Zašto je Putin opsednut Donbasom? Osvajanje ovog dela je jedini uslov za kraj rata

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Putin ponovo pokušava da namami američkog predsednika Donalda Trampa da izvrši pritisak na Ukrajinu da preda istočni region Donbasa – teritoriju za koju se Moskva bori više od decenije.

List je objavio da je tokom njihovog poslednjeg sastanka Tramp pozvao predsednika Volodimira Zelenskog da Putinu da ceo Donbas, područje koje obuhvata dve ukrajinske regije – Donjecku i Lugansku oblast –uključujući i područja koja su još uvek pod ukrajinskom kontrolom.

Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof , glavni Trampov posrednik sa Kremljem, navodno je rekao ukrajinskoj delegaciji da Donbas treba predati jer je "uglavnom ruski govorni prostor" – što je odjek jedne od najstarijih fraza Kremlja.

Šta je onda Donbas? I zašto je Rusija toliko opsednuta njime?

Gde je Donbas?

Donbas je istorijski region u istočnoj Ukrajini. Termin "Donbas" je skraćenica od "Donjecki ugljeni basen", nazvanog po reci Severski Donec koja protiče kroz region.

Reč se koristi od 19. veka i odnosila se ne samo na današnje Donjecku i Lugansku oblast, već i na delove Dnjepropetrovske oblasti Ukrajine, pa čak i na regione južne Rusije, gde teče i reka Severski Donjec.

Shutterstock/klenger

Region je najpoznatiji kao industrijsko i rudarsko središte Ukrajine – simbol teške industrije zemlje. Pa ipak, delovi Donbasa su takođe poljoprivredni, sa prostranim poljoprivrednim zemljištima koja okružuju njegove industrijske centre.

Donjecka i Luganska oblast, dve oblasti koje čine jezgro Donbasa, dugo su bile ekonomske snage izgrađene na uglju, čeliku i mašinama.

Ruski rat je počeo u Donbasu

 

Ruski rat protiv Ukrajine nije počeo 2022. godine, već 2014. godine – aneksijom Krima i invazijom na Donbas. Zato Ukrajinci često 2022. godinu nazivaju početkom pune faze rata koji je već besneo godinama.

Od početka, Moskva je pokušavala da prikrije svoju agresiju.

Dok se hvalila aneksijom Krima, negirala je učešće u ratu u Donbasu, promovišući naraciju da su lokalni "separatisti" odgovorni za borbe, piše Kijev Independent.

Ukrajinska ekonomska sila

Tokom većeg dela moderne istorije Ukrajine, Donbas je bio njen ekonomski motor. Pre ruske invazije, Donjecka i Luganska oblast bile su dom stotina metalurških, ugaljskih i hemijskih postrojenja koja su izvozila robu širom sveta.

Prema podacima Centra za ekonomiju i poslovna istraživanja sa sedištem u Londonu, region je činio otprilike 15,7% BDP-a Ukrajine i 14,7% njenog stanovništva pre 2014. godine.

Ruski rat je sve promenio. Rad mnogih od ovih preduzeća je stao jer su ruski napadi oštetili industrijsku imovinu, milioni lokalnog stanovništva su pobegli od neprijateljstava, a blokade između Ukrajine i teritorija koje je Rusija okupirala ukinule su trgovinu.

Invazija je takođe dovela do pada međunarodnog izvoza i stranih investicija Ukrajine.

Između 2014. i 2021. godine, isti istraživački centar je procenio da je Ukrajina izgubila 102 milijarde dolara zbog rata u Donbasu – oko 8% svog predratnog BDP-a svake godine.

Ipak, mnoga preduzeća su nastavila da rade, uprkos liniji fronta koja se približila nakon 2022. godine.

Međutim, ranije ove godine, ključni rudnik uglja u Donbasu bio je primoran da se zatvori zbog napretka Rusije u tom području. Bio je to poslednji operativni rudnik koksnog uglja u Ukrajini, što je nanelo udarac ukrajinskoj ekonomiji.

Donbas nisu samo ljudi, već teritorija

Ljudski gubici u ratu su bili ogromni. Između 2014. i februara 2021. godine, prema podacima UN, u Donbasu je poginulo najmanje 3.400 civila i 4.400 ukrajinskih vojnika. Skoro 20.000 je ranjeno. Najmanje dva miliona ljudi je bilo primorano da napusti svoje domove zbog borbi. Otprilike isti broj ljudi je nastavio da živi pod ruskom okupacijom – usred siromaštva, indoktrinacije Kremlja i unakrsne vatre duž fronta, dok se Ukrajina borila protiv kontinuiranih ruskih napada.

Od 2022. godine, Rusija je uništila mnoge gradove i sela u regionu. Samo u Mariupolju, u kojem je pre potpune invazije Moskve živelo oko 500.000 ljudi, procene ukazuju da je Rusija ubila do 75.000 civila, piše ukrajinski portal.

Taisiya Vorontsova / Zuma Press / Profimedia

Stvarna cena ruskog rata, pored brojki, tek treba da bude u potpunosti shvaćena.

"Kada govorite o Donjeckoj oblasti kao o vrućoj pogači koja se može deliti s društvom", rekao je u avgustu za Kijev Independent Oleksij Ladika, lokalni novinar iz Kramatorska koji sada služi u ukrajinskoj 92. jurišnoj brigadi.

"Želim da zapamte da svako ovde ima svoju porodicu, svoje voljene, nadu i želju za miran život i budućnost za svoju decu, baš kao i bilo ko bilo gde u svetu."

Region koji govori ruski

Jedan od najstarijih moskovskih fraza je da Donbas "prirodno" pripada Rusiji jer mnogi njegovi stanovnici govore ruski.

Ipak, kako navodi Kijev Independent, pre 2014. godine, velika većina stanovnika Donjecka i Luganska se identifikovala kao državljani Ukrajine. 

Rusija je dugo koristila jezičke veze da bi opravdala svoju agresiju – ali govoriti ruski ne znači podržavati Moskvu.

Anketa koju je sproveo kijevski tink-tenk "Centar Razumkov" između 24. aprila i 4. maja 2025. godine pokazala je da 82% ruskog govornog područja Ukrajine izražava negativan stav prema Rusiji.

Ruske tvrdnje o "spasavanju" ruskog govornog područja Ukrajinaca ne opravdavaju se s obzirom na široko rasprostranjeno razaranje. Godine zanemarivanja i ratne štete takođe su ostavile područja Luganske i Donjecke oblasti pod ruskom okupacijom sa jedva funkcionalnom infrastrukturom, što je dovelo do krize sa vodom u ovim regionima tokom leta 2025. godine.

EPA/IVAN BOBERSKYY

Pravi razlog Putinovog interesovanja za osvajanje Donbasa je verovatno vojne prirode.

Do sredine avgusta 2025. godine, Rusija je okupirala 19% teritorije Ukrajine, prema podacima agencije Rojters.

Luganska oblast je skoro u potpunosti pod ruskom kontrolom, dok ukrajinske snage i dalje čvrsto drže delove Donjecke oblasti – otprilike 6.600 kvadratnih kilometara (2.550 kvadratnih milja), uključujući ključne gradove Pokrovsk, Slavjansk i Kramatorsk.

Za Putina, potpuna kontrola nad Donjeckom oblašću Ukrajine ostaje glavni zahtev.

Kako je Ekonomist naveo, pravi razlog leži u takozvanom "pojasu tvrđava" Ukrajine – 50 kilometara dugom pojasu jako utvrđenih gradova od Slavjanska i Kramatorska do Družkivke i Kostjantinovke.

Ova mreža utvrđenja, rovova, minskih polja i protivtenkovskih barijera kontinuirano se jača od 2014. godine. Nakon što je Bahmut okupiran 2023. godine, Ukrajina je udvostručila napore da ojača liniju.

Bivši ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk rekao je za Ekonomist da su ogromni resursi uloženi u odbrambenu mrežu, pretvarajući Slavjansk i Kramatorsk u "gradove tvrđave" – logistička čvorišta i industrijska uporišta koja su do sada odoljevala ruskom napredovanju.

Trenutna situacija u Donbasu

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, tokom sastanka sa Zelenskim, Tramp je više puta ponavljao Putinove teze – ponekad protivrečeći svojim nedavnim izjavama o slabosti Rusije.

Uprkos kasnijim tvrdnjama da nije tražio od Zelenskog da ustupi Donbas, sastanak je naglasio nepredvidivost Trampovog stava i njegovu otvorenost da razmotri Putinove maksimalističke zahteve.

Za Kijev, ideja o "razmeni" delova Donbasa koji su još uvek pod kontrolom ostaje nezamisliva.

To bi značilo predaju upravo one teritorije koju Moskva nije uspela da osvoji od samog početka invazije 2014. godine.