Iran klizi ka "zombi državi"; Tramp je otvorio Pandorinu kutiju haosa

Početni američki uspeh, sa pogubljenjem vrhovnog vođe Alija Hamneija, otvorio je put sukobu koji Vašington ne može u potpunosti da kontroliše, što je ozbiljno ograničilo mogućnosti predsednika Donalda Trampa.

Krvavi vazdušni rat traje već dve nedelje, a Iran ima značajne adute. Naime, guši svetske zalihe nafte i napada američke saveznike na Bliskom istoku, uključujući države Zaliva koje su godinama gradile reputaciju politički i ekonomski stabilnih.

Drastični zaokret

To je drastičan zaokret u odnosu na 28. februar, kada su se prvi oblaci crnog dima podigli nad Teheranom. U ruševinama stambenog kompleksa u iranskoj prestonici, koji se još uvek dimio, bili su Hamnei i desetine visokih zvaničnika, ubijeni u napadima koji su bili uspešni zahvaljujući godinama špijunaže i planiranja.

Vlada je ostala obezglavljena. Međutim, takve strategije "nikada nisu bile efikasne" u ratovanju država protiv država, piše američki profesor Robert Pejp u svojoj knjizi "Bombardovanje do pobede", studiji o vojnim vazdušnim kampanjama.

A Iran nije stranac dugom i detaljnom proučavanju.

"Imali smo dve decenije da proučimo poraze američke vojske na našem neposrednom istoku i zapadu", nedavno je rekao iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči, dodajući: "Delovali smo na osnovu tih lekcija."

"Mozaična odbrana"

Vlada je brzo postavila novog vrhovnog vođu, dok je njena decentralizovana "mozaična odbrana" omogućila vojsci da uzvrati udarac bez većeg zaostajanja.

Ta vojna doktrina je razvijena 2005. godine, nakon što su Sjedinjene Države svrgnule vlade Iraka i Avganistana, rekao je francuski istraživač Eli Tenenbaum iz Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI).

• Izrael kreće u veliku ofanzivu u Libanu; Najavljen scenario kao u Gazi
• "Potpuno uništenje"; Tramp: "Izveli smo jedno od najmoćnijih bombardovanja u istoriji Bliskog istoka" VIDEO
• Potvrđen prvi napad iz zemlje Zaliva na Iran FOTO/VIDEO

Cilj je decentralizacija vojne komande kako bi se izbegao iscrpljujući efekat gubitka najvišeg rukovodstva, a "režim deluje prilično netaknut, uprkos činjenici da je izgubio neke veoma visoke lidere", rekao je Ali Vaez, direktor iranskih projekata u belgijskoj neprofitnoj organizaciji Međunarodna krizna grupa.

To omogućava Teheranu da primeni "trostruku strategiju", rekao je Vaez: "Prvo, osigurati opstanak. Drugo, održavati dovoljan kapacitet za odmazdu kako bi se omogućilo da ostane u borbi. Treće, produžiti sukob" kako bi "on mogao da se završi pod vašim uslovima".

Sve ovo predstavlja problem za Trampa jer uvlači američke saveznike u rat, a troškovi života kod kuće i u inostranstvu se povećavaju.

Posledice širom sveta

Sa raketama i ogromnim zalihama relativno jeftinih dronova, Iran je napao marinu u Dubaiju i tankere za naftu na moru, šireći rat na američke saveznike u Zalivu, Tursku, Kipar i drugde.

Cene nafte i benzina su skočile ili su dovele do racionalizacije u zemljama od Sjedinjenih Država do Bangladeša i Nigerije. Vazdušni saobraćaj je usporen, a stranci beže iz zemalja Zaliva, čiji je imidž stabilnosti kao područja pogodnog za poslovanje pretrpeo ogroman udarac.

Zemlje uvoznice nafte širom sveta oslobodile su oko 400 miliona barela strateških rezervi goriva, iako to nije mnogo ublažilo udarac.

"Znali smo da će ovo otvoriti Pandorinu kutiju haosa"

U Keniji, prodavci čaja vide da im se zalihe gomilaju, dok su pomorske trgovinske linije pod pritiskom, a stope osiguranja brodova su značajno porasle. Bangladeš je uveo ograničenja na kupovinu goriva i rasporedio vojsku kako bi sprečio nemire.

"Znali smo da će ovo otvoriti Pandorinu kutiju haosa", rekao je Aziz Algašijan, saudijski analitičar u američkom Institutu Međunarodnog zalivskog foruma.

Takođe je rekao da postoji "bes" među zemljama Zaliva koje su "toliko uložile" u diplomatiju sa Iranom.

Lažno samopouzdanje?

Posledice širom sveta pokrenule su pitanja o strategiji Vašingtona.

Tramp je pozvao na "bezuslovnu predaju" Irana, dok je ministar odbrane Pit Hegset rekao da su ciljevi operacije "precizno ciljani", dok je administracija izbegavala pitanja o loše definisanim, promenljivim ciljevima rata.

Murat Usubali / AFP / Profimedia

"Postoji ogromna razlika između operativne superiornosti koju imamo nad Iranom, tj. znanja gde se ko nalazi i gde možemo da ih pogodimo, i strateškog razumevanja Irana", rekao je Deni Citrinovič, viši saradnik Izraelskog instituta za studije nacionalne bezbednosti.

Trampovi ljudi su bili pretenciozni

Džonatan Pakin, profesor političkih nauka na kanadskom univerzitetu Laval, rekao je za AFP da je "američka administracija nesumnjivo bila pretenciozna verujući da drži sve karte u rukama".

Pakin je napomenuo da je američka administracija dobila krila operacijom rušenja venecuelanske vlade Nikolasa Madura početkom godine.

U međuvremenu, vlada u Iranu se bori sa američkim sankcijama i potresla je velika demonstracija u decembru i januaru, koje je režim ugušio brutalnim bezbednosnim racijama u kojima su ubijene hiljade ljudi.

Američki izbori, iranski prebegi

Ipak, kratkoročno, Teheran i dalje ima mnogo tačaka koje može da pogodi putem pretnji naftom i pomorskim pretnjama, uključujući jemenske pobunjenike Huti, koji su ranije poremetili pomorske puteve u Crvenom moru sopstvenim raketnim napadima.

Iran uzima "globalnu ekonomiju za taoca" kao sredstvo "vršenja pritiska na Trampa", rekao je Vaez iz Krizne grupe. U međuvremenu, iranske rakete lansirane na američke saveznike uništavaju američke presretače, uključujući skupe sisteme Patriot i THAAD.

A na domaćem planu, Tramp, koji je naredio iznenadne napade bez traženja javne podrške za rat, suočava se sa predstojećim kongresnim izborima.

Dok se birači osetljivi na cene spremaju da izađu na birališta, "republikanski predstavnici i senatori zovu Belu kuću i upozoravaju je da rizikuju da izgube svoje biračke jedinice", rekao je Pakin, profesor političkih nauka.

Iran – suočen sa sopstvenim političkim, vojnim i ekonomskim previranjima zbog rata – ima svoje dugoročne teškoće.

"Najverovatniji scenario je zombi država"

"Mislim da je najverovatniji scenario scenario zombi države", rekao je istraživač IFRI-ja Klement Term – vlada koja održava svoj bezbednosni aparat, ali se bori da ispuni funkcije poput prikupljanja prihoda ili izvoza nafte.

Tanjug/Abbas ZakeriMehr News Agency via AP

"Već se ovog meseca muče da isplate plate javnom sektoru", primetio je. Čak ni obezbeđivanje lojalnosti snaga bezbednosti nije zagarantovano: bilo je mnogo prebega policije tokom januarskog masakra demonstranata, dodao je.

Narodni ustanak na koji je Tramp pozvao kako bi zamenio vladu usred bombardovanja deluje daleko, iako je Term napomenuo da je "prerano za procenu" efekata rata na potencijalne buduće proteste.

Nema izlaza?

Bez lakog izlaza, Tramp će verovatno "revidirati koncept pobede, ostavljajući po strani mogućnost predaje ili promene režima" i tvrdeći da bi Iranci trebalo sami da se pobune, rekao je Pakin.

Ali, dok bi Tramp možda želeo da se pohvali ubistvom Hamneija i omalovažavanjem iranske vojske, "Iran mu možda neće pružiti tu priliku", rekao je Nejt Svanson iz Atlantskog saveta.

A preostale opcije deluju sve krvavije. Iran bi mogao da nastavi neprijateljstva čak i nakon što Sjedinjene Države polože oružje. Ili, da Tramp podigne ulog raspoređivanjem neke vrste snaga na terenu, bilo za specijalne operacije ili dugotrajne borbe.

Poslednja mogućnost, brine Svanson, jeste da Vašington i Izrael "pretvore rat u etnički sukob" naoružavanjem iranskih opozicionih grupa. Za sada, rakete i dalje padaju, unutar Irana i šire.