Samit-šta dobija Kina, a šta Srbija

Poseta premijera Narodne Republike Kine Li Kećijanga Beogradu radi učešća na Trećem samitu sa kolegama iz zemalja centralne i istočne Evrope i državne posetu Srbiji, biće prilika za razgovore o velikim planovima za saradnju čelnika druge najveće privredne sile sveta i 16 zemalja CIE.

Poseta će poslužiti i unapređenju bilateralnih strateških veza i sastavljanju plana za buduću praktičnu saradnju između Pekinga i Beograda, ocenjuju mediji u NR Kini.

Kong Tianping, saradnik na Evropskim studijama pri Kineskoj akademiji za društvene Nauke (CASS), rekao je za kinesku novinsku agenciju Sinhua da će mehanizam sastanka 16+1, kao i nova platforma o saradnji između NR Kine i CIE pokrenuta 2012, u ogromnoj meri povećati političku volju na obe strane za bilateralnu saradnju. Sinhua navodi i da je Nirj Deva, predsedavajući Grupe prijateljstva Evropske unije (EU) i NR Kine u Evropskom parlamentu kazao kako su odnosi između dveju strana privukli dodatnu pažnju tokom proteklih godinu dana od samita u Bukureštu. Dvostrana trgovina je u periodu januar-oktobar dostigla 50 milijardi dolara, povećanje od 10,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kineski mediji prenose i mišljenje Justine Ščudlik Tatar, analitičarke za NR Kinu pri Poljskom institutu za međunarodne odnose (PISM), da su odnosi između dveju strana poslednje dve-tri godine mnogo intenzivniji, bilo u formatu 16+1, ili u bilateralnim odnosima.

"Kina i CIE se međusobno ponovo otkrivaju", primetila je Ščudlik Tatar, aludirajući na ranije više od dve decenije kada odnosi nisu bili intenzivni jer je 16 zemalja bilo usredsređeno na "vraćanje Evropi".

Po poljskoj analitičarki, budući rezultati saradnje 16+1, poput investicija iz NR Kine u CIE, povećanja trgovinske razmene i poboljšanja infrastrukturne povezanosti zahvaljujući konceptu Novog Puta svila, ne samo što će unaprediti saradnju između dveju strana, već će možda smanjiti jaz koji postoji između Zapadne i Istočne Evrope.

U tom smislu format 16+1 unapređuje poziciju CIE unutar EU, primetila je Ščudlik Tatar. Šinhua navodi i da je direktorka u strateškom institutu Prijatelji Evrope iz Brisela, Šada Islam primetila da su mnogi u institucijama EU u početku bili zabrinuti zbog dijaloga 16+1, smatrajući da će to škoditi ukupnim odnosima Unije i NR Kine. Sada je, po Šadi Islam, takva briga splasnula.

"Države članice EU - velike i male - trebalo bi da teže jačim bilateralnim odnosima sa Pekingom. NR Kina je, pak, jasno zainteresovana da se tako ophodi prema članicama EU", dodala je analitičarka koja smatra da bi takvi odnosi mogli da doprinesu novom načinu razmišljanja i idejama za šire opštenje između najveće regionalne integracije u svetu i najmnogoljudnije zemlje na Zemlji.

Analitičar Kong takođe smatra da razgranavanje veza između NR Kine i CIE predstavlja „novu pokretačku snagu“ u odnosima između Kine i EU. On podseća da su prošle godine na samitu u Bukureštu lideri NR Kine i CIE skicirali saradnju u 38 projekata, od kojih je 80 odsto pokrenuto.

Već je ostvaren veliki napredak u nekim projektima saradnje, pošto su odlični rezultati rada kineskih kompanija sa Srbijom, Rumunijom, BIH, i drugim državama u izgradnji infrastrukturne, naveo je Kong. On je dodao i da su dve strane, takođe, postavile platformu za saradnju u obrazovanju i kulturi.