Erdoganov inat: Vi nama genocid nad Jermenima, mi vama Indijance

Kako prenosi Sputnjik, taj potez mogao bi bizi veliki "moralni šamar" Americi budući da je reč o tome da je turski predsednik izjavio da bi mogao da pokrene tužbu protiv SAD zbog genocida nad Indijancima.

Usvajanje takve rezolucije protiv velesile koja sebi daje za pravo da vojno interveniše pod izgovorom sprečavanja humanitarnih katastrofa izgleda da bi ozbiljno narušilo "moralni kapital" SAD, posebno zato što bi je usvojio Parlament jedne NATO zemlje.

Međutim, istoričar Predrag Marković kaže za Sputnjik da pomor Jermena u Turskoj i Indijanaca u Americi nisu isti slučajevi, jer u slučaju Indijanaca nije postojala genocidna namera, dok je u slučaju Jermena postojala loša namera Otomanskog carstva prema tom narodu.

"Nad Indijancima je obavljen genocid an pasan - bez jasne namere da se neki narod uništi. To je bila usputna posledica kolonizacije belaca. Oni kažu da je to usputna posledica evakuacije kroz pustinju, međutim, činjenica da vi pošaljete ceo jedan narod na marš kroz pustinju i pustite divlja plemena da muče, ubijaju i zlostavljaju ljude, to je ipak neka vrsta namere. Jer za genocid je najbitnija namera države. To je ono što razlikuje genocid od običnog ratnog zločina", ističe Marković.

Prema njegovim rečima, posledice koje su doživeli Indijanci od belih kolonizatora u Americi su, ipak, drugačija stvar, što potvrđuje i slučaj Havaja, gde su domoroci stradali od belačkih zaraznih bolesti koje su krajem 19. veka doneli američki doseljenici.

Kada je reč o razmeni "genocidnih rezolucija", sagovornik Sputnjika smatra da, čak iako se usvoji rezolucija u turskom Parlamentu, to ne bi imalo nikakav međunarodni značaj.

"To je, prosto, jedan inat, da upotrebimo tursku reč, i ne bi imao nikakvih posledica. Jer prvo, tu je taj problem što se 19. i 20. vek razlikuju po koncepciji ljudskih prava. U 19. veku ona još nije bila tako izgrađena, a jermenski genocid se dešava već u vreme kada postoji koncept zaštite ljudskih prava", zaključio je Marković.