"Usvajanje zakona nije dovoljan pokazatelj napretka"

Reforme koje se sprovode u oblasti vladavine prava treba da pokažu merljive rezultate i omoguće jednak pristup pravdi svim građanima, zaključeno je na sastanku posvećenom reviziji Akcionog plana za poglavlje 24.

Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević navela je da je, iako se u Poglavlju 24 ocenjuje vladavina prava kao celina, napredak u domenu pravde, slobode i bezbednosti posebno upečatljiv i da je EU posebno zainteresovana za oblasti migracija, viza i azila.

Miščević je ukazala da je nedavno usvojen set zakona iz ove oblasti i napomenula da to nije dovoljno, te da sledi nadogradnja ono što je do sada urađeno.

''Sledeći koraci su implementacija tih zakona i svih novih mera kako bi pitanje tražilaca azila u Srbiji bilo efikasnije rešavano'', rekla je Miščević.

Kako kaže, važna tema Akcionog plana je i definisanje strategije za stvaranje Šengenskog plana kako bi se Srbija što ranije uključila u taj vizni režim.

Na pitanje novinara kako komentariše ocenu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku da se izmenama Zakona o policiji politizuju institucije, Miščević je navela da svaka država bira jedan od modela koji primenjuju države članice ili kombinaciju više modela.

Ona je istakla da nijedan zakon koji donosi zemlja kandidat za članstvo u EU ne može da bude van pravila i standarda EU, ali da o njima može biti različitih mišljenja.

''Kada se izrađuje jedan zakon, bilo da je o bezbednosti ili o zaštiti životne sredine, prolazi se nekoliko nivo čekiranja i provere ne samo sa civilnim druištvom, već i institucijama koje nam pomažu kao što su Direktorat Evropske komisije, Savet Evrope ili OEBS, Venecijanska komisije'', pojasnila je Miščević.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić ukazala je na oštru ocenu u Novoj strategiji o prošenju o povezanosti organizovanog kriminala i korpucije na svim nivoima na vlasti i isprepletanosti javnih i privatnih interesa.

Kako je rekla, ta sprega kod građana stvara osećaj nekažnjivosti i nejednakosti.

''EU zahteva realne i merljive rezultate, da zakon važi jednako za sve, da svi kriminalci biti procesuirani čak iako imaju veze sa nosiocima vlasti'', kazala je Stojanović na sastanku u Palati Srbija.

Ona je navela da je cilj civilnog sektora da ukaže na mere koje, kaže, građane posebno tište i kroz koje se ogleda kvalitet reformi.

''To je, pre svega, reforma policije jer bez profesionalne policije oslobeđene od političkog uticaja i upliva kriminala nema ni bezbednog branjena granica ni odgovora na organizovani kriminal i terorizam'', naglasila je Stojanović Gajić.

Srbija želi da do 2021.uskladi sa pravnim tekovinama EU što ne vodi nužno do merljivih rezultata doslednosti postupanja prema svim akterima.

Kako kaže, vrlo je važno posvetiti pažnju oblastima za koje EU nema pravne tekovine kao što su, kaže, standardi o tome šta je profesiionalna i odgovorna policija.

''To je problem u celom regionu. Videli smo da je EU tražila da 15.000 policijaca u Albaniji ponovo prođe proveru da li su dostojni službe jer je cela policija bila optužena za organizovani kriminal. Dakle, iako nema jedinstvenih standarda o tome, EU reaguje kada uoči problem'', rekla je Stojanović Gajić.

Današnjem sastanku Radne grupe za Poglavlje 24 Nacionalnog konventa o EU i Pregovaračke grupe za pitanja pravde, slobode i bezbednosti prisuštvovali su i predsednik pregovaračke grup[e za poglavlje 24 zoran lazarov, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva, Ministastva spoljnih poslova...