Saradnja sa Norveškom i Švedskom

Radi se o istrazi zločina nad srpskim civilima u logoru Dretelj u BiH, 1992. godine, izjavio je portparog Tužilaštva Bruno Vekarić. On kaže da je saradnja sa norveškim organima počela u martu 2007. godine kada je pokrenuta istraga protiv Mirsada Repka, norveškog državljanina za koga se sumnjalo da je počinio ratni zločin nad srpskim zatvorenicima u logoru Dretelj kod Čapljine 1992. godine.

Vekarić je Beti rekao da se u istragu, maja prošle godine, uključilo i Javno tužilaštvo u Stokholmu koje je vodilo predistražni postupak protiv jedne osobe koja živi u Švedskoj za koju se sumnja da je počinila zločin u logoru Dretelj.

"U okviru saradnje na istraživanju zločina u logoru Dretelj srpsko tužilaštvo je do sada policijskim službama Norveške i Švedske dostavilo pet obaveštenja o oštećenim-svedocima, i kopije 62 izjave oštećenih iz arhive Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti", kazao je on.

Dostavljen je veliki broj dekumenata i informacija o logoru Dretelj, dokumentarni film "Zastava filma", a, na zahtev norveških istražitelja, i informacija o prilikama u tom periodu.

Tužilaštvo za ratne zločine je stupilo u kontaktsa 27 svedoka, a policijski inspektori iz Norveške i Švedske su tokom dve posete tužilaštvu razgovarali sa 11 oštećenih-svedoka.

U Oslu je juče počelo suđenje Mirsadu Repku (41), bivšem pripadniku paravojne formacije Hrvatske odbrambene snage (HOS), optuženom za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, mučenje i silovanje u logoru Dretelj.

Prema rečima Vekarića, u okviru saradnje Srbije i Norveške na tom predmetu, planirano je da se tokom suđenje Repku sasluša osam svedoka koji žive u Srbiji i to tri pred sudom u Oslu, a pet putem video veze.

On je naveo da je u okviru saradnje sa Norveškom jedan od optuženih za zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara Damir Sireta izručen Srbiji.

Suđenje Repku za ratne zločine je prvo takvo u Norveškoj od Drugog svetskog rata.