"Tokom bombardovanja 1999. verovatno bilo grešaka, ali..."

Beograd -- Predsednik Parlamentarne skupštine NATO Paolo Ali izjavio je da je tokom bombardovanja 1999. “verovatno bilo grešaka”, ali da je "situacija bila dramatična".

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Osim toga, on je istakao da u potpunosti razume zašto se javno mnjenje u Srbiji protivi ulasku u NATO.

"To što se dogodilo 1999. godine jasno je urezano u pamćenje građana Srbije. Verovatno bi stvari bile drugačije da je prethodno obezbeđena rezolucija Saveta bezbednosti UN, ali ne smemo zaboraviti šta se dešavalo tokom Miloševićeve vladavine. Verovatno je bilo grešaka, ali mislim da je situacija ovde bila zaista dramatična”, izjavio je Paolo Ali za Radio "Slobodna Evropa".

Ali je kazao da ta Alijansa poštuje odluku Srbije da ne bude članica NATO, jer razume da je takvo raspoloženje građana.

Osim toga, on je rekao da NATO veoma ceni to što Srbija sa Alijansom sarađuje u bezbednosnim pitanjima.

"Nije neophodno da se Srbija u ovom trenutku pridruži NATO. Možda će do toga doći u budućnosti ali to zavisi od građana Srbije, a ne od NATO. NATO uvek prihvata zahteve za članstvo, kao što je to bio slučaj sa drugim državama u regionu”, kazao je Ali za Radio "Slobodna Evropa".

Prema njegovim rečima, NATO bi u budućnosti želeo da vidi Srbiju kao članicu Alijanse, jer je Srbija "veoma bitan igrač kada je reč o bezbednosti na Zapadnom Balkanu".

"Međutim, u Evropi postoje i druge zemlje koje nisu članice NATO zbog svoje vojne neutralnosti, kao što su Finska, Švedska, Austrija, Švajcarska. NATO sarađuje i sa tim zemljama. Ako Srbija ostane vojno neutralna NATO sa tim nema problema", naveo je on.

Ali je istakao i da je Srbija u poređenju sa ostalima na Balkanu “veoma stabilna država”.

"Ona je izvor stabilnosti na Zapadnom Balkanu, što je važno ne samo za NATO već i za Evropu, za sve", naglasio je Ali, koji je nedavno boravio u poseti Beogradu.

Paolo Ali. Foto: EPA / Robert Ghement
Paolo Ali. Foto: EPA / Robert Ghement

O kosovskom pitanju Ali kaže da je najbolji način za rešavanje problema političkim putem.

"Kosovu su potrebni bezbednost i stabilnost. NATO i Kfor su deo te stabilnosti, oni štite pripadnike kosovske i srpske zajednice. Veoma je bitno da se pitanje Kosova reši političkim putem, ali za sada moramo garantovati bezbednost jer su NATO i Kfor na Kosovu iz tog razloga. Kfor će ostati na Kosovu sve dok to bude neophodno. Ne možemo reći koliko vremena će biti potrebno da se politička situacija i problemi razreše, koliko će biti potrebno da se ponovo uspostave stabilnost i bezbednost. To nije lako predvideti. Možda će biti potrebno nekoliko godina, možda duže, ne znam", naveo je on.

Takođe, Ali kaže i da NATO-u ne smeta vojna saradnja Srbije sa Rusijom.

"NATO ceni činjenicu da većinu vojnih vežbi Srbija organizuje upravo sa NATO. Srbija ima slobodu da učestvuje u vojnim vežbama sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom. Cenimo to što Srbija održava ravnotežu u smislu što sa jedne strane ima dobre odnose sa Rusijom, a sa druge strane ima odličnu saradnju sa NATO", konstatovao je Ali.

Prema njegovim rečima, važno je da Srbija održava dobre odnose sa Rusijom, ali i sa Zapadom.

"Zahtev Srbije za prijem u članstvo u Evropskoj uniji predstavlja dokaz da je zemlja okrenuta i ka Evropi, ka Zapadu. Zapadni Balkan je od presudnog značaja za kompletiranje projekta EU. Evropa neće biti kompletna bez Balkana", zaključio je Ali.

Na pitanje da li je, dugoročno gledano, za Srbiju neodrživo da sedi na dve stolice, Ali je rekao da njega interesuje realnost.

"Ja sam inženjer i mene interesuju brojke i realnost - 70 odsto robne razmene Srbije je sa EU, 20 odsto sa zemljama Zapadnog Balkana i oko 10 odsto sa ostalima. Svega nekoliko procenata iznosi trgovinska razmena Srbije i Rusije, što znači da srpska stvarna veza sa Rusijom nije toliko bitna, već ona sa Zapadom, sa EU. Politička odluka je na Srbiji, ali mi na Srbiju gledamo kao na zapadnu zemlju”, zaključio je on.

Politika

strana 1 od 8652 idi na stranu