Potisnute manjine

Dok ovamo srpskoj javnosti "transparentno" tumače svoje odluke o TV dozvolama, članovi Saveta Republičke radiodifuzne agencije potajno prekrajaju spiskove za upravne odbore i programske savete oba javna servisa. Mada time ne krše zakon, oni bez pardona diskvalifikuju zajedničke kandidate svih 13 manjinskih nacionalnih saveta u SCG, a imenuju ljude od kojih se neki, navodno, nisu ni prijavili na konkurs. Čak i ako se u sastavu tih tela i našao pripadnik neke nacionalne manjine, to ne može da bude izgovor za marginalizovanje njenih legitimnih institucija koje su najpozvanije da brane njene interese. Sve ukazuje da je nekom i bio cilj da zadovolji formu imenovanjem nekog "manjinca" koji će, zapravo, umesto svojoj zajednici, odgovarati onom ko ga je progurao.

Ignorisanjem kandidata manjinskih nacionalnih saveta, RRA je napravila, blago rečeno, nezgrapan politički potez koji predstavlja svojevrstan vid diskriminacije manjina. Kada se to stavi u kontekst oduzimanja frekvencija i noćnog upada policije u zgradu BK TV, sa čijim vlasnikom se država politički i finansijski razračunava, neminovna je asocijacija na pokušaj kontrolisanja i disciplinovanja medija iz Miloševićevog vremena.

Stoga je RRA svojim odlukama pokazala, ako ne lošu nameru, onda, svakako, političku nezrelost. Osim ako nije radila po nečijem diktatu. Ili ako i nju nije zahvatio tzv. vojvođanski sindrom međunacionalne netrpeljivosti, koji je zabrinuo čak i Evropski parlament, namećući mu ideju o vraćanju Pokrajini ranijih ovlašćenja. Prvenstveno nad obrazovanjem i medijima, kroz koje se najbolje i ostvaruju interesi nacionalnih manjina

Uočljivo je da se u Srbiji svi olako zaklinju u evropske standarde, posebno u zaštitu ljudskih i manjinskih prava, a istovremeno kao da čine sve da što više udalje predstavnike manjina od zvaničnih institucija. Istovremeno, srpski parlamentarci iz "patriotskog" bloka kao da se utrkuju ko će više da nagrdi zemlje iz okruženja zbog, navodne, nebrige za tamošnje Srbe. Još u ušima odzvanjaju teške reči za govornicom republičkog parlamenta o navodnom "pokrštavanju" Srba u susednoj Hrvatskoj. Osim što to nije zvanično potvrđeno, i što se ne zna da li je preobraćanje Srba u katoličanstvo, ako ga i ima, dobrovoljno ili prisilno, zanemaruje se činjenica da je taj isti sused ustavom omogućio da srpska manjina u Hrvatskoj ima tri predstavnika u hrvatskom Saboru. Za razliku od važećeg srpskog ustava koji takav vid pozitivne diskriminacije manjina nije predvideo. Uz to, Srbi u Hrvatskoj imaju i osam visokih funkcionera u vladi, dva zamenika župana, svoju zastavu, institucije.