"Bauk verski fundiranog terorizma kruži Evropom i svetom"

Pitanja su brojna, a ono što sve zanima jeste koliko su napadi povezani, i da li su ovo samo prvi u novom nizu terorističkih napada u Evropi.

Kako za B92.net kaže docent dr Marko Veković sa Fakulteta političkih nauka, događaj iz Pariza kada je nastavnik obezglavljen zbog karikature Muhameda i poslednji napad koji se dogodio u Beču jesu povezani, ali na fenomenološkom nivou.

"Nemili događaji iz dve evropske prestonice su pre svega povezani na fenomenološkom nivou, što je karakteristično za terorističke akte. U tom smislu, može se reći da teroristički napad iz Pariza u neku ruku jeste doprineo da se sličan događaj desi i Beču. Međutim, to ne znači da postoji direktna veza između samih aktera ovih akata, naprotiv. Nije retko da terorističke ćelije koje postoje svuda u svetu nemaju nikakvu komunikaciju između sebe, već se putem medija ili drugim kanalima informišu o aktivnostima drugih", objašnjava dr Veković za naš portal i dodaje:

"Veoma je teško davati prognoze o budućnosti, ali ono što je sigurno jeste da bauk verski fundiranog terorizma kruži Evropom i svetom".

(Prim.nov. verski fundiran terorizam je terorizam koji ima versku osnovu.)

Nakon užasnih scena iz Francuske i Beča, a pre toga i napad satarom i ranjavanje dve osobe ispred nekadašnjih kancelarija satričnog časopisa Šarli ebdo, strah koji se pojavio među stanovništvom Evrope ne postaje manji. Ono što može da predstavlja dalji problem jeste i reakcija određenih društvenih grupa u evropskim državama, posebno desničarskih krugova, čime bi se ušlo u "začarani" krug reakcija i optuživanja svega i svakog ko nije "kao mi", sa koje god strane se nalazio. Upravo zbog toga važno je precizno odgovoriti na pitanje - da li su ovo samo pojedinačni slučajevi?

"Ja i dalje verujem da su ovo samo pojedinačni slučajevi, te da većina muslimana u Evropi ne opravdava ovakve akcije", naglašava naš sagovornik i dodaje da upravo tu i leži suština problema, a to je - podložnost religije da bude na različit način interpretirana.

"To je ono što se zove politička ambivalentnost religije. Ja ću vas podsetiti da su muslimanski vernici, zajedno sa svojim liderima, pre nekoliko godina napravili živi zid oko jedne sinagoge kako bi je sačuvali.

Međutim, vrlo je opasno ulaziti u rasprave koja interpretacija religije je tačna. Ono što svakako možemo i moramo reći jeste koja interpretaciju religije je pogodnija", objašnjava.

Odgovorna migrantska kriza?

U migrantsku krizu, koja je počela još 2015. godine, i reakciju evropskih država na tada novonastalu situaciju neretko se upire prst kada se ovakve scene dogode. Jedna od glavnih tema u medijima postaju incidenti, zločini, ali i manji prekršaji čiji su akteri migranti. Iako situacija nije u potpunosti onakva kako izgleda u novinskim naslovima, i mada su za događaj u Beču okrivljena tri državljanina Severne Makedonije, migrantska kriza ipak jeste doprinela da potencijal za terorističke napade u Evropi postane veći.

"Što se tiče migrantske krize, neupitno je da je ona dovela do veće mogućnosti fluktuacije islamskih fundamentalista. Sada je na Evropi da na najpogodniji način odgovori na ovaj izazov. Ja ću vas podsetiti da je forma multikulturalizma koja je podržavana i negovana od strane tri najvažnije zemlje Zapadne Evrope – Nemačke, Francuske i Velike Britanije - proglašena za neuspešnu još 2010. godine i to od strane njihovih glavnih lidera", pojašnjava dr Veković.

Vienna gunman, 20, who killed four and wounded 17 was released early from prison on terror charges https://t.co/fQoVJdJNxt pic.twitter.com/Tz4k1BBxEG

— Daily Mail Online (@MailOnline) November 3, 2020

Kako je pitanje migranata aktuelno i u Srbiji, poslednjih dana se može čuti stav da je i naša država u opasnosti, posebno glavni grad. Ipak, dr Marko Veković navodi da je malo verovatno da će se slične stvari dogoditi na teritoriji Srbije.

"Postoji niz razloga zašto je to tako, ali možemo se fokusirati na dva. Prvo, muslimansko stanovništvo na području Srbije nije sklono verskom fundamentalizmu u nekoj većoj meri. Drugo, verujem da naše službe bezbednosti uredno prate bilo kakve naznake u tom pravcu", kaže, ali dodaje:

"Međutim, ono što predstavlja realnu pretnju jesu povratnici sa ratišta na Bliskom istoku, odnosno muslimanski vernici sa naših prostora koji su se borili na strani Islamske države".

Šta Evropa ne razume? "Nije bitno šta prosečan musliman misli o karikaturama"

Foto: EPA/ HERBERT P.OCZERET

Od prvog terorističkog napada koji je "opravdan" karikaturom Muhameda u satiričnom časopisu Šarli ebdo do danas vode se rasprave da li je karikatura samo karikatura ili predstavlja nešto više, a dovodi se u pitanje i sama sloboda govora - dok je jedni brane, drugi smatraju da granice moraju da postoje i van granica je, kako navode, ismevanje verskih ubeđenja. Na pitanje šta mi kao Evropa, većinski hrišćanska, ne razumemo kada je u pitanju islamska vera, dr Marko Veković objašnjava:

"Insistiranje na ideji da su sve religije iste, ili bar slične, dovodi do nerazumevanja ove vrste. I zaista, ako pogledamo strukturu velikih svetskih religija, pogotovo monoteističkih, videćemo da su one umnogome slične, ako ne i jednake. Isto važi i za njihovu svrhu. Međutim, kada je u pitanju njihova društveno-politička dimenzija – tu nailazimo na velike i važne razlike.

Nadalje, kako je Evropa i dalje pod značajnim uticajem judeo-hrišćanske tradicije (pogledajte samo poslednja dešavanja u Poljskoj), bilo je očekivano da će sve veća prisutnost islama i ispoljavanja društveno-političkoj dimenzije ove religije napraviti izazov za evropska društva. To je stara teza o sukobu civilizacija, koja je nažalost i danas, gotovo 30 godina kasnije, i dalje veoma aktuelna. Kako dalje navodi naš sagovornik, međureligijski dijalog predstavlja osnovu suživota religija na evropskom kontinentu. To je dijalog koji uključuje ne samo verske aktere, već i političke aktere i civilni sektor, koji imaju ispred sebe važan zadatak, ali naglašava da cilj nije promeniti nekoga.

"Međutim, ne treba smetnuti sa uma da ključna osobina međureligijskog dijaloga nije promeniti nekoga, nasuprot! Ideja međureligijskog dijaloga počiva na ideji učenja, tj. da učimo jedni o drugima i da se posledično bolje upoznamo, kako bi na kraju zajedno bolje živeli.

Meni se čini da su skoriji pokušaji prema približavanju hrišćanstva i islama bili usmereni upravo na menjanje islama. Setimo se samo sjajne, ali suštinski nemoguće, ideje Euro-islama. A istorija nas je toliko puta naučila da je menjanje religije, tj. njeno redefinisanje, veoma skup sport čija se cena plaća onim najvrednijim što imamo – ljudskim životima", naglašava.

Kada je u pitanju sama karikatura proroka Muhameda koja zadaje ogromne probleme Francuskoj kada Emanuel Makron kaže da se njegova država "ne odriče" karikature, jer je to sloboda govora, dok na drugom kraju sveta traju protesti oko takve Makronove izjave, ali se osuđuje i terorizam, postavlja se pitanje šta prosečnom muslimanu predstavlja ta sporna karikatura. Kako objašnjava dr Marko Veković - to nije bitno.

"Nije bitno šta prosečan musliman misli o karikaturama, bitno je šta islamski fundamentalista misli o njima. A njega vređaju kao vernika i zbog toga je spreman i na terorističke akte", naglašava, ali objašnjava:

"Za jedan deo muslimanskih vernika, prikazivanje Muhameda u bilo kom obliku jeste blasfemija, iako to zapravo ne piše u svetoj knjizi – Kur'anu. Međutim, takav stav se vremenom razvio na osnovu niza fatvi koje su izdavali muslimanski verski lideri ali i na osnovu pojedinih Muhamedovih hadisa. Sama ideja se zasniva na činjenici da je idolopoklonstvo jedan od glavnih grehova u islamu, te da bi prikazivanje Muhameda u bilo kom obliku moglo navesti vernike na greh.

Međutim, moramo imati u vidu i da unutar islama postoje razne škole povodom ovog pitanja. Iako su tradicionalisti, tj. fundamentalisti, protiv prikazivanja Muhameda u bilo kom obliku, postoje i progresivnije škole koje se ne protive ovoj ideji. Ono što je problem jeste da su zapravo fundamentalisti ti koji su spremni da počine terorističke akte zbog povređenih verskih osećanja".