Država ne zna koliko imamo pšenice

On dodaje da se zbog toga postavlja pitanje da li je trebalo uvoditi tromesečnu zabranu izvoza žita iz Srbije.

Saković je kazao da za sve one koji se bave proizvodnjom i prometom pšenice predstavlja iznenađenje trenutni bilans prelaznih zaliha, koje je popisom u silosima uradilo Ministarstvo poljoprivrede i koje, kako je saopštio ministar Dušan Petrović, iznose više od 300.000 tona.

"To pokazuje da procene bilansa nisu bile dobre i da je prošlogodišnji rod žita bio mnogo veći od iskazanog", rekao je on i dodao da to dovodi u pitanje i tačan broj hektara koji su posejani pšenicom.

Vlada Srbije donela je 16. marta odluku o tromesečnoj zabrani izvoza pšenice i brašna iz Srbije, da bi se izbegli poremećaji u snabdevanju domaćeg tržišta. Uredba je doneta, jer je iz Srbije od prošlogodišnje žetve do početka marta izvezeno 615.000 tona pšenice, što je bilo 115.000 tona više od planiranog.

Saković je kazao da taj primer pokazuje da je došlo vreme da se nadležni pozabave statistikom setvenih površina, što bi, kako je naveo, najbolje bilo rešiti iznajmljivanjem satelita koji bi utvrdio koliko je zaista posejano žita, kukuruza ili drugih poljoprivrednih kultura.

Prema njegovim rečima, podaci zvanične statistike o zasejanim oranicama se uvek razlikuju od podataka koji se dobijaju na osnovu utrošenog semena, zbog čega bi precizno snimanje zasejanih površina omogućilo lakšu procenu roda i zaliha, čime bi se olakšalo poslovanje preduzeća, ali i odlučivanje države.

"Dobro je što je od danas tržište slobodno, ali vlada Srbije bi trebala da ukine i uredbu o bescarinskom uvozu pšenice, kako u vreme žetve ne bi došlo do poremećaja na tržištu i eventualne štete po poljoprivrednike", rekao je on.

Saković je naveo da bi tu uredbu trebalo ukinuti, jer proizvođači iz Mađarske, Rumunije i Bugarske, koje dobijaju mnogo veće subvencije od srpskih proizvođača, mogu zbog bescarinskog uvoza da postanu nelojalna konkurencija domaćim ratarima.

Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", ovogodišnji rod pšenice u Srbiji procenjuje se na oko dva miliona tona, što bi bilo dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz.