Dva pitanja dobijaju odgovor u Njujorku

Beograd -- Susret predsednika Srbije sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Njujorku trebalo bi da pruži odgovore na dva pitanja, kaže Stefan Surlić.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA-EFE/Jim Lo Scalzo
Foto: EPA-EFE/Jim Lo Scalzo

Prema rečima asistenta na Fakultetu političkih nauka, ta dva pitanja su: koja će biti uloga SAD u nastavku regovora između Beograda i Prištine i kakav će biti američki stav po pitanju konačnog kosovskog rešenja.

Prema negovim rečima, taj sastanak je od posebne važnosti jer dolazi nakon zajedničkog saopštenja Kvinte o tome da je neophodno da se pregovori nastave, nakon otkazanog susreta Džona Boltona Beogradu i u trenutku predizborne kamapnje koja se već zahuhtava na KiM.

"Nakon ovog susreta možda ćemo dobiti jasniju sliku o tome da li postoji razlika između administracije SAD koja se već godinama bavi Kosovom i čij je stav o nezavisnosti vrlo jasan u odnosu na stav političkih funkcionera koji okružuju aktuelnog predsednika Trampa", rekao je Srulić za Tanjug.

Surlić podseća da se do sada spekulisalo o tome da u Americi postoje dva različita mišljenja - jedno koje je fleksibilnije u cilju postizanja finalnog sporazuma i drugo, koje je striktno, da nema nikakvog dijaloga ili pregovora o temi koja podrazumeva preispitivanje nezavisnosti takozvanog Kosova.

"SAD su pokazale, u poslednje dve godine, da žele da postanu ključan akter u postizanju finalnog sporazuma izmedju Beograda i Prištine, što se videlo i u pismu koje je Tramp poslao prošle godine. Takođe, SAD su pokazale i drugačiji ton po pitanju finalnog statusa, čak se navodilo da je ideja razgraničenja prihvatljiva ukoliko na to pristanu obe strane", navodi Surlić.

Međutim, dodaje on, ono što buni jeste zajedničko saopštenje Kivnte, te se, ističe, postavlja pitanje da li se će tih pet zemalja, među kojima i SAD, u budućnosti nastaviti da nastupaju zajednički i imati jedinstven stav.

"To bi značilo da se odustaje od nekog drugačijeg rešenja osim normalizacije odnosa koji podrazumeva da se Srbija formalno odnosno neformalno pomiri sa nezavisnošću Kosova",kaže Surlić.

O situaciji na KiM povodom predstojećih izbora kaže da ne treba očekivati da će politički predstavnici Albanaca ublažiti svoju retoriku koja se zasniva na antisrpstvu i osećaju neprijateljstva koji se gaji prema Beogradu, a koji se, primećuje, reflektuje na svakodnevni život Srba na KiM.

"Ono što može biti ključna razlika u dosadašnjem odnosu stranih posmatrača i aktera prema KiM je da posle izbora izvrše pritisak prema svim liderima kosovskih Albanaca u cilju postizanja bilo kakvog rešenja sa Beogradom, jer u ovakvoj atmosferi neprijateljstva ne možemo očekivati ni pomirenje, ni razumevanje, a na kraju ni finalni sporazum izmedju Beograda i Prištine", zaključio je Surlić.

Politika

strana 1 od 123 idi na stranu