Kako će biti obeležena Oluja

Početak Oluje biće obeležen protestnim šetnjama ulicama Beograda i simboličnim polaganjem ruža pred Ambasadom Hrvatske, a Odbor za obeležavanje početka akcije hrvatske vojske, u kojoj je iz Republike Srpske Krajine proterano oko 200.000 Srba, zvaničnicima Ambasade će i predati spisak sa imenima 2.669 nestalih u Oluji.

Čedomir Marić iz Udruženja porodica nestalih iz Krajine, kaže pomenut broj nije izmišljen. "Iza tog broja stoje imena, a iza imena stoje porodice, koje će tog dana doći i položiti cveće. To je apel da sledeće godine ne dolazimo da polažemo cveće pred Ambasadu, nego da dođemo na grob, jer valjda je posle 10 godina vreme da se zna za grobove naših najmilijih", kaže Marić.

Najavljeno je i da će parastos poginulima u Oluji u crkvi Svetog Marka služiti patrijarh srpski Pavle, a da će potom na Trgu Nikole Pašića biti usvojena i pročitana rezolucija o Oluji. Mile Dakić iz Udruženja prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske kaže da Udruženje najoštrije osuđuje genocid nad srpskim narodom Krajine i Hrvatske. "Osuđujemo zatiranje srpskog naroda i njegovih kulturnih i duhovnih vrednosti, utničko čišćenje, ubijanje, pokrštavanje, rušenje crkvenih svetinja, domova, proganjanje i onemogućavanje povratka. Kada sve to skupite, onda nema boljeg opisa za genocid", kaže on.

Predstavnik Udruženja ratnih invalida rade Čubrilo kaže da je stradanju Srba u Krajini mnogo doprineo i tadašnji režim u Beogradu. "Glavni krivci su Vatikan, SAD i njihovi saradnici, a nema sumnje da je režim Slobodana Miloševića tome doprineo, tu nema diskusije. Oni su se pogađali, mislili su da će napraviti nekakvu državu podelu, Bosne, s Franjom Tuđmanom. Međutim, Tuđman je bio stari lisac, prevario je Miloševića i desilo se šta se desilo", kaže on.

Predstavnici Odbora ocenjuju da su sve priče o povratku proteranih iz Hrvatske lažne i da za to nema volje. Oni navode da bi dobro rešenje bilo Srbima vratiti prava, kao konstitutivnom narodu, koja su ranije imali.

"Tadićeve izjave ne pomažu"

Iz Kancelarije predsednika Hrvatske Stjepana Mesića za medije saopšteno je da ratni zločin ničim ne može biti opravdan niti relativizovan upozoravanjem na zločine koji su se, u vidu ekscesa, dogodili posle operacije Oluja. "Najnovije izjave predsednika Srbije nisu u duhu dalje normalizacije prilika na prostorima SFRJ, ni na tragu razgovora koje je predsednik Hrvatske u julu vodio s Tadićem. U ovom trenutku čini se u najmanju ruku neutemeljnim tretirati kvalifikacije iz nekih optužnica Haškog suda, koje nisu potvrđene u bilo kojoj pravosnažnoj presudi, kao neosporno utvrđene istorijske činjenice" navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da je Mesić više puta govorio kako je posle Oluje bilo zločina i naglašavao potrebu utvrđivanja pojedinačne odgovornosti i funkcionisanja pravne države. Hrvatska je imala svako pravo, pa i po rezoluciji Ujedinjenih nacija, da pokrene Oluju. Proces povratka, uprkos povremenim incidentima, teče uspešno, a njegov će završetak biti uspešniji što se bolje budu razvijali odnosi Zagreba i Beograda. Za takav razvoj neophodno da na obe strane postoji politička volja za suočavanjem sa istinom o prošlosti, i to bez prećutkivanja, relativizovanja i krivotvorenja", navodi se u saopštenju.

Premijer Hrvatske Ivo Sanader kaže da je Hrvatska ponosna na vojnu akciju Oluja i da se ne treba uznemiravati zbog izjave predsednika Srbije Borisa Tadića, a čije razloge, kako kaže, treba tražiti na političkoj sceni Srbije. "Ni mene ne uzbuđuje za izjava, ona me više podseća na Miloševićevu politiku. Mi smo na Oluju ponosni, neki drugi nisu i ne mogu biti, pa se ne treba uzbuđivati. Ja slične izjave smeštam među stvari koje razlog imaju u političkoj sceni u Srbiji, ali i pored toga mislim da razvoj naših biletarnih odnosa treba da ide napred bez takvih izjava", kaže Sanader. On je dodao da pripreme za centralnu proslavu 10. godišnjice Oluje u Kninu idu po planu.

Predsednik Srbije Boris Tadić, pozvao je u nedelju vlasti Hrvatske da se odrede prema zločinu počinjenom nad Srbima u akciji "Oluja" 1995. godine rekavši izmedju ostalog, da se progon 250.000 Srba ne može nazvati ekscesom, već etničkim čišćenjem.

Ubistva po "osječkom modelu"

Predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski predao je hrvatskom tužilaštvu nove dokaze o likvidacijama civila u Osijeku. Istovremeno, Puhovski kaže da je došao i do podataka o likvidacijama u predratnom Vukovaru. Kako iz Zagreba za B92 javlja Zoran Kekić, državni tužilac Mladen Bajić dobio je od Puhovskog 20 stranica dokumenata o zločinima koje je mu je dostavio potencijalni novi svedok likvidacija u Osijeku. Reč je o osobi koja je prošle nedelje razgovarala s Puhovskim i koja, prema njegovim rečima, ima tačne podatke o događajima iz 1991. i 1992. Puhovski je došao i do svedoka ubistava u Vukovaru, koji tvrdi da je svedok događaja u tom gradu pre njegove opsade. "Za sada nije jasno da li će on biti svedok, odnosno da li želi da razgovara sa istražnim organima", kaže Puhovski.

Na području Zadra od 1991. do 1993. ubijeno 10 do 20 srpskih civila i minirane desetine kuća izbeglih Srba, piše Slobodna Dalmacija. Ni za jedno od tih dela nisu otkriveni počinioci. Ako hrvatsko pravosuđe uistinu želi da zatvori to poglavlje, na sto državnog pravobranioca Hrvatske vrlo brzo trebalo bi da dođe i "slučaj Zadar", ocenjuje list.

Oblast Zadra je u vreme rata bila pod nadzorom hrvatskih policijskih i vojnih vlasti. Početkom oktobra 1991. u nerazjašnjenim okolnostima ubijen je policajac srpske nacionalnosti Nenad Aćimov. Policija i tužilaštvo nikad nisu o tom slučaju dali relevantne informacije, niti je počinilac ikada otkriven, a u javnosti su počele da kolaju razne verzije po kojima je Aćimov navodno davao informacije neprijateljskoj strani.

Opširnije u Pregledu štampe.

Ambasada i dalje bez spiska

Ambasador Srbije i Crne Gore u Zagrebu Milan Simurdić kaže da zvanično još nije primio popis sa imenima 960 osoba srpske nacionalnosti koje Hrvatska optužuje za ratne zločine. Simurdić kaže kako je do sada Ambasadi službeno uručen jedino spisak iz novembra prošle godine i da je na njemu bilo oko 1.900 imena osoba protiv kojih hrvatsko pravosuđe vodi postupke pod optužbom da su učestvovali u ratnim zločinima na području Hrvatske, javlja Beta.