Godišnjica progona Hrvata iz Vojvodine

Šesti maj 1992. godine predstavlja formalni datum kada je uz pomoć Srpske radikalne stranke, a uz prećutnu saglasnost vlasti,  počeo progon Hrvata iz Vojvodine. Tog dana je lider Radikala Vojislav Šešelj na mitingu u sremskom selu Hrtkovci čita spisak sa imenima 17 meštana, hrvatske nacionalnosti, koji su apostrofirani kao članovi Zbora narodne garde i simpatizeri politike progona Srba iz Hrvatske. Posle mitinga, lokalni pristalica Radikalne partije, Ostoja Sibinčić, koji je bio i predsednik Mesne zajednice, počinje kampanju za iseljenje Hrvata starosedelaca iz Hrtkovaca.

Danas je Vojislav Šešelj u pritvoru u Ševeningenu. Ostoja Sibinčić, posle šest meseci pritvora sredinom devedesetih, mirno živi u mestu iz kog je isterao ljude koji su mu, kada je izbegao sa ratnih područja, postali komšije. Hrvata u Hrtkovicma, gde su bili nekada većina, ima nekoliko.

Prošle godine, u izjavi produkcijskoj kući Urbans, Ostoja Sibinčić je  objasnio  da verzija o pritiscima na Hrvate nije tačna: "Oni su menjali nekretnine zato što su želeli da ih menjaju. Hrvati koji su otišli odavde u Hrvatsku sigurno dobro žive, i upamtite, nisu otišli kao izbeglice, nego su otišli zato što su želeli. Ostoja Sibinčić ih nije držao za ruku. Ispalo bi onda da sam bio fizički prisutan, da sam ih isterivao – ne". 

Direktor Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, međutim podseća: "Hrtkovci za mene ostaju upamćeni po tome što je u atmosferi svakodnevnog zastrašivanja jedini cilj bio da se Hrvati isteraju iz kuće i što se domaće stanovništvo organizovalo, što je imalo hrabrosti da javno govori i da traži zaštitu za svoje komšije Hrvate".

Vlasnik novosadske  produkcije Urbans, Marina Fratucan, među prvima je još 1992. i 1993. godine ukazala na činjenicu da postoji pritisak na Hrvate u vojvođanskim selima. Ona podseća da su predstavnici vlasti posle petog oktobra obećali da će slučaj vojvođanskih Hrvata biti preispitan. "Pre dve godine, posle pretnji koje smo doživeli kada smo u emsiji Urbansa ponovo pokrenuli pitanje Hrtkovaca, ministar Batić je obećao da će ta tema biti na dnevnom redu republičkog parlamenta", podseća Marina Fratucan. "Ako hoćemo da pokažemo da naši sudovi mogu da funkcionišu i da se zločini procesuiraju kod nas umesto u Haškom sudu, evo, za početak, možemo da damo primer time što bi Sibičić bio ispitan i da se zaista utvrdi šta se dešavalo u Hrtkovcima", rekla je Fratucan. Nataša Kandić, čiji je Fond za humanitarno pravo opsežno istražio događaje u Vojvodini tokom ratnih godina, upozorava za Radio B92 da Ostoja Sibinčić nije jedini koji je uz prećutnu saglasnost ondašnjih vlasti vršio pritiske na Hrvate, Mađare, Slovake da se isele iz vojvođanskih sela. Na naše pitanje da li se zalaže za preispitivanje slučaja Hrtkovci, Nataša Kandić je odgovorila: "Ono što sam videla prošle godine i kad sam razgovarala sa ljudima, to je da niko od njih ne zaboravlja prošlost i vide njegov veliki udeo i odgovornost u menjanju etničke strukture Hrtkovaca. Još uvek nije došlo na dnevni red to pitanje i činjenično pogleda šta se događalo u celoj Vojvodini i da se oni koji odgovorni za torturu izvedu pred lice pravde".