Kostunica u cetvrtak sa Ananom

Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica izjavio je u četvrtak da je SRJ potpuno svesna svojih medjunarodnih obaveza i da je spremna da ih ispuni, ne zato što se to od nje zahteva, već zbog toga što želi da razvije demokratsko društvo zasnovano na vladavini prava. U govoru na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, on je ocenio da dogadjaji na jugoslovenskoj političkoj sceni ne treba da budu predmet uslovljavanja iz medjunarodne zajednice jer su takvi pritisci kontraproduktivni.

"Važno je da svet shvati da su se promene zaista dogodile u SRJ i da autokratski režimi više nemaju nikakve šanse. Predrasude i dalje postoje, kao da se ništa nije promenilo, a mnogo jeste i to suštinski", istakao je jugoslovenski predsednik.

On je ocenio da se Jugoslavija zalaže za mirno rešenje svih problema i brzo pristupanje zemalja jugoistočne Evrope evropskim integracijama. Medjutim, dodao je, Kosovo je ostalo faktor političke nestabilnosti i centar mreže organizovanog kriminala koji prevazilazi region Balkana. "Teško je posumnjati da ta mreža kriminala ne saradjuje tesno sa ekstremistima i terorističkim grupama u našem regionu", rekao je Koštunica.

On je naveo da je drugi problem na Kosovu izgon oko 250.000 Srba, Crnogoraca i drugih nealbanaca iz te Pokrajine, a koji i dalje ne mogu da se vrate kućama. Prema njegovim rečima, stvari pogoršava i nerešavanje pitanja više od 5.000 otetih, a nestabilnost se sa Kosovo prelila i na jug Srbije i u Makedoniju.

Jugoslovenski predsednik se založio za omogućavanje slobodnog kretanja svim stanovnicima Kosova i stvaranje potrebnih bezbednosnih uslova, ocenivši da su to preduslovi za povratak izbeglica i interno raseljenih lica. "Sve to, zajedno sa odbijanjem političkih lidera kosovskih Albanaca da razgovaraju sa vlastima u Beogradu, onemogućava da počne serija dijaloga o konačnom statusu Kosova i Metohije", rekao je Koštunica. On je dodao da će Jugoslavija nastaviti da traži mirno rešenje za Kosovo, kao i da će u tome značajnu ulogu imati podizanje odnosa sa Albanijom na nivo ambasadora.

Koštunica je u obraćanju Generalnoj skupštini UN istakao i da se Jugoslavija dosledno zalaže za poštovanje i sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. "Kao i u drugim slučajevima, naš je cilj da otvorimo granice, a ne da ih menjamo", rekao je predsednik SRJ i naveo da će Jugoslavija, zajedno sa Hrvatskom i BiH, nastaviti da radi na jačanju poverenja i saradnje izmedju tri susedne države. Dodao je da je ponosan što će Jugoslavija biti sledeći domaćin trilateralnog susreta najviših zvaničnika tri zemlje.

On je upozorio da mir na Balkanu više nikada ne sme biti ugrožen i da je Jugoslavija u poslednje dve godine učinila sve kako bi se otklonila opasnost od oružanih sukoba. "Stabilnost našeg regiona zahteva stalnu aktivnost, ne samo zemalja regiona već i cele medjunarodne zajednice. Taj napor ne sme prestati sve dok ne postignemo punu stabilnost i postanemo integralni deo medjunarodnih integracija", rekao je Koštunica.

Svoj prvi nastup u UN tokom posete Njujorku Vojislav Kostunica imao je u sredu, kada je svojim govorom zatvorio 55. Konferenciju nevladinih organizacija, pod nazivom "Obnova drustava posle sukoba", javlja specijalni dopisnik Radija B92 Daniel Bukumirovic. "Nevladine organizacije u Jugoslaviji i na Balkanu mogu da pruze velik doprinos uspostavljanju komunikacije i dijaloga u regionu", rekao je Kostunica. Osvrcuci se na rad nevladinog sektora u SRJ, Kostunica je rekao da su neke organizacije ucestvovale u medijskom ratu na prostorima bivse Jugoslavije. On je istakao da se ljudska prava na Kosovu ne stite podjednako kada su Srbi i Albanci u pitanju, misleci pri tom na rad nevladinih organizacija na Kosovu i Metohiji. Kako se ocekuje, Kosovo bi trebalo da bude glavna tema razgovora Kostunice i Anana. Kostunica je u govoru ocenio da je "posle 10 godina krvavih sukoba" proces razdvajanja SFRJ zavrsen i da bi svaki nov pokusaj menjanja granica na Balkanu "znacio poziv za nastavak balkanske drame". Kostunica je naveo da su etnicki problemi i nacionalna pitanja na Balkanu uvek medjusobno povezani i da za sve mora biti nadjeno jedinstveno resenje. On je dodao da nije moguce prihvatiti rezultate "etnickog ciscenja" na Kosovu, a da se posledice ne osete u ostalim bivsim jugoslovenskim republikama. "Opasna je iluzija tvrditi da je najveci problem na Kosovu i Metohiji, Kosovska Mitrovica, koja je u mnogome ocuvala svoj multietnicki sastav, a ne Pristina, Gnjilane i Prizren, koji su etnicki gotovo potpuno ocisceni", rekao je predsednik SRJ. Prema njegovim recima, zastita ljudskih prava u zemljama u tranziciji jedino je moguca kroz njihovo clanstvo u Savetu Evrope. Kostunica je naveo da poziv na ucesce na konferenciji nevladinih organizacija dozivljava kao ogromno priznanje gradjanima SRJ koji su, "posle nebrojenih teskoca, uspeli da se oslobode unutrasnjeg i spoljnog zatvora, sprece raspad drzave i krenu u njeno sustinsko rekonstruisanje i uspostavljanje demokratske i pravne drzave". "Jasno je da nevladine organizacije nisu i ne smeju biti politicki instrument iza kojih se kriju vlade ili interesi poslovnih i politickih krugova, niti stavljene u sluzbu politickih i etnickih lobija, jer time bi negirale svrhu svog postojanja. One, medjutim, mogu i treba da budu snazan cinilac demokratskih promena i dragocen partner u socijalnom dijalogu koji mora pratiti proces tranzicije u zemljama koje su prosle konflikte", rekao je Kostunica.