Čekovna uzbuna

Narodna banka Srbije najavila je da će do kraja naredne godine biti ukinut najpopularniji oblik kupovine u Srbiji - na odloženo plaćanje čekovima građana. Prva zaštitna mera od tog beskamatnog kreditiranja jeste - prodaja na maksimalno šest rata, odnosno izdavanje čekova sa dospećem do 31. maja 2005. Da bi se premostila "praznina" koja će nastati u kućnim budžetima, centralna banka najavljuje intenziviranje upotrebe platnih kartica, posebno njihovu kreditnu dimenziju.

Svaka ozbiljna monetarna vlast, dabome, vodi računa da joj negotovinski vidovi plaćanja ne ugroze stabilnost valute i izazovu inflaciju, pa je blagovremeno upozorenje iz NBS vrlo racionalno.

Uostalom, ljudi boljeg pamćenja znaju da je i ranije bilo ograničenja za ček-poček, te da je još pre nekoliko godina najavljeno uvođenje platnih čekova (na donosioca), a povlačenje ovih "kreditnih". S druge strane, svaka iole ozbiljna vlast vodi računa o tome mogu li njeni podanici da usklade tekuće prihode i rashode. Ukoliko preteraju sa troškovima disciplinuje ih pooštravanjem uslova za bilo koji vid kreditiranja, a ohrabruje ih olakšicama kada prag potrošnje nije dostignut.

U najnovijoj priči sa čekovima i kreditima ima svega toga. Jasno je, naime, da većina građana Srbije živi na kredit, a čekovi su najzgodniji način da se izbegnu kamate. To znaju i trgovci, bilo da je reč o radnjama sa dnevnim "provijantom", bilo da je bela tehnika u pitanju - hrana i nova veš-mašina su gabariti srspkog potrošača. S druge strane, čekovi izdati unapred su faktički bez pokrića, pa je nalogom centralne banke sav rizik primanja čeka kao kreditnog sredstva prebačen na trgovce - ukoliko to žele i imaju novca za pokriće do njihovog dospeća oni mogu i dalje primati čekove.

Pretpostavka je, mađutim, da to većina neće moći da čini, a u velikim trgovinskim lancima takav rizik će morati da se naplati kroz "nevidljivu" kamatu. Pitanje je samo hoće li ceh odložene trgovine čekovima plaćati svi kupci ili će se naći neki modus za nelegalne dvostruke cene, ali i u jednom i u drugom slučaju izvesno je smanjenje prometa. Pošto u Srbiji ne važi zakon ponude i potražnje, manji promet će izazvati lančana poskupljenja, što će delovati na snižavanje ličnog standarda građana i - povećanje inflacije. Potonjim se potire prvi efekat mera NBS. Jedna mogućnost da se to ne desi jeste povećanje platežne sposobnosti građana, domaći zadatak koji Srbija nije u stanju da uradi. Da jeste ne bi joj bili potrebni ni ček-poček ni njihovo ograničavanje.