Kopli: Za deo Kosova Srbiji ponuditi izlaz na more

Direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu Gregori Kopli izjvio je da bi rešenje za KiM moglo da bude ono koje je predsednik SAD Truman zahtevao 1919.

Podeli
EPA-EFE/STRINGER
EPA-EFE/STRINGER

Kopli je rekao da kada bi se Srbiji vratio onaj deo Kosova, gde je većinsko srpsko stanovništvo i kada bi bio napravljen koridor do zapadne Albanije, kako bi Srbija dobila izlaz na more, što je američki predsednik Truman i zahtevao 1919. godine, onda bi to bila dobitna kombinacija Srbije i Albanaca, bilo sa Kosova, bilo iz Albanije.

"E sad, pošto komunikacije gotovo da i nema između Prištine i Beograda, mislim da tu treba aktivno da se uključi međunarodna zajednica, verovatno SAD, koje bi na taj način pokazale svoju snagu, moć i prestiž ovđe na Balkanu", kazao je Kopli gostujući u Dnevniku 2 BN TV, prenosi Kosovo online.

Komentarišući sitauciju na Kosovu, direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu kaže da u ovom trenutku lideri na Kosovu su shvatili činjenicu da jednostavnoo ne mogu da naprave državu Kosovo da zavisi sama od sebe, tako da i njima ''cure opcije'' vrlo brzo.

"Videli smo svi nedavno da je premijer podneo ostavku, kako bi se odazvao pozivu Suda u Hagu zbog ratnih zločina. Problemi se, kada je samo Kosovo u pitanju, neće tako lako i samo rešiti. Međunarodna priznanja Kosova od strane država širom sveta su praktično iznuđena pritiskom i uticajem SAD-a, posebno pod Klintonovom administracijom, pa i onim poslije njega"

Sada smo došli u fazu, kaže Kopli, da države povlače priznanja.

Naveo je da je dosta vremena proveo ovde tokom 90-ih godina, prateći razvoj situacije dok je rat trajao, a pratio je i situaciju na Kosovu.

"Da se razumemo, Kosovo se više neće vratiti pod okrilje Srbije, kao što je to nekad bilo. Naš kolega Darko Trifunović je izneo nedavno plan zamene ili razmene teritorija, u zamenu za priznanje i to je po meni veoma razumno. Albansko stanovništvo i OVK su oduvjek imali želju da se ujedine sa Albanijom. To je vrlo moguće i moglo bi da bude priznato od strane međunarodne zajednice. Opet, kada bi se Srbiji vratio onaj deo KiM, gde je većinsko srpsko stanovništvo i kada bi bio napravljen koridor do zapadne Albanije, kako bi Srbija dobila izlaz na more, što je američki predsjednik Truman i zahtevao 1919. godine, onda bismo imali dobitnu kombinaciju između Srbije i Albanaca, bilo onih sa Kosova, bilo onih iz Albanije. E sad, pošto komunikacije gotovo da i nema između Prištine i Beograda, mislim da tu treba aktivno da se uključi međunarodna zajednica, vjerovatno SAD, koje bi na taj način pokazale svoju snagu, moć i prestiž ovđe na Balkanu", kazao je Kopli.

Prema njegovim riječima, SAD to moraju da urade, neophodna im je baš ova prilika, isto kao i Srbiji i Albaniji.

Ono što Srbija želi i treba da bude, to je jedan moćan most između istoka i zapada. Po meni, to je velika prilika za Srbiju da postane pravo raskršće Balkana. Srbija i Srbi moraju da imaju veliku, pravu, dugotrajnu strategiju, što u ovom trenutku nema. Ne vjerujem i ne mora da znači da Srbija treba da vidi sebe u EU ili da ima bliske odnose sa NATO-om. Srpska uloga treba da bude takva da Srbija bude Srbija. Srbi u ovom trenutku, ponovo moraju da veruju sami u sebe, jer koliko sam ja upoznao Srbe, oni su vrlo jedinstveni, koji kad su ujedinjeni mogu da učine velike stvari, ali samo izaberu li pravi put. Uzmite primjer Nikole Tesle i on je samo jedan od na hiljade primjera svjetski priznatih ljudi. Srbima upravo to treba, neko ko će da bude i srpski I svjetski", kazao je Kopli u Dnevniku 2 BN TV.

Kosovo

strana 1 od 99 idi na stranu