Talibani majku četvoro dece tukli do smrti, nije mogla da ih posluša

Nila je bila kod kuće sa svoja tri mlada sina i odraslom ćerkom u malom selu na severu Avganistana kada su joj talibani pokucali na vrata. Nailina kćerka Maniza (25) znala je da dolaze i tražili su da pripremi hranu za 15 boraca.

"Majka im je rekla da je siromašna i da ne može da im kuva. Tada su je pretukli", rekla je Maniža.

Maniža je povikala da prestanu. Zastali su na trenutak pre nego što su bacili granatu u susednu sobu i pobegli dok se plamen širio. Majka četvoro dece umrla je od premlaćivanja.

Smrtonosni napad 12. jula na kuću Nila u provinciji Fariab bio je zastrašujuća najava pretnje sa kojom se sada suočavaju žene širom Avganistana nakon što su talibani zauzeli glavni grad Kabul. Si-En-En koristi pseudonime za Nila i Maniža radi zaštite njihovog identiteta iz bezbednosnih razloga. Za 10 dana talibanski militanti zauzeli su desetine provincijskih gradova iz kojih su se prethodno povukle američke i savezničke trupe.

Žene nemaju vremena da kupe burku kako bi se pridržavale talibanskih pravila

Brzina napredovanja militanata zatekla je mnoge Avganistance. Neke žene su rekle da nemaju vremena da kupe burku kako bi bile u skladu sa talibanskim pravilima da žene treba da budu pokrivene i u pratnji muškog rođaka kada izađu iz kuće. Za avganistanske žene, burka predstavlja iznenadni gubitak prava stečenih tokom 20 godina - prava na rad, učenje, kretanje, pa čak i na miran život - za koje strahuju da im se nikada neće vratiti.

Kada su talibani poslednji put vladali Avganistanom, od 1996. do 2001. godine, zatvorili su ženske škole i zabranili ženama da rade. Nakon američke invazije 2001. godine, ograničenja za žene su ublažena, čak i dok je rat besneo, a lokalna posvećenost poboljšanju ženskih prava, podržana od međunarodnih grupa i donatora, dovela je do stvaranja nove pravne zaštite. Zakon o uklanjanju nasilja nad ženama iz 2009. godine kriminalizovao je silovanje, zlostavljanje i prisilni brak i zabranio sprečavanje žena ili devojaka da rade ili studiraju.

Ovog puta talibani obećavaju da će formirati "afganistansku inkluzivnu islamsku vladu", iako je nejasno kako će to izgledati i da li će u novom rukovodstvu biti žene.

"Pokušavamo da pogodimo šta nas čeka"

Farzana Kocai, koja je bila poslanik u avganistanskom parlamentu, kaže da ne zna šta sledi.

"Nije bilo jasne najave o obliku vlade u budućnosti, ne znamo da li ćemo imati parlament", navela je ona.

Takođe je zabrinuta za svoje buduće slobode kao žene.

"Ovo me nešto više brine. Svaka žena razmišlja o ovome. Pokušavamo da pogodimo šta se sprema, da li će ženama biti dozvoljeno da rade", istakla je Kocai.

Portparol talibana Suhail Šahen rekao je u ponedeljak da će devojčicama biti dozvoljeno da idu u školu.

"Škole će biti otvorene, devojčice i žene će ići u škole, i kao nastavnice i kao učenice", tvrdi on.

Ali, priče sa terena daju drugačiju sliku i postoji duboko nepoverenje u militante koji su izazvali veliku bedu kada su poslednji put bili na vlasti. U julu je nezavisna avganistanska komisija za ljudska prava objavila da je u područjima pod kontrolom talibana ženama naređeno da ne traže zdravstvene usluge bez muškog staratelja. Televizija je bila zabranjena, a nastavnici i učenici dobili su uputstva da nose turbane i puštaju bradu.

Veroučitelji, vladini zvaničnici, novinari, aktivisti za ljudska prava i žene postali su žrtve ciljanih ubistava, saopštila je komisija. Jedna od njih je bila Mina Kairi, 23-godišnja žena ubijena u eksploziji automobila u junu. Njen otac, Mohamad Harif Khairi, koji je u eksploziji izgubio ženu i drugu ćerku, rekao je da je mladi TV voditelj mesecima primao pretnje smrću.

Nekoliko žena deli jednu burku

Kada su talibani poslednji put kontrolisali Avganistan, žene koje nisu poštovale naređenja su pretučene. Talibani su porekli da su ubili Niilu, majku u provinciji Fariab, ali su njihove reči kontradiktorne od strane svedoka i lokalnih zvaničnika koji su potvrdili smrt 45-godišnje žene. Komšinica koja je vikala na muškarce da zaustave nasilje rekla je da su mnoge žene u Najlinom selu udovice avganistanskih vojnika. One zarađuju za život prodajući mleko, ali talibani im to ne dozvoljavaju, rekao je komšija.

"Nemamo muškarce u kući, šta radimo? Želimo škole, klinike i slobodu kao i druge žene i muškarci, drugi ljudi", istakla je ona.

EPA-EFE/ HAYOUNG JEON

Cena burke je skočila i do deset puta

Cene burke porasle su čak deset puta u Kabulu, jer su žene požurile da kupuju pre nego što su se pojavili talibani, kaže druga žena u gradu. Neki nisu uspeli da dođu do pijaca pre nego što su se u nedelju zatvorili jer su vlasnici prodavnica požurili kući. Rekla je da je u nedelju provodila sate u banci pokušavajući da izvuče što više novca uoči predstojeće neizvesnosti.

"Ovo je bilo potpuno neočekivano, niko nije očekivao da će se ovo dogoditi tako brzo. Ljudi su mislili da se Kabul može braniti oko godinu dana, ali moral je izgubljen. Vojska ga je jednostavno predala talibanima", rekla je neimenovana žena.

Plaši se za svoj život, ali se boji i sloma vlade za koju su se ljudi toliko borili i ukidanja slobode za Avganistanke:

"Godinama smo se borili da izađemo iz kuća, moramo li se boriti za opet iste stvari? Da možemo da radimo, da možemo sami u bolnicu."

Zbog niza talibanskih uspeha u poslednjih 10 dana, Avganistankama ponovo preti prošlost koju su želele da zauvek napuste. Pashtana Durani, osnivačica i izvršna direktorka Learne, neprofitne organizacije posvećene obrazovanju i pravima žena, rekla je da su joj ponestale suze.

"Toliko sam plakao da u mojim očima više nema suza tuge. Već neko vreme oplakujemo pad Avganistana. Ne osećam se baš najbolje. Naprotiv, osećam se vrlo beznadno", rekao je Durani, dodajući da prima tekstualne poruke od dečaka i devojčica koji očajavaju. Godine njihovog obrazovanja sada su bačene u vetar.

Durani kaže da talibani stalno govore o obrazovanju devojčica, ali nisu definisali šta to znači. Islamske studije se podrazumevaju, ali šta je sa rodnim obrazovanjem? Šta je sa stručnim obrazovanjem?

"Ako razmislite o tome, ovo je potpuno beznadežno jer na to nema odgovora", smatra Durani.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je na Tviteru da prestane sa svim zloupotrebama: "Međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava, posebno teško stečeni napredak žena i devojaka, moraju se očuvati".

Mnogi nemaju gde i kako da odu

U haotičnim scenama na aerodromu u Kabulu u ponedeljak, mnogi očajni Avganistanci pokušali su da se ukrcaju u avione koji napuštaju zemlju. Ali za milione ljudi beg nije moguć. Žena u Kabulu, koja je u nedelju provela sate u banci, rekla je da nema gde da ode bez vize čak i ako uspe da sedne u avion. Jedina druga opcija bila je da ostanemo u kući i nadamo se da neće privući pažnju: "Izlazak može ugroziti naše živote."

Dok su SAD i saveznici evakuisali zaposlene, Patricia Grosman, zadužena za Aziju u Human Rights Watch-u, pozvala je međunarodne donatore da ne napuštaju Avganistan.

"Mnogi ne mogu napustiti Avganistan i postojaće velika potreba za hitnom humanitarnom pomoći i drugim važnim uslugama poput obrazovanja. Pogrešno je vreme za donatore da kažu da su obavili svoj posao u Avganistanu", rekla je Grosman.

Žene širom Avganistana žive u strahu od istog kucanja na vrata koje je Nila čula prošlog meseca. Njena ćerka Maniža rekla je da se nije vratila u kuću od majčine smrti. Uopšte ne izlazi.

"Talibani ne dozvoljavaju nijednoj ženi da izađe iz kuće bez muškog rođaka. Samo muškarcima je dozvoljeno da izađu. Oni mogu ići na posao. Kako da dođem do stvari koje su mi potrebne? To je kazna. To nije islam. Oni sebe nazivaju muslimani. Nije u redu kažnjavati žene ", zaključila je Maniza.