Ko će zameniti Madura?; Jedna na Trampovom "tankom ledu", druga nedovoljno jaka

Prošle nedelje, položila je zakletvu: Delsi Rodrigez, 55, advokatica i godinama najbliža saradnica sadašnjeg šefa države, Nikolasa Madura. Samo nekoliko dana nakon američke vojne invazije na Venecuelu i zarobljavanja Madura, ona je, za sada, najmoćnija žena u Venecueli.

Rodrigez otelotvoruje bolivarski socijalizam sa pragmatičnim karakteristikama, kažu posmatrači. U svom prvom javnom nastupu kao privremena predsednica, pored nje su bili njen brat Horhe Rodrigez, predsednik parlamenta, kao i ključne ličnosti u vojsci, odlučujućem faktoru moći. To je bio demonstrativni signal: grupa koja je ranije delila vlast sa Madurom ostaje ujedinjena.

Ali dokle? Venecuela ima 2.500 generala i admirala, svaki sa svojim poslovnim interesima. Rodrigez nije omiljena među snagama bezbednosti, objašnjava ekonomista Manuel Saderlend: "Vojska ima svoje zahteve. Biće pod velikim pritiskom i moraće oštro da pregovara kako ne bi ostavila utisak da spasava sebe, a druge ostavlja na cedilu."

• Tramp proglasio sebe predsednikom Venecuele FOTO
• Stiglo upozorenje: Pregovarajte dok nije prekasno

To je balansiranje: s jedne strane, mora da drži pod kontrolom tvrdo jezgro čavizma, pre svega ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabelja. S druge strane, mora da zadovolji Vašington. Rodrigez pokušava da uradi i jedno i drugo, obećavajući "saradnju" sa SAD u trgovini naftom, dok istovremeno optužuje: trgovina drogom i ljudska prava bili su samo izgovor za napad SAD, "pravi razlog je venecuelanska nafta".

Ni sam Tramp to ne krije: on ne govori o demokratiji, on govori o resursima. Nekoliko dana nakon napada, objavio je da će SAD dobiti do 50 miliona barela sirove nafte iz Venecuele – vrednost: 2,8 milijardi dolara. A pretnja američkog predsednika bila je jasna: ako Delsi Rodrigez ne bude sarađivala, platiće veću cenu od Madura.

Na drugoj strani političke Venecuele stoji jedna do sada odbačena nada: Marija Korina Mačado, 57, inženjerka. Svojom harizmom, brzo je okupila ogromnu većinu Venecuelanaca oko sebe pre izbora 2024. i ujedinila fragmentiranu opoziciju.

Konzervativna, tržišno liberalska, članica desnog krila opozicije, njen uzor je Margaret Tačer. Nezavisna u svom radikalizmu, ona je otelotvorila nadu u političke promene. Ali 2024. godine, vlada je zabranila lideru opozicije da se kandiduje. Umesto nje, kandidovao se Edmundo Gonzalez Urutija.

• Madurova rivalka ide kod Trampa
• "Carica" iz senke i Madurova "tigrica": Ko je Delsi Rodrigez?

Opozicija je objavila izborne zapise koji pokazuju da je on pobedio sa 67 odsto glasova. Međutim, režim je proglasio Madura pobednikom bez pružanja ikakvih dokaza. Kada su protesti brutalno ugušeni, Mačado, suočena sa pretnjama hapšenjem i ubistvom, bio je primoran da se povuče u ilegalu.

Nakon jedanaest meseci skrivanja, tek se nedavno prvi put pojavila u javnosti: u Oslu, na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir. Za mnoge je ovo bila kontroverzna odluka Nobelovog komiteta, budući da je Mačado pozdravila američke vojne intervencije.

Čak je nagradu posvetila američkom predsedniku i rado bi je podelila sa njim, kako je nedavno izjavila u intervjuu za američku desničarsku medijsku mrežu Foks: "Želela bih da mu lično kažem da venecuelanski narod želi da podeli ovu nagradu sa njim. Ono što je uradio je istorijski, veliki korak ka demokratskoj tranziciji."

• Nju vide kao naslednicu Madura: Evo ko će preuzeti vlast nad Venecuelom
• Nobelovka slomila pršljenove bežeći iz zemlje: Bekstvo planirano dva meseca

Ali svi njeni napori izgledaju uzaludni. Trenutno, kada se promena vlasti čini nadohvat ruke, Tramp je ignoriše. "Ona je fina žena, ali nema podršku ni poštovanje u svojoj zemlji", rekao je Tramp novinarima usput. To je šamar u lice. Ali ona se ne obeshrabruje. Ove nedelje Mačado će otputovati u Sjedinjene Države da se sastane sa njim, kako je Tramp najavio.

Veliki problem, objašnjava venecuelanski ekonomista Saderlend, jeste to što "Mačado nije poštovana ni unutar oružanih snaga ni unutar čavističkog pokreta". Jasno je da je vojna i politička elita prezire. Ali bez vojske, Venecuelom se ne može upravljati, a kamoli menjati vlast.

Oružane snage su decenijama duboko isprepletene sa politikom i ekonomijom. One kontrolišu ključne industrije, naftni sektor i distribuciju hrane. Maduro je sistematski davao generalima privilegije, položaje i unosne poslove.

Rodrigez takođe igra igru, svesna da ne može da preživi bez vojne elite. Mačado, s druge strane, nema pristup kasarni. Njene pristalice su na ulicama, a ne u vojsci. Dve žene, dva sveta: Delsi Rodrigez manevriše između blokova moći, sa vojskom iza sebe, barem za sada. Marija Korina Mačado se bori za relevantnost iz egzila, bez odlučujuće poluge u rukama.