Otkrivena tajna akcija: Sprečena ruska veleizdaja

Akcija je, kako piše Jahu njuz, započeta prošlog leta, kada su Ukrajinci, blisko sarađujući s obaveštajnom službom svoje zemlje, bili blizu uveravanja trojice ruskih pilota koji su učestvovali u bombardovanju Ukrajine da prebegnu sa svojim ratnim avionima u zamenu za million dolara nagrade.

Ono što je izgledalo kao legitiman plan da se promeni strana na kraju je propalo. Nijedan od pilota na kraju nije prebegao, prenosi Index.hr.

Postoje čvrsti dokazi da je sve otkrila ruska Federalna bezbednosna služba (FSB), dok ruska propaganda kaže da je celu sagu zapravo od početka orkestrirao FSB.
Međutim, Ukrajinci insistiraju na tome da se FSB tek kasnije uključila u pregovore, nakon što su sva trojica pilota iskreno prihvatila ponudu. Kijev takođe tvrdi da je njegov neuspeh da nabavi ruske ratne avione ipak bio određeni uspeh, jer je doneo vredne tehničke informacije o ruskim vazdušnim snagama i kompromitovao tri vojna oficira, od kojih barem jedan od tada nije leteo u borbenim misijama.

Složena obaveštajna operacija tako se pretvorila u dvoboj protivobaveštajnih informacija pri čemu su obe strane proglasile pobedu.

Jahu njuz navodi da je razgovarao s glavnim ukrajinskim učesnikom te operacije, koga su nazvali "Bogdan" radi zaštite njegovog identiteta, a za kog se navodi da je osmislio i pokrenuo ovaj razrađeni plan otmice ruskih ratnih aviona.

On je izneo na stotine šifriranih čet poruka između svoje ekipe i trojice ruskih pilota: Igora Tveritina (48), Romana Nosenka (36) i Andreja Maslova (33).

"Dali smo ruskim pilotima priliku da se odluče i prestanu da bombarduju civile. Čak i ako ih je u nekoj fazi otkrio FSB, uspeli smo da eliminišemo trojicu ratnih zločinaca bez posebnog napora", rekao je Bogdan za Jahu njuz.

U svakom slučaju, plan je bio riskantan, ali jasan – pilot bi svojim avionom preleteo u ukrajinski vazdušni prostor, gde bi ga dočekali ukrajinski presretači i sigurno otpratili do unapred određene piste za sletanje. Jedan ruski pilot je čak ponudio da drogira vlastitog navigatora pre leta.

Drugi je predložio prijavu nepostojećih tehničkih kvarova kako bi zavarao svog kopilota i zapovedništvo.

Sva tri pilota takođe su odala vredne ruske vojne tajne tokom utvrđivanja svoje verodostojnosti, uključujući deljenje slika i snimaka kokpita i ploča s instrumentima najmodernijih aviona Su-34, Su-24 i Tu-22M3, kao i pojedinosti o njihovim vazdušnim bazama. A sve to je Ukrajince koštalo nekoliko hiljada dolara i puno strpljenja, navodi Jahu njuz.

Bogdan je rekao da su on i njegove kolege potrošili vlastiti novac na operaciju i nikada nisu tražili od ukrajinske vlade da im nadoknadi troškove iako se u poodmakloj fazi operacije uključila ukrajinska domaća bezbednosna služba (SBU); isto su učinile i kijevske Snage za specijalne operacije (SSO), koje su vodile logistiku za dovođenje Rusa na ukrajinsku teritoriju.

Treća strana uključena u operaciju podelila je s Jahu njuzom opsežne šifrovane razgovore koje je preko Votsapa i Signala vodila s Tveritinom, Nosenkom i Maslovom od kraja marta do jula prošle godine, kao i dokumentarne dokaze koje su pružili o sebi i svojim avionima. Sva tri pilota Bogdan je pronašao korišćenjem metode otvorenog koda.

"Prvo sam uspeo dea dođem do baze podataka pilota koji su se borili u Siriji. U toj bazi podataka sam video detalje, uključujući ko je bio zapovednik leta, ko je bio navigacioni oficir. Uspeo sam to da strukturišem na način da prepoznam koga da kontaktiram. U ovoj bazi nije bilo podataka za kontakt, pa sam morao dodatno istražiti putem plaćenih usluga kako bih dobro razumeo, deanonimizovao i identifikovao svaku osobu", objasnio je Bogdan.

On je takođe do detalja objasnio kada je i kako stupio u kontakt sa svom trojicom ruskoh pilota, kao I to šta je s njima razgovarao, koji su njihovi strahovi, šta su želeli…

Međutim, taman kada je izgledalo da će plan uspeti i kada su ruski piloti bili dovoljno ubeđeni da prelete u Ukrajinu, krajem maja pojavila se jedna smetnja, ona za koju Bogdan veruje da je bila odlučujuća u zaustavljanju operacije.

Ukrajinski branioci su u gradu Marijupolju konačno predali svoj poslednji položaj, što znači da je grad tada bio u potpunosti pod kontrolom Rusije. A jedan od pilota s kojim je razgovarao, Tveritin, jasno je dao do znanja da je on upravljao jednim od ruskih bombardera koji su uništavali Marijupolj.

Predložen je novi let i konačni plan u kojem bi Tveritin prišao s okupiranog Krima i leteo prema jugozapadnoj Ukrajini.

Još jedna stvar koju je trebalo rešiti bilo je šta učiniti s Tveritinovom posadom. Njegov 40 metara dugačak Tu-22M3 ima pilota, kopilota i dva tehničara. Tveritin je planirao da prijavi greške u svojim instrumentima, zbunjujući svoju posadu, zatim bi se spustiti nisko i vikao na svoju posadu ako mu se usprotive. Dok bi njegov mladi kopilot još bio zbunjen, Tveritin bi promenio kurs i okrivio za to neispravan instrument za navigaciju leta. Dok bi se neko dosetio o čemu se radi, ukrajinski bi avioni presreli njihov bombarder i otpratili ga dole.

Ali onda je Tveritin “promenio plan” i počeo da se interesuje za ukrajinske avione, govoreći da im ruski bombarder neće mnogo pomoći.
Tada su Ukrajinci shvatili da su ruski piloti otkriveni. “Tada smo počeli sumnjati da se radi o dvostrukoj prevari", rekao je Bogdan. Od tada su Tveritinove poruke prestale dolaziti. A onda je nestao.

Nakon toga, iz FSB-a su rekli da je Rusija ispalila projektile na ukrajinske aerodrome, čije su lokacije, kako se kasnije tvrdilo, otkrili Bogdan i njegove kolege. U stvarnosti, ti su aerodromi već bili bombardovani od početka ruske invazije.

Takođe, ruski državni mediji javno su se uključili u ove slučajeve. Informativni kanal RT prikazao je 10-minutni prilog o onome što je opisao kao promašaj od samog početka – i nesporni neuspeh za Ukrajinu.