SB bez dogovora o Kosovu

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin najavio je da njegova zemlja neće učestvovati u daljim konsultacijama o američko-evropskom predlogu, koje će na ekspertskom nivou biti održane u ponedeljak.

"Ne treba da imamo iluzije da nas ovaj predlog (rezolucije) dovodi bliže rešenju problema. Naravno, mi nećemo moći da učestvujemo na novom, ekspertskom sastanku", rekao je Čurkin novinarima posle konsultacija u sedištu UN o novom predlogu rezolucije, koji su podnele SAD i nekoliko zemalja EU.

Glavne zamerke Moskve, kako je naveo ruski ambasador, odnose se na "automatizam" prihvatanja plana Martija Ahtisarija nakon predloženih 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine, ograničavanje vremena za te razgovore i činjenica da se pregovarački proces unapred osuđuje na neuspeh.

Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, međutim, nije se složio sa ruskim primedbama, tvrdeći da će posle 120 dana novih pregovora biti ocenjen njihov tok "kako bi se videlo da li rezultati predstavljaju napredak u odnosu na rešenja koja je predložio Ahtisari".

Verbeke je, najavljujući ekspertske konsultacije, objasnio da su one zakazane kako bi se sročile "višestruke intervencije" pojedinih država na američko-evropski predlog, što je potvrdio i zamenik američkog ambasadora Alehandro Volf.

"Nadam se da ćemo dodatno uspeti da odgovorimo na njihovu zabrinutost", rekao je Volf, nagovestivši dodatne promene u tekstu trećeg predloga rezolucije o Kosovu.

Volf, međutim, nije mogao da kaže kada će taj dokument dospeti na glasanje u Savetu bezbednosti. "To je teško predvideti. Neke od delegacija još nisu imale instrukcije iz prestonica", rekao je on.

Zamenik američkog ambasadora pri UN tvrdi, takođe, da predlagači rezolucije posle današnjih konsultacija, imaju "dovoljnu ili više nego dovoljnu podršku".

Dovoljna podrška pretpostavlja da devet članica Saveta bezbednosti podrži novu rezoluciju, ali i da ni jedna od stalnih članica ne iskoristi pravo veta, što je u kosovskom slučaju teško očekivati, pošto je Čurkin prethodnih sedmica prilično jasno isticao da će Rusija, ukoliko to Beograd zatraži, poništiti bilo koju odluku najmoćnijeg tela svetske organizacije.

Niko od ambasadora nije želeo da komentariše kojom će se brzinom dalje kretati proces rešavanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN, kao ni da li neki bitniji napredak treba očekivati posle susreta predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.

"Pretpostavljam da će diskutovati o ovom problemu", rekao je Čurkin.

Novim predlogom rezolucije, Beogradu i Prištini se ostavlja se još četiri meseca da pokušaju da pregovorima dođu do rešenja, a potom bi, ukoliko ne dođe do dogovora, bio podrđan plan Martija Ahtisarija.

Agencije prenose i očekivanja da bi predlagači rezolucije, SAD i zemlje EU, mogle da na glasanje u Savetu bezbednosti taj dokument stave oko 28. juna

"Ahtisarijev plan fer rešenje"

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun apelovao je da se nastavi sa diplomatskim procesom određivanja budućeg statusa Kosova .

"Sada kada je Savet bezbednosti dobio novi nacrt rezolucije o Kosovu, postoji potreba da se nastavi sa procesom definisanja budućeg statusa Kosova", navodi se u saopštenju Ban Ki Muna koje je na današnjem brifingu za novinare u UN pročitala njegova portparolka Mišel Montas. 

Ban Ki Mun je podržao predlog Martija Ahtisarija, navevši da on ima "sve prave elemente za fer i održivo rešenje pitanja statusa Kosova".

Tadić: Evropski pristup Kosovu

Predsednik Srbije Boris Tadić očekuje evropski pristup i pažljivo donetu odluku u rešenju problema Kosova.

"Kosovo i Metohija nije samo problem za Srbiju nego i za druge regione i čitavu Evropu", rekao je Tadić na otvaranju sednice Komiteta ministara Saveta Evrope u Beogradu. Srpski predsednik ocenio je da bi nezavisnost Kosova bila opasna za sve i da je zbog toga potreban evropski pristup u rešavanju tog problema.

"Verujem da ćemo kroz konstruktivan dijalog i dalje pregovore sa Prištinom doći do obostrano kompromisnog rešenja. Uveren sam da je moguće naći rešenje koje bi, s jedne strane, Kosovu dalo široku autonomiju, a istovremeno očuvalo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije", rekao je Tadić.

On je kazao da spremnost Beograda na kompromis ne treba da bude potcenjena, jer se "u tom procesu Srbija vodi vrednostima koje joj krče put ka evropskim integracijama."

"Ne želimo da budemo deo evropskog problema nego deo evropskog rešenja", rekao je Tadić, kao i da Srbija namerava da postane punopravan član EU ne odričući se teritorijalnog integriteta.

I šef srpske diplomatije Vuk Jeremić govorio je ambasadorima SE o kompromisnom rešenju za Kosovo koje, prema njegovoj oceni, jedino može doprineti održivom miru i stabilnosti u regionu.

"Takvo rešenje mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i istovremeno omogućiti našim građanima albanske nacionalnosti na Kosovu da zadovolje svoje legitimne zahteve za suštinsku samoupravu. Republika Srbija neće štedeti napore u potrazi za pravednim, maštovitim kompromisnim rešenjem", kazao je Jeremić.

Jeremić je upozorio da bi priznanje nezavisnosti Kosova bez pristanka Srbije i odluke Savetu bezbednosti bilo opasan presedan koji se ne bi odrazio samo na jugoistočnu Evropu.

Dejvis: Podržavam suverenitet Srbije

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je tokom razgovora sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom da podržava suverenitet i teritorijalni integritet svih članica te organizacije, uključujući Srbiju čiji je sastavni deo Kosovo.

"Dejvis je ukazao da Savet Evrope po pitanju principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta ne pravi razlike medju državama", navodi se u saopštenju vlade izdatom posle sastanka Koštunice i Dejvisa.

Koštunica je istakao da se medjunarodni poredak zasniva na Povelji UN čiji je osnovni princip poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ukazao da je apsolutno neprihvatljivo da se Srbiji otima deo njene teritorije.

"Pregovori bez prejudiciranja"

Slobodan Samardžić je izjavio da pregovori o budućem statusu Kosova ne mogu biti ograničeni rokom i prejudiciranjem statusa.
Ministar za Kosovo i Metohiju je takvim stavom odgovorio na predlog rezolucije Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, koja je u sredu uveče predata Savetu bezbednosti.

Samardžić je rekao i da bi se do konačnog rešenja statusa Kosova došlo u razumnom roku, ako se taj proces ne bi ograničavao.

On je kazao da je ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Aleksejevu predao dokument sa stavovima i predlozima Srbije za dalje pregovore o rešavanju pitanja Kosova.

Samardžić je ponovio da ne može da iznese sadržaj tog predloga. "Iz platforme, koja je poznata, izvukli smo ono što bi bilo najinteresantnije, o čemu bi on najbolje i najlakše razgovarao s predsednikom Bušom, i dali smo nekoliko konkretnih predloga oko same procedure pregovaranja", kaže on.

"Jako nam je stalo da se stvar pokrene s mrtve tačke na pravi način, ne da se ono propalo odloži, već da se krene u pravcu iznalaženja rešenja i kompromisa", tvrdi Samardžić.

Ćirezi: Imamo poverenje u SAD i EU

Savetnik kosovskog premijera Arben Ćirezi izjavio je da vlada u Prištini nije razočarana odlaganjem rešenja za status Pokrajine.
"Ostaćemo deo procesa koji ide ka rešavanju statusa. Verujemo da će se to neizbežno završiti nezavisnošću Kosova", rekao je u intervjuu koji objavljuje Glas javnosti.

"Kompromisi su se pravili od 1999, jer smo još tada postali nezavisni od Srbije. To je realnost, i ona je poznata svima, celom svetu. Ali, izgleda, Srbija to ne vidi tako", kazao je Ćirezi.
On je za novi predlog Beograda rekao da je "Srbija taj predloga dala samoj sebi, tako da nemamo šta da prihvatimo ili odbacimo", ali je ponovio da Priština "ostaje deo procesa".

"Nemamo razloga da izgubimo poverenje u ovaj proces koji vode SAD i EU, jer smatramo da imamo njihovu bezuslovnu podršku", kazao je Ćirezi.