Misija Saveta bezbednosti na Kosovu

Priština, Beograd, Oslo -- Misija SB UN u dvodnevnoj poseti Kosovu. Sastanci s predstavnicima misije, kosovskim zvaničnicima i lokalnim Srbima.

Izvor: B92, Beta
Podeli

Ambasadori 15 članica tog tela danas su razgovarali s predstavnicima kosovskih vlasti, međunarodne zajednice i predstavnicima srpske zajednice i drugih manjina. Predstavnici Prištine prezentovali su Misiji argumente u korist nezavisnosti Kosova kao pravednog i jedinog rešenja za status Kosova. Ambasadori SAD i Francuske kažu da je Kosovo mnogo napredovalo.

Ambasador Belgije u UN Johan Verbeke, koji predvodi misiju Saveta bezbednosti UN na Kosovu, ocenio je današnji sastanak s predstavnicima kosovski Srba kao veoma važan, jer su članovi delegacije dobili informacije o tome "kakva je zaista realnost" u severnom delu Kosovske Mitrovice i pokrajine.

"Kao što znate, mi smo u misiji čiji je cilj dobijanje maksimuma informacija od lidera sa Kosova, kako bi, kada se vratimo u Njujork, imali kompletnu sliku o realnosti u pokrajini", rekao je Verbeke novinarima.

Šef delegacije Saveta bezbednosti nije želeo da spekuliše o eventualnim konturama izveštaja koje će misija sastaviti nakon posete pokrajini.

Predsednik Zajednice srpskih opština Marko Jakšić rekao je da su u razgovoru članovima delegacije Saveta bezbednosti "rekli šta se zaista dešava Srbima na Kosovu".

"Rekli smo da se bombardovanje 1999. godine nije dogodilo da bi se zaštitila prava Albanaca, već da bi se stvorila još jedna albanska država. Rekli smo da je proterano 200.000 Srba i da se niko nije vratio", kazao je Jakšić.

On je dodao da je izraženo nezadovoljstvo planom Martija Ahtisarija i da nijedan stepen decentralizacije u nezavisnom Kosovu nije dovoljna garancija za Srbe, jer oni u pokrajini "žive kao Indijanci u rezervatu".

Ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama Zalmej Halilzad izjavio je u Prištini da je Kosovo mnogo napredovalo, a da njegov status treba rešiti posebnom rezolucijom Ujedinjenih nacija.

"Mislim da je ovde bilo mnogo napretka. Čestitali smo zvaničnicima na uspehu i dobrom poslu koji su uradili zajedno sa predstavnicima međunarodne zajednice, koji su ovde", rekao je američki diplomata.

Dodao je da je značajno da se proces utvrđivanja statusa Kosova uspešno okonča. "Ahtisari je dao predlog, mi treba da odlučimo u vezi sa tim planom narednih nedelja. Otuda i ova poseta, sastanci sa različitim zajednicama, upoznavanje sa raznim perspektivama, što će nam pomoći da odlučimo", rekao je Halilzad.

Ambasador Francuske u Ujedinjenim nacijama Žan-Mark de la Sablijer izjavio je da je impresioniran opredeljenjem i angažovanjem zvanične Prištine za ostvarivanje predloga izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija, posebno u delu koji se odnosi na manjine.

Sablijer je rekao da se Misija Saveta bezbednosti interesuje za garancije za manjine na Kosovu. "Došli smo ovamo da bismo bolje shvatili problem Kosova, jer je potrebna odgovornost da bi se donela tako značajna odluka", naveo je on.

Čeku: priznati novu realnost

Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da je delegaciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija upoznao sa argumentima koji nesumnjivo ukazuju da je Kosovo spremno da funkcioniše kao nezavisna država i da tako već deluje.

Čeku je od članova Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražio da priznaju novu realnost na Kosovu.

"Mi smo, kao Vlada, dali argumente da je Kosovo spremno da bude država i da kao takva funkcioniše, jer ima svu potrebnu zakonsku infrastrukturu, deluje kao država, razmišlja kao država i vreme je da se ova realnost prizna novom rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", rekao je predsednik Vlade Kosova.

Na pitanje novinara o malom broju Srba povratnika, Čeku je kazao da je glavni krivac za to zvanični Beograd.

"Nama je potrebno da Beograd dozvoli Srbima sa Kosova da se vrate na Kosovo i da se integrišu. Mi možemo učiniti sve, obezbediti sredstva, možemo graditi kuće za povratnike, ali one ostaju prazne jer Srbi imaju prepreka i njih stvara Beograd, ne mi", kazao je premijer Kosova.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je posle sastanka izjavio da su predstavnici Misije bili zainteresovani da čuju gledišta predstavnika Kosova o ekonomskoj i političkoj održivosti Kosova i o položaju manjina, posebno srpske.

On je rekao da je kosovska strana ponudila pune garancije za ostvarivanje prava manjina prema najvišim međunarodnim standardima.

Predsednik Demokratske partije Kosova i član pregovaračke ekipe Hašim Tači rekao je da se država Kosovo ne gradi samo za pripadnike većinskog naroda, već i za manjine.

Predsednik Reformističke partije Ora Veton Suroi rekao je da je kosovska strana pružila dovoljno argumenata da nema druge opcije za status Kosova sem nadzirane nezavisnosti.

Predstavnici Misije jutros su se sastali s predstavnicima međunarodne administracije i mirovnih snaga. Članovi Misije danas treba da posete Gračanicu i sever Kosova.

Misija je prethodno boravila u Beogradu, gde se upoznala s predlogom Beograda o "nadgledanoj autonomiji" Kosova.

Poseta Gračanici

Na sastanku članova Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sa članovima Srpske liste Ranđelom Nojkićem, Vesnom Jovanović i ministrom za povratak u Vladi Kosova Branislavom Grbićem bilo je reči o nedostatku mehanizama zaštite srpske zajednice u inistitucijama Kosova, prenosi KIM Radio.

Misija Saveta bezbednosti je u Gračanici razgovorala sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem. On kaže da je Misiji predstavio kakvo je stvarno stanje u kome žive Srbi na Kosovu.

"Mi smo se potrudili da prikažemo stvarno stanje na Kosovu i Metohiji srpskoga naroda i drugih nealbanaca, koji osam godina u kontinuitetu stradaju i žive životom nedostojnim čoveka", rekao je on.

"Takođe smo govorili o zločinima koji su počinjeni i koji se i danas vrše nad našim narodom i našim crkvama i manastirima. Pokazali smo i pitanja obnove naših crkava i manastira", rekao je vladika Artemije.

"Sve u svemu, mislim da su dobili nova saznanja koja će koristiti kada budu potpisivali status KiM", rekao je on.

Razgovoru u Gračanici prisustvovali su i predstavnici Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković i Dragan Velić, kao i Slobodan Samardžić i Leon Kojen, iz srpskog pregovaračkog tima, i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Gordana Marković.

Poseta Gračanici bila je prva terenska poseta Misije Savetu bezbednosti, koja se nastavlja posetom južnom i severnom delu Kosovske Mitrovice i selu Svinjare, srpskom selu koje je obnovljeno pošto je bilo razrušeno u nemirima 17. marta 2004.

Misija Saveta bezbednosti sutra nastavlja posetu srpskim enklavama i pojedinim albanskim mestima.

Po podne odlazi u Beč, gde će sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija Martijem Ahtisarijem razgovarati o utiscima koje su stekli pošto su imali uvid u to kakva je situaciju na Kosovu na terenu.

Završen protestni marš

Raseljeni sa Kosova završili su protestni marš od Rudnice na administrativnoj liniji, kod Raške, ka punktu UNMIK-a u Jarinju kod Leposavića.

Oni su zatražili od međunarodne zajednice da im što pre obezbedi povratak na Kosovo, a u Kosovskoj Mitrovici treba da predaju 19 zahteva predstavnicima Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Do susreta raseljenih i predstavnika Misije u tzv. tampon zoni nije došlo.

Raseljeni zahtevaju da se hitno obezbedi "povratak 250.000 Srba i drugih nealbanaca na prostor Kosova i Metohije i da se u isto vreme omogući povratak raseljenima, kao i svim drugim Srbima i nealbancima na više od 70.000 radnih mesta sa kojih su proterani".

U zahtevima, koji su pročitani danas na skupu u Jarinju, traži se da se što hitnije vrati sva pokretna i nepokretna imovina "koju su Albanci u poslednjih osam godina prisvojili i uzurpirali".

Organizatori su tvrdili da je u maršu učestvovalo oko 15.000 raseljenih, a izveštači su videli da je kolona raseljenih koja se kretala ka administrativnoj liniji bila dugačka više od kilometra.

Na čelu kolone bio je Dragan Krstić, izbeglica iz Obilića, sa svoje devetoro dece, članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih, koji su nosili fotografije nestalih članova porodice, kao i sveštenici Srpske pravoslavne crkve.

Kada je čelo kolone došlo do administrativne granice, Krstić je sa decom pretrčao na kosovsku stranu.

Krstić je novinarima na kosovskoj strani administrativne linije rekao da više ne želi da se vraća u centralnu Srbiju i da će se već danas sa celom porodicom vratiti na Kosovo.

Okupljeni u koloni nosili su srpske zastave i transparente na kojima je pisalo: "Hoćemo kući", "Ne damo Kosovo", "Hoćemo na svoja radna mesta", "Kosovo je Srbija".

Kolona se zaustavila nekoliko desetina metara ispred administrativnog prelaza, gde su se organizatori sa improvizovane bine obratili okupljenima.

Oni su poručili da dvodnevno okupljanje izbeglih u Jarinju nije bilo predstava, već jasna poruka predstavnicima međunarodne zajednice da Srbi žele da se vrate kućama na Kosovo, kao i na svoja radna mesta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 90 idi na stranu