Tadić potvrdio da putuje u Beč

Specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari zakazao je sastanak predstavnika Beograda i Prištine, na najvišem nivou, za 24. jul. Spremnost da učestvuje na tom sastanku saopštio je predsednik Srbije Boris Tadić, a na odgovor premijera Srbije Vojislava Koštunice još se čeka. Predstavnici Prištine su još pre nekoliko dana prihvatili Ahtisarijev poziv.

Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Fatmir Sejdiu i Agim Čeku mogli bi se naći za stolom 24. jula u bečkoj palati Niderosterajh, na pregovorima o statusu Kosova. To će biti prvi put posle 99 godina da se sastanu najviši srpski i albanski lideri. Jedina tema njihovog sastanka biće budući status Kosova. Učešće na tom sastanku javno su prvi potvrdili predstavnici Prištine, ne navodeći ko će biti putnici za Beč. Kada je reč o Beogradu, Koštunica će odluku doneti posle konsultacija s Borisom Tadićem i Vukom Draškovićem, a Tadić je u međuvremenu u Briselu potvrdio da je spreman da ode na direktne pregovore s Prištinom. "Tražili smo direktne pregovore o budućem statusu Kosova. Postojali su mali tehnički problemi i očekujem da će te probleme rešiti Ahtisari. U stvari, čuo sam da je taj problem rešen tokom moje posete Briselu i zato sam spreman da odem tamo", kaže Tadić.

Hua Đijang, Ahtisarijeva portparolka, za B92 navodi da će sastav delegacija Prištine i Beograda biti poznat pošto u Beč stignu zvanične potvrde učešća. "Čekamo zvaničnu potvrdu za učešće iz Beograda. Kada je reč o Prištini, informisali su nas da su prihvatili poziv, ali još nisu poslali listu učesnika. To je prilika za obe strane da sednu, zajedno, licem u lice, kako bi predstavile svoje zvanične pozicije o budućem statusu", kaže ona.

Sastanak o budućem statusu trajaće jedan dan, a planirano je da počne u 10.00 i da se završi do 17.00. Potom će biti održana konferencija za novinare Martija Ahtisarija, na kojoj mogu da učestvuju i predstavnici Beograda i Prištine. Reč je o prvom susretu najviših predstavnika Beograda i Prištine posle osam rundi pregovora o takozvanim nestatusnim pitanjima.

U Partnerstvu do kraja godine?

Tadiæ i Shefer (FoNet)

Boris Tadić se tokom posete Briselu sastao s glavnokomandujućim NATO-a Japom de Hop Sheferom, koji je izjavio kako je od Tadića dobio uveravanja da će Beograd konstruktivno učestvovati u pregovorima o Kosovu. Tadić je rekao da će važan deo njegovih razgovora u NATO-u bio posvećen zaštiti Srba na Kosovu. "Dobio sam uveravanja da će naše stanovništvo na Kosovu biti zaštićeno, a to je bio i moj zahtev", kaže predsednik Srbije i dodaje da je sagovornicima u NATO-u rekao da su Srbi na Kosovu u veoma teškoj situaciji i kako očekuje da će se NATO uhvatiti u koštac s tim problemima.

Jap de Hop Shefer je izjavio da u novembru, na samitu NATO-a u Rigi, može biti upućen pozitivan signal Srbiji za ulazak u Partnerstvo za mir. Shefer je dodao da je Akcioni plan Vlade Srbije veoma dobar korak ka punoj saradnji s Haškim sudom i da se nada da će njegovim sprovođenjem Srbija ispuniti uslove i moći da postane članica Partnerstva za mir do kraja godine. Tadić je rekao da u Rigi treba očekivati pozitivne signale lidera NATO-a o najbržem mogućem ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, podsetivši da su Srbija, Crna Gora i BiH jedine zemlje u Evropi koje nisu u evroatlantskim strukturama.

Ponovo bez dogovora Beograda i Prištine

Najnoviji pokušaj međunarodnih posrednika da Priština i Beograd, pred sastanak na "visokom nivou", 24. jula u Beču, eventualno postignu nekakav dogovor o broju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu, nije uspeo.

Dve delegacije su i na današnjem, osmom po redu, skupu u prestonici Austrije pokazale oprečne stavove. Beograd je zatražio formiranje 12, dok je Priština ponudila pet novih i proširenje postojeće opštine Novo Brdo.

Postizanju dogovora nije pomogla ni izmena forme pregovaranja, u kojoj su međunarodni medijatori odvojeno razgovarali sa pregovaračkim delegacijama, da bi ih na kraju današnjeg susreta, na kratko okupili za istim stolom.

Predsedavajući današnjim sastankom, ekspert za decentralizaciju Kancelarije izaslanika UN (UNOSEK) Bernhard Šlagek ocenio je da je severna Mitrovica "ključno pitanje koje treba da se reši" i da u taj proces, pored dve strane, treba da bude uključena i međunarodna zajednica, odnosno Kontakt grupa.

Dve strane su se i pored neslaganja složile da na temu decentralizacije, nakon 24. jula, održe novi sastanak.

Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić rekao je novinarima da Beograd traži 12 opština i da je ponuda Prištine od pet novih opština nedovoljna.

"Kod sedam opština koje odgovaraju kriterijumima nema nikakvog kompromisa, a kod onih pet koje ne ispunjavaju sve uslove može da se razgovara. Ponuda Prištine nije način za pregovaranje jer ne pokriva zahteve srpske zajednice. Mi nismo spremni na trgovinu, ali postoji prostor za kompromis", rekao je Samardžić.

Protest porodica nestalih

Članovi Udruženja porodica otetih i nestalih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu traže hitan prijem kod premijera i predsednika Srbije uoči pregovora Beograda i Prištine 24. jula. Predsednik Udruženja Sima Spasić izjavio je danas da se porodice ne mire s činjenicom da će državni vrh Srbije pregovarati s, kako je rečano, dokazanim zločincem Agimom Čekuom. "Svesni smo da međunarodna zajednica vrši pritisak na naše državne organe da pregovaraju i s Čekuom, ali se mi s tim ne možemo i nećemo pomiriti", rekao je Spasić.

Artemije s Rozmari di Karlo

Vladika Artemije (FoNet)

Vladika raško-prizrenski Artemije razgovarao je u Vašingtonu sa zamenicom pomoćnika državne sekretarke SAD Rozmari di Karlo i rekao joj da Srbija i Srbi nisu spremni da prihvate bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova, čak ni ako ona bude nametnuta. "Ako nezavisnost bude bila nametnuta, Srbija će zauzeti stav kao što bi to učinila bilo koja druga država kojoj bi bio oduzet deo teritorije, nastojeći svim demokratskim sredstvima da tu teritoriju vrati", rekao je Artemije i dodao kako očekuje da Vlada SAD promeni politiku prema Kosovu.

Rozmari di Karlo je zastupala tezu da će po određivanju statusa Kosova stanje na Kosovu biti stabilizovano, da će stradanje Srba prestati, a priliv investicija ubrzati razvoj Kosova, saopštava eparhija raško-prizrenska.