će dati i eliminisanje mogućih kontaknih iritanasa i alergena, što mogu biti kozmetički preparati, bižuterija...

Iz ishrane se uvek eliminišu hrana i piće za koje je zapaženo da intenziviraju crvenilo i svrab, što je moguće i pored toga što nisu uzročnici bolesti. Tokom života se osetljivost, tj. nepodnošljivost pojedinih elemenata sredine menja (na postojeće gubi, a reaguje pogoršanjem na sasvim nove alergene). Međutim, ono što najčešće atopijski dermatitis pogoršava, to je stres. Raditi na ličnom uzrastanju i blagodati okoline, morao bi biti cilj pojedinaca i okruženja obolelih od atopijskog dermatitisa.