Smanjenje dozvoljenog minusa

Umesto da odobreni minus na računu bude u visini cele plate kao do sada, zbog najnovije mere Narodne banke Srbije banke bi ubuduće mogle da odboravaju minus najviše do trećine plate, odnosno do 30 odsto. U bankama tek treba da odluče da li će zbog većih troškova zadržati minis u visni cele plate. Pojedini analitičari navode da će efekat te mere biti delimičan ukoliko se ne smanji i potrošnja države.

Odlazak u minis za mnoge građane bio je način da izmire tekuće račune, plate rate za kredit, odu na odmor ili jednostavno da prežive do kraja meseca. Ukoliko se u potpunosti realizuje odluka Narodne banke Srbije, građani će ubuduće moći da računaju samo na trećinu plate kao dozvoljni minus.

Bankama koje budu odobravale građanima dozvoljeni minus veći od 30 odsto od visine plate, Narodna banka računaće razliku kao rizične plasmane i tražiti da za taj iznos rezervišu veća sredstva. Kako se za tu odluku saznalo u petak poslepodne, većina banaka još uvek ne zna da li će zadržati minus u visni plate, jer za njih to znači obezbeđivanje dodatnih sredstava,  koja se tretiraju kao gubitak.Objašanja PR menadžer HVB Banke Raško Tomašavić: "Ukoliko klijent ima 20.000 dinara platu, dozvoljeno prekoračenje, koje bi banka trebalo da mu odobri jeste 6.000 dinara. Ukoliko banka odluči da zadrži dozvoljeno prekoračenje u visini 100 odsto plate, morala bi na razliku između preporučenog i konkretno odobrenog prekoračenja da izvrši obaveznu rezervaciju. To su sredstva koja se odvajaju na poseban račun u banci i u tekućoj godini bi se tretirala kao gubitak i to je ono što najviše i košta banku".

Tokom naredne nedelje će biti poznato koliko će biti od sada mogućno ići u minus na tekućem računu. Banke bi trebalo da odluče da li će i dalje odobravati minus do visine cele plate na sopstveni teret ili će morati da ga umanje na najviše 30 odsto.

Podsećamo, Narodna banka Srbije je u petak obavestila da će kao "rizične" ocenjivati plasmane banaka koje građanima budu odobravale dozvoljeni minus veći od 30 odsto od visine plate. To ne znači da će sve banke automatski smanjiti dozvoljene minuse, već da će od finansijske snage i poslovne politike pojedinačnih banaka zavisiti koliki će minus odobravati.

Posledica populističke politike

Ekonomski analitičar Miša Brkić objašnjava da je najnovija odluka Narodne banke Srbije samo ispunjenje zahteva koje je postavio Međunarodni monetrani fond, a koji se tiče smanjenja potrošnje građana, sa jedne strane i potrošnje države, sa druge strane: "Ništa u međuvremenu nije urađeno po pitanju javne potrošnje, ni država ni njeni organi nisu kažnjeni na isti način kao što su građani. Ovog su puta građani kaženjeni ukidanjm čekova, mogućnostma da dobiju kredit".

Brkić kaže da je takva mera neophodna, jer je vlada vodila populističku politiku, ali da je još važnije da se krene sa smanjanjem troškova države, koji su daleko veći od troškova građana: "Efekat će biti delimičan ako se ostane na tome da se smanjuje samo potrošnja građana. Mnogo veća je javna potrošnja i tu bi vlada takođe morala da načini neke nepopularne poteze, tu je teže činiti nepopularne poteze, jer se zadire u prava nekih budžetskih korisnika – penzionera i radnika u društvenim firmama koje loše rade".