"Tramp se suočava sa porazom"; Rat sa Iranom mogao bi mu "doći glave"

SAD održavaju srednjoročne izbore u novembru ove godine kako bi izabrali ceo Predstavnički dom i trećinu senatora, kao i niz izbora na nižim nivoima. Rezultati ovih izbora će u velikoj meri definisati ravnotežu snaga na vrhu američke politike.

Donald Tramp je i dalje, navodi se u analizi, euforičan zbog hvatanja Nikolasa Madura. Lako hvatanje venecuelanskog predsednika ne samo da mu je dalo kontrolu nad naftom i ključnim mineralnim resursima zemlje, već mu je omogućilo i da izvrši pritisak na kubansku vladu uskraćujući joj energiju, otvarajući primamljivu mogućnost svrgavanja komunističkog režima koji je Vašingtonu zadavao glavobolje od 1959. godine.

Tramp je uveren da će njegov zajednički poduhvat sa Izraelom u Iranu proći podjednako glatko, a baraž iranskih raketa i dronova usmerenih na Izrael i njegove arapske susede nije poljuljao njegovo verovanje u pobedu, kako god je on definisao.

Trampovo poverenje u pobedu

Šta god rat učinio energetskim tržištima, američka ekonomija može to da podnese, smatra Tramp. "Kratkoročni skok cena nafte, koji će brzo pasti kada se završi uništenje iranske nuklearne pretnje, veoma je mala cena koju treba platiti za bezbednost i mir Sjedinjenih Država i sveta", objavio je.

"Samo bi budale mislile drugačije", dodao je.

• Tramp: "Iran želi dogovor, ali mi još nismo spremni"
• SAD i Izrael napali Tursku?; Teheran ne prestaje sa udarima; Stižu japanski marinci? Gori Izrael FOTO/VIDEO
• Tramp: "Amerika je porazila Iran"

Trampov osećaj nepobedivosti takođe proizilazi iz činjenice da njegova nepredvidiva politika još uvek nije nanela toliko štete koliko se strahovalo. Uprkos carinskom zidu, ukidanju federalne radne snage, deportaciji imigrantskih radnika i neumornim napadima na Federalne rezerve, vodeći ekonomisti su se do pre samo nekoliko nedelja pitali da li će ekonomija biti u stanju da izvede najteži podvig od svih: meko sletanje nakon perioda visoke inflacije.

Sjedinjene Države su takođe verovatno najbolje zaštićene od svih glavnih razvijenih ekonomija od naglog skoka cena energije. Uvoz sirove nafte je značajno opao jer je domaća proizvodnja porasla od početka 2000-ih, a prirodni gas je preuzeo veću ulogu u snabdevanju energijom.

Nepopularan rat i ekonomska cena

Ali koliko god se Tramp osećao moćnim, suočava se sa porazom. Ne vojnim porazom od onoga što je ostalo od iranskih oružanih snaga, već porazom od jedine sile koja bi ikada mogla da zaustavi američke vojne avanture: otpora američke javnosti.

Rat protiv Irana je od samog početka bio izuzetno nepopularan, što je neobično za naciju koja obično podržava slanje svojih sinova i kćeri u borbu. Ekonomske posledice rata sigurno neće doprineti njegovoj popularnosti, jer energetska samodovoljnost ne može potpuno izolovati Sjedinjene Države. Cena nafte se određuje na globalnim tržištima, bez obzira da li dolazi iz Teksasa ili sa Bliskog istoka.

• Bela kuća pokušava da obuzda Trampa – insajderi otkrivaju strategiju prema Iranu
• Iran klizi ka "zombi državi"; Tramp je otvorio Pandorinu kutiju haosa

Cena običnog benzina je već skočila na najviši nivo otkako je Tramp stupio na dužnost, a vlada sada predviđa da se neće vratiti na nivo iz 2025. godine do jeseni 2027. godine. Prevozničke kompanije, poljoprivrednici, trgovci na malo i avio-kompanije će preneti veće troškove na potrošače kroz više cene prevoza, hrane i usluga.

Sve će se ovo nesumnjivo odraziti na podatke o inflaciji i otežati smanjenje kamatnih stopa, a skup benzin će verovatno pogoditi i prodaju omiljenih američkih terenskih vozila.

Vojni izazovi i neizvesna budućnost

Tramp razume ove rizike, zbog čega njegova administracija pokušava da ublaži udarac na cene nafte. Predstavljen je plan za obezbeđivanje tankera i njihovu pratnju kroz Ormuski moreuz, ukinute su sankcije na deo izvoza ruske nafte, a razmatra se i povećanje proizvodnje u Venecueli.

Ali biće potrebno više od toga da bi se zaustavio najveći skok cena nafte u više od tri decenije. Ili će rat biti okončan, ili će SAD morati toliko da oslabe iranske kapacitete da zemlja više ne može da ugrožava prolaz tankera.

Sudeći po javnim izjavama, Tramp istovremeno veruje da može postići "bezuslovnu predaju" od Teherana i da je rat "skoro potpuno završen". Ali njegovi savetnici u Vašingtonu trebalo bi do sada da nauče da zemlja može biti sravnjena sa zemljom vazdušnim napadima, a da se rat ne dobije na duži rok.

EPA/YURI GRIPAS / POOL

Ni Iranska revolucionarna garda niti paravojna formacija Basidž neće jednostavno položiti oružje. Bez obzira na to koliko je infrastrukture uništeno, hiljade naoružanih boraca ostaju na terenu, sposobni da uzvrate udarac.

Tramp bi mogao da odustane od zahteva za "bezuslovnom predajom", pronađe alternativne razloge za proglašenje pobede i vrati flotu kući, ali to teško da bi prošlo kao uspeh. Alternativno, mogao bi da pošalje kopnene snage, opciju koju nije isključio, ili da nastavi sa bombardovanjem i granatiranjem civilnih ciljeva.

Nijedan od ovih pristupa nije brz, što znači da će ekonomski bol ovog rata verovatno potrajati. A Tramp bi mogao da nauči da, koliko god lako bilo uhvatiti Madura, odsecanje glava rivalskim režimima nije nužno pobednička strategija svuda u svetu.