18 godina od mitinga u Hrtkovcima

Beograd -- Pre 18 godina u vojvođanskom selu Hrtkovci održan je miting Srpske radikalne stranke, koji vojvođanski Hrvati povezuju sa početkom njihovog progona iz Srema.

Izvor: B92
Podeli

Tada je javno pročitan spisak sa imenima 17 meštana hrvatske nacionalnosti kojima je zaprećeno da se isele, dok je 20 porodica nasilno izbačeno iz domova. Dok se lideru SRS-a Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom, između ostalog, sudi i za proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine, pred domaćim sudovima slični procesi još nisu pokretani.

Pred domaćim sudovima za proterivanje Hrvata iz Vojvodine niko nije odgovarao, ali je to deo haške optužnice protiv Vojislava Šešelja.

Od mitinga radikala u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine, među porodicama hrvatske nacionalnosti zavladao je strah. Ljudi koji su se predstavljali kao šešeljevci upadali su u kuće Hrvata i uz pretnje ih terali da se isele.

Lokalna vlast je selo prekrstila u Srbislavci. Isto se dešavalo i u drugim mestima u Sremu. Među proteranima je i porodica Ivke Fišev, koja je do 1994. živela u sremskom selu Gibarac kod Šida.

"Kod nas je u selu bio tenk do tenka smešten. Dolazili su pretiti svaki dan, ne znam „moraš ići“ i tako da smo se mi provlačili sve do 1994. godine, a onda smo videli da nemamo izlaza. Sve više su pretili mome mužu. Čak je jedan dolazio sa oružjem u kuću. Metne na sto revolver i kaže ja vas mogu potuć, ali kaže neće odgovarati niko“, kaže ona.

Ivka inače danas živi u Osijeku, u stanu čoveka koji joj je pretio, a on u njenoj kući kod Šida. Prema oceni Fonda za humanitarno pravo to što se početkom devedesetih dešavalo vojvođanskim Hrvatima, bili su zapravo teroristički akti niskog intenziteta.

"To pitanje, tog jednog nasilja vrlo kontrolisanog, zatim tog proterivanja na jedan vrlo specifičan način podmetanje bombe, deljenje adresa izbeglicima, sve to zapravo mora mora da bude predmet političke i javne pažnje ali isto tako i tužilačke pažnje“, kaže predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

Progon Hrvata iz Srema deo je haške optužnice protiv Vojislava Šešelja. 18 godina posle mitinga u Hrtkovcima, radikali na sve gledaju kao stranačku promociju. U proterivanju Hrvata ne vide ama baš nikakvu ulogu ni Šešelja ni svoje partije.

"I danas bi SRS držala političku promociju bilo u kom mestu. Rečnik koji je korišćen u integralnom svom delu je prezentovan pred Haškim tribunalom, nema ni jedne rečenice koja bi mogla da bude nešto što bi SRS mogla danas, nakon ove vremenske distance i nakon neke analize, da posumnja u tu rečenicu da je imala neke zle namere ili cilj protiv pripadnika druge nacionalnosti“, kaže Milorad Mirčić, funkcioner SRS-a.

Precizni podaci o broju proteranih Hrvata iz Vojvodine ne postoje, ali Demokratski savez Hrvata u Vojvodini procenjuje da je od 1992. do 1995. godine iz Srbije otišlo oko 50 hiljada građana te nacionalnosti.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić priča da su se slične stvari dešavale širom Vojvodine, u Slankamenu, Golubincima, Ninkincima, Kukujevcima, ali Hrtkovci ipak ostaju sinonim proterivanja vojvođanskih Hrvata iz njihovog ovdašnjeg zavičaja.

"Pritisak se vršio na lekare u selu, na veterinara, na učitelja, direktira zadruge i na druge ugledne poljoprivredne proizvođače ili čelnike sela, nakon čega su oni otišli a za njima je otišlo i celo selo. Rezultat je zapravo da se, kroz taj proces od 1992, a posebno posle operacija 'Bljesak' i "Oluja", broj Hrvata drastično smanjio. Do tih pritisaka na domicilno stanovništvo, u Srbiji je bilo 121 hiljada Hrvata a nakon ovih događanja 71.000", kaže Kuntić.

Za predstanike hrvatske nacionalne zajednice koji žive u Vojvodini jedan od najvećih problema je to što se posle 18 godina, osim Vojislava Šešelja koga procesuira Hag, domaće pravosuđe još nije bavilo slučajem Hrtkovac.

Inače, procenjuje se da je najveći broj građana Srbije, hrvatske nacionalnosti, otišao je iz Novog Slankamena, njih oko 1.600, koliko i iz Zemuna, dok je iz Beške je otišlo 850 Hrvata.

Info

Sednica SB zbog izraelskog napada

Istanbul, Ankara, Brisel, Tel Aviv, Teheran -- SB UN sazvao hitnu sednicu zbog napada izraelskih komandosa na humanitarni konvoj za Gazu, kada je prema izraelskim izvorima poginulo devetoro putnika.

Svet ponedeljak 31.05. 23:33 Komentara: 126

Počeo samit EU-Rusija

Moskva -- Ruski predsednik Dmitrij Medvedev, predsednik Evropske unije Herman Van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo sastali se u Rostovu na Donu.

Svet ponedeljak 31.05. 21:57 Komentara: 0
strana 1 od 967 idi na stranu