Otkaz za Kariće

Nekako u isto vreme kada su iz pritvora pušteni neki od službenika Mobtela osumnjičeni za utaju poreza i kojekakve još nepodopštine, Bojan, Ivan i Zoran Karić, plus Patrik Harpur, Vidomir Parežanin i Muhamed Muljhadža otpušteni su zbog neopravdanih izostanaka sa posla. Preostalih 112 članova porodice Karić, njihove uže i šire familije i prijatelja još su na platnom spisku u Mobtelu koji je privremeno pod "zaštitom" države. Lista koju ima PTT Srbija uključuje i opravdano odsutne Bogoljuba, Dragomira i Sretena Karića, za kojima, inače, drugi deo države oličen u istražnim organima "intenzivno traga".

Poštujući pravilo pretpostavljene nevinosti kada je reč o sumnjama za finansijske malverzacije u kojima je, navodno, država oštećena za 700 miliona evra, teško da možemo naći primereniju izreku od one "tresla se gora rodio se miš." Tako narod kaže za situacije poput ove u kojoj umesto trijumfa krivičnog zakonika, tzv. pravne države, pravosuđa, pa i pravde jedino pozitivno brojanje zabeleži - Zakon o radu.

Bilo bi zaista smešno da otkazi trojici Karića i njihovom tročlanom menadžersko-savetničkom timu neodoljivo ne podsećaju na optužnicu protiv Mirjane Marković i Marka Miloševića. Moderna srpska Jerina, u dobrom delu naroda označena kao organizator niza političkih atentata i inspirator monstuozne politike svog muža Slobodana Miloševića koja je prekrila bivšu SFRJ grobovima i ruševinama, tereti se tek za nezakonito posredovanje u dodeli jednog stana. Nije, međutim, teško poverovati da ona, kako tvrdi, nije ni umešana u to stambeno zbrinjavanje unukove dadilje: bilo je dovoljno ulizica koji su moćnoj šefici želeli da učine taj mali poklon. Zašto, ipak, izbegava Srbiju - nije teško dokučiti.

Po istom principu, Marko Milošević posle izbacivanja motorne testere iz jedine validne optužnice podignute protiv njega, može slobodno da se šeta po Srbiji - šleperi duvana i koječega na čemu je stekao bogatstvo (koje ga, uzgred, dobro čuva u Rusiji) ne spadaju ni u organizovan ni neorganizovan kriminal, pa nema optužnice. Ako je suditi po nauku iz igrokaza zvanog sahrana Slobodana Miloševića, njegov sin znatno više strahuje od bivših poslovnih partnera nego od policije i pravosuđa. Verovatno, s valjanim razlogom.

Uostalom, o poštovanju prava čelnika i poslušnika Miloševićevog režima, uključujući i njegovog rodonačelnika koji je u Srbiji sumnjičen tek za zloupotrebu položaja, ali i dometu ovdašnje pravde, plastično svedoči i podatak da je Mihalj Kertes, iako osuđen na tri godine zatvora za pomoć ubicama sa Ibarske magistrale, bio jedan od čuvara kovčega. Koliko su Karići i Miloševići bili bliski, o čemu je prekjuče u parlamentu posvedočio i lično Ivica Dačić, toliko su slične i njihove sudbine: ovde sumnjiva testera, tamo opravdan otkaz, a preko granice sloboda i novac. Izvučeni iz Srbije.