Oporavak Haitija trajaće decenijama

"Mislim da će trebati mnogo više decenija, a ne samo 10 godina", rekao je Malet, dodajući da zemljotres predstavlja ogroman korak nazad u razvoju Haitija. Loša logistika humanitarnih operacija, uništena ionako neadekvatna infrastruktura na ostrvu i nedostatak vozila doprineli su da obnova zemlje ne počinje od nule, nego "ispod nule", izjavio je Malet za BBC.

Prema proceni UN, 75 odsto glavnog grada Port-o-Prensa moraće ponovo da bude izgrađeno.

Malet, pomoćnik generalnog sekretara UN za mirovne misije koji trenutno vrši dužnost šefa mirovne misije na Haitiju, rekao je da, i pored svih prepreka, oni koji učestvuju u pružanju pomoći sve više uspevaju da je dostave onima kojima je potrebna.

Malet je najavio da će biti postavljeno 200.000 šatora za Haićane koji su ostali bez domova, pre kišne sezone, koja obično počinje u maju, i sezone uragana, koja se očekuje u junu.

"Naravno, 200.000 šatora za porodice, kvalitetnih, koji mogu da izdrže sezonu uragana, nisu dostupni na tržištima, tako da moraju biti napravljeni", rekao je Malet, dodajući da će trebati nekoliko dana ili nedelja da šatori stignu na ostrvo.

Predsednik Haitija Rene Preval zatražio je početkom sedmice hitnu isporuku još 200.000 šatora i 26 miliona gotovih jela pre početka kišne sezone.

U zemljotresu jačine sedam stepeni Rihterove skale, koji je pogodio Haiti 12. januara, poginulo je do 200.000 ljudi, a oko milion i po stanovnika ostalo je bez domova.

UN su danas u prestonici Haitija održale pomen za 85 svojih radnika koji su poginuli u zemljotresu, među kojima je i šef misije Hedi Anabi, a nekoliko desetina mirovnjaka se još vode kao nestali.

Nedostatak lekova sve veći problem na Haitiju

Humanitarni radnici i lekari u Haitiju apelovali su na sve zemlje da hitno dostave medicinski materijal i lekove za bolnice u toj zemlji.

Posebno teška situacija je sa snadbevanjem antibioticima i lekovima protiv bolova jer se njihove zalihe brzo smanjuju zbog velikog broja povređenih. U bolnicama u Porto-o-Prensu i okolnim gradovima trenutno je smešteno 200.000 ljudi.

Veliki problem predstavlja nemogućnost dopremanja lekova, jer je posle zemljotresa znatno oštećena infrastruktura na ostrvu. Ogroman broj ljudi spava u improvizovanim kampovima, a nedostatak pijaće vode, higijenskih uslova i hrane dodatno utiče na širenje bolesti.

"Zdravstveni sistem na Haitiju strahovito je pogođen zemljotresom. Brojno medicinsko osoblje takođe je poginulo ili povređeno, bolnice su uništene, a medicinskih zaliha nema", rekao je portparol Međunarodne federacije Crvenog krsta Džo Lori.

Prema procenama UN, oko 200.000 ljudi je povređeno u zemljotresu na Haitiju, a među njima ima i hiljade onih kojima je potrebna hitna amputacija ekstremiteta.

Sve veći problem počinje da predstavlja malarija, a lekova nema dovoljno ni za tu zaraznu bolest.