Sto dana rata sa Iranom; Kako je Merc promenio kurs prema Trampu

Činilo se da je nemački kancelar Fridrih Merc bio iznenađen napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara. Tada su ubijene važne ličnosti iz iranskog rukovodstva, uključujući vrhovnog verskog vođu ajatolaha Alija Hamneija, ali i brojni civili.

Stav da su ti napadi u skladu s međunarodnim pravom od tada nije zastupao nijedan renomirani pravni stručnjak, kao nijedan član nemačke vlade.

Ipak, Fridrih Merc do sada nije govorio o kršenju međunarodnog prava. Umesto toga, govorio je o iranskoj vladi kao o "terorističkom režimu" i poručio: "Međunarodnopravne kvalifikacije neće mnogo toga promeniti." SAD i Izrael su, prema njegovim rečima, imali "dobre razloge" za napade.

"Mislim da je (u početku) postojalo uverenje (kod Merca) da Izraelci i Amerikanci u Iranu rade stvari koje Evropljani nisu u stanju da urade, ali da su politički ciljevi zajednički", kaže za DW politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu. Istovremeno, Merc nije želeo da kritikuje Amerikance zbog toga što "zajedničke ciljeve sprovode metodama koje sam ne bi preferirao".

Već tada su Mercove reči pune razumevanja pokrenule veliku debatu. Kritičari iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava, optužili su ga za "kapitulaciju pred politikom sile", dok je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer upozorio da se međunarodno pravo ne sme "ostaviti po strani".

Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku ocenjuje za DW da Merc nije dosledan kada je reč o međunarodnom pravu. Dok mu je ono veoma važno u slučaju rata u Ukrajini, u kontekstu rata sa Iranom očigledno mu pridaje znatno manji značaj. "Čini se da kancelar međunarodno pravo tumači u zavisnosti od situacije."

Prijateljstvo kroz dodvoravanje Trampu?

Kritike su se pojačale nakon Mercove posete Vašingtonu i susreta s Donaldom Trampom, samo nekoliko dana nakon početka napada. Činilo se da kancelar pokušava da pridobije Trampovu naklonost dodvoravanjem – što mu je privremeno i uspelo.

U Nemačkoj je potom izbila žestoka rasprava. Spoljnopolitički stručnjak Mercove CDU, Norbert Retgen, rekao je u Bundestagu da je reč o teškom izboru: "Šta je manje zlo?" Rat je, bez ikakve sumnje, zlo. Ali, dodao je: "Režim mula je najveće zlo za region, za ljude u Iranu i šire."

• Merc udario na Trampa: "Ne bih poslao svoju decu u Ameriku"
• Tramp besan na Merca: "Neefikasan si – bavi se Rusijom, a ne Iranom"
• Tramp zagrmeo na Merca: "Ne znaš o čemu pričaš"

S druge strane, Lea Rajsner iz stranke Levice kritikovala je kancelara rekavši da je "pristao da bude Trampov statista".

KAY NIETFELD / AFP / Profimedia

Politikolog Varvik zaključuje: "Merc je po tim pitanjima – ne može se reći jasnije – imao pogrešan kompas."

Ubrzo je Nemačka počela jasno da oseća ekonomske posledice rata sa Iranom: zbog blokade Ormuskog moreuza cene nafte i gasa naglo su porasle. To je dodatno zakočilo ionako slabu nemačku privredu.

Na unutrašnjem planu to je bilo poslednje što je Mercu bilo potrebno. Dok je podrška radu vlade, a posebno njemu lično, naglo opadala, podrška delimično ekstremno-desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD) je rasla. U međuvremenu je AfD u anketama prestigla Mercove demohrišćane CDU/CSU.

Merc smatra da je Iran ponizio SAD

Zatim je krajem aprila usledio iznenadni zaokret. Barem je tako delovalo. Tokom jednog razgovora s učenicima, Merc je rekao da Sjedinjene Države u ratu sa Iranom "nemaju zaista ubedljivu strategiju". Dodao je i da iransko rukovodstvo "ponižava" Sjedinjene Države.

Šta je izazvalo tu promenu? "Imam utisak", kaže Varvik, "da je apsolutno preterana retorika Donalda Trampa uplašila i odbila mnoge dobronamerne ljude. Govorio je o brisanju Irana s lica zemlje."

John MACDOUGALL / AFP / Profimedia

Tramp, koji je u Vašingtonu još pokazivao srdačno slaganje s nemačkim kancelarom, nakon Mercovih kritika bio je van sebe. Na svojoj platformi Truth Social optužio ga je da nema pojma o čemu govori. Nije ni čudo, napisao je Tramp, "što Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski tako i u svakom drugom pogledu".

Bes američkog predsednika

Iz Nemačke bi sada trebalo da bude povučeno 5.000 američkih vojnika, a možda i više. Otkazano je raspoređivanje krstarećih raketa "tomahavk", namenjenih odbrani od Rusije. Takođe je najavljeno novo povećanje carina na automobile iz Evropske unije.

• Tomahavk u Nemačkoj? Odgovor je: "Ne!"

Merc je možda naljutio američkog predsednika, ali nemačka javnost uglavnom podržava njegov novi, kritički stav. Prema istraživanju javnog mnjenja ARD-Dojčlandtrend sprovedenom ubrzo nakon početka rata, 58 odsto ispitanika smatralo je da vojna akcija SAD i Izraela nije opravdana.

Pored toga, ionako slabo poverenje Nemaca u SAD pod Trampom dodatno je opalo. Samo još 15 odsto građana smatra SAD pouzdanim partnerom. Otada se ti rezultati nisu značajnije promenili.

Gest dobre volje – samo s nemačke strane

Sada je na redu pokušaj saniranja štete, ali za sada samo s nemačke strane. Iako je Merc ostao pri svojoj oceni rata sa Iranom, obećao je da će se Nemačka nakon završetka borbi pridružiti pomorskoj misiji u Ormuskom moreuzu. Jedan nemački brod za razminiranje već je u pripravnosti. Ostaje neizvesno da li će do te misije zaista doći. Činilo se da je pre svega važan signal upućen Trampu.

EPA-EFE/CHRIS KLEPONIS / POOL

Ipak, transatlantski odnosi time ni izbliza nisu popravljeni. Na sastanku ministara spoljnih poslova NATO u Švedskoj krajem maja, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Trampovo "razočaranje" ponašanjem saveznika iz Alijanse tokom rata sa Iranom mora biti razmotreno "na nivou šefova država i vlada". Samit NATO u Ankari u julu, rekao je, biće "verovatno jedan od najvažnijih" u istoriji saveza.

Kao pouku za Nemačku iz sto dana rata sa Iranom, politikolog Johanes Varvik navodi sledeće: "Nemačka i Evropa moraju definisati sopstvene interese, a ne smeju poput zeca hipnotisano da gledaju u zmiju. A ta zmija sedi u Vašingtonu i sutra će krenuti u jednom, a prekosutra u drugom pravcu."

Veća nezavisnost od SAD pod Trampom – to je bilo upravo ono što je Fridrih Merc tražio još početkom 2025. godine, u vreme kad još nije bio kancelar. Nakon perioda uzdržavanja od javnih kritika, čini se da se sada ponovo vratio na početnu tačku.