Samo dva gena određuju muškarca (ili miša)

Ključni element muškosti – Y hromozom – sadrži samo dva gena koja su apsolutno neophodna za muške funkcije – barem kod miševa.

Otkriće bi jednog dana moglo pomoći u razvoju novih oblika asistirane reprodukcije kod neplodnih muškaraca.

Do nedavno, mnogi genetičari su mislili da je Y hromozom nešto kao zakržljali deo prepun gena koji se raspadaju, osuđenih na evolutivni zaborav, jer za razliku od svih drugih hromozoma, njima nedostaje druga kopija koja služi kao zaštita od mutacija.

Međutim, Y ima druge načine da popravlja mutacije, a nedavni dokazi upućuju da su hromozomi bili relativno stabilni tokom poslednjih 100 miliona godina evolucije.

Međutim, većina gena evoluirala je u jednoj funkciji – muškoj reprodukciji.

Istraživači znaju već duže od dve decenije da je jedan gen na Y hromozomu pod nazivom Sry odgovoran za određenje pola.

Transgeni miševi kojima nedostaje Y hromozom, ali im je Sry ubačen na drugom hromozomu, razvili su se u mužjake, iako ne mogu da proizvode spermu.

Takođe, nedavno su istraživanja pokazala da isti miš zapravo može proizvesti nezrele ćelije sperme, kada bi se ubavio i drugi gen iz Y hromozoma – Eif2s3y.

Muškarci bez “ipsilona”

“Tu mi nastupamo”, kaže Monika Vord, reproduktivni biolog sa Univerziteta na Havajima.

Ona sa kolegama razvija metode za ubavicanje nezrele sperme direktno u jajne ćelije.

Da li bi ta metoda radila i sa nezrelom spermom dobijenom od “mužjaka” bez Y hromozoma, samo uz Sry i Eif2s3y?

Naravno, kada kada je taj tim koristio tehniku poznatu kao kružna injekcija spermatida (ROSI), oplodnja je bila uspešna u oko devet odsto slučajeva.

To je ipak mnogo manji uspeh od 26 odsto u slučaju ubacivanja sperme normalnih miševa sa Y hromozomom.

Ipak, potomci su bili normalni, zdravi i plodni odrasli miševi, što je dokaz da su samo dva gena dovoljna za dobijanje mužjaka koji mogu da se razmnožavaju, doduše, uz veliku pomoć “sa strane”.

To ne znači da je Y bespotreban.

Drugi geni koji se nalaze na ovom hromozomu takođe su veoma važni.

Takođe, za ljude će važiti sasvim drugačija pravila, budući da naši Y hromozomi nemaju Eif2s3y gen.

Međutim, sličan gen na drugom hromozomu igra ulogu u nekim oblicima muške plodnosti.

To povećava verovatnoću da će jednog dana lekari moći da podstaknu perkursora spermatozoida i da učini muškarce koji pate od steriliteta, plodnim.

Zanimljivo je da je tako malo gena potrebno za oplodnju, pa makar ona bila i asistirana, smatra Majkl Grisvold, reproduktivni biolog na Vašington državnom univerzitetu u Pulmanu, koji pomenuti rad smatra “izuzetnim”.