Tramp će primorati Zelenskog na ovakav kraj rata?; "Počeće panika i masovno naoružavanje širom Evrope"

Kako piše Politico, raste strah da bi dva lidera mogla da postignu loš dogovor o prekidu vatre koji bi ugrozio bezbednost cele Evrope.

Na ovogodišnjem samitu, evropski lideri planiraju da se dogovore o trodelnom paketu podrške ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom kako bi osigurali da ima najjaču moguću poziciju u pregovorima o bilo kakvom potencijalnom primirju. Prema rečima diplomata i zvaničnika koji pripremaju sastanak u Briselu, strategija uključuje više finansiranja za Kijev, više oružja za ukrajinsku vojsku i nove sankcije usmerene na rusku ekonomiju.

Juriša među saveznicima

Ova iznenadna navala među saveznicima izazvana je Trampovom ponovnom promenom stava o ratu. Rekao je da je otvoren za zamrzavanje sukoba duž postojećih linija fronta – manje od mesec dana nakon što je nagovestio da bi Ukrajina mogla da vrati svu svoju teritoriju. Njegovi komentari su ponovo pokrenuli zabrinutost da bi mogao da primora Zelenskog da preda teritoriju Rusiji, ishod koji evropski zvaničnici vide kao katastrofalan ne samo za Ukrajinu već i za sebe same.

"Vidimo napore predsednika Trampa da donese mir Ukrajini. Naravno, svi ti napori su dobrodošli, ali ne vidimo da Rusija zaista želi mir", rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas u ponedeljak u Luksemburgu. "Rusija razume samo snagu."

Zelenski je najavio da će zatražiti od evropskih lidera da Trampu obezbede krstareće rakete dugog dometa Tomahavk za Ukrajinu, nakon što se prošle nedelje vratio praznih ruku sa sastanka sa američkim predsednikom. Detaljnije o tome pročitajte OVDE.

American Photo Archive / Alamy / Profimedia

Pored naoružavanja Ukrajine, zemlje EU su blizu dogovora o još dva ključna stuba podrške: 19. rundi ekonomskih sankcija protiv Putinovog ratnog budžeta i planovima da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za obezbeđivanje oko 140 milijardi evra za Ukrajinu. Kijevu je taj novac očajnički potreban, a napredak u njegovom oslobađanju poslao bi signal Putinu da će Ukrajina imati sredstva da nastavi borbu još najmanje dve godine, kažu zvaničnici.

Očekuje se da će se Zelenski obratiti liderima na samitu u četvrtak, lično ili putem video poziva, kako bi zatražio njihovu podršku. Drugi saveznici, uključujući britanskog premijera Kira Starmera, planiraju širu diskusiju u okviru takozvane "koalicije voljnih" kasnije ove nedelje.

"Čvrsto verujem da Ukrajina mora biti u najjačoj mogućoj poziciji pre, tokom i posle bilo kakvog primirja i zato ove nedelje pozivam Koaliciju voljnih", rekao je Starmer. "Moramo biti odlučni u našoj podršci Ukrajini i posvećen sam intenziviranju naših napora da osakatimo Putinovu ratnu mašineriju."

Orbanova senka

Samit Evropskog saveta je u senci planiranog sastanka između Trampa i Putina u Budimpešti, gde se očekuje da razgovaraju o uslovima mogućeg prekida vatre. Inicijativa dolazi nakon Trampovih uspešnih napora da posreduje u postizanju prekida vatre u Gazi.

Domaćin sastanka, mađarski premijer Viktor Orban, je Trampov saveznik koji je održavao dobre odnose sa Putinom tokom rata, što je izazvalo neodobravanje drugih lidera EU. Orban je više puta blokirao sankcije EU protiv Rusije i pozivao na "mir", tvrdeći da rat u Ukrajini nije evropski problem.

Prema rečima jednog diplomate, neki lideri EU će lobirati da prisustvuju sastanku između Trampa i Putina, ali i da obezbede mesto za Zelenskog za pregovaračkim stolom. Za Evropljane, najveći strah je da će Tramp stati na stranu Putina i izvršiti pritisak na Zelenskog da prihvati ruske uslove, što bi potencijalno značilo ustupanje velikih delova teritorije na istoku zemlje. Takođe postoji skepticizam među diplomatama EU u vezi sa Putinovom ozbiljnošću u vezi sa mirovnim pregovorima, videći ih kao taktiku odugovlačenja.

Neka Putin plati

Ključna inicijativa o kojoj će se raspravljati ove nedelje je plan da se 140 milijardi evra zamrznute ruske imovine u Evropi iskoristi za pružanje Ukrajini takozvanog "reparacionog kredita". Novac bi bio vraćen Moskvi samo u malo verovatnom slučaju da Rusija u budućnosti plati ratnu odštetu Ukrajini.

Mikhail METZEL / AFP / Profimedia

Iako su neke zemlje, poput Belgije, izrazile zabrinutost zbog mogućih posledica po finansijski sektor, očekuje se da će lideri EU u četvrtak dati zeleno svetlo Evropskoj komisiji za izradu zakonskog predloga.

"Očekujemo da Evropski savet ovde donese političku odluku o korišćenju ove zamrznute ruske imovine i ovlasti Komisiju da podnese odgovarajuće zakonske predloge", rekao je jedan zvaničnik nemačke vlade.

U međuvremenu, Kalas je najavio da će lideri EU verovatno odobriti 19. paket sankcija, usmerenih na strane banke i kriptovalute koje Rusija koristi da bi izbegla postojeće mere.

Strah od otimanja zemlje

Osnovni strah među evropskim vladama je da bi Putin mogao da ubedi Trampa da primora Kijev da se odrekne teritorije. Tramp je već predložio da rat treba zamrznuti na sadašnjim linijama, pri čemu bi, kako je rekao, "78 odsto" Donbasa ostalo u ruskim rukama. "Ostavite to kako je sada, mogu kasnije da pregovaram o nečemu", rekao je Tramp. Detaljnije o tome pročitajte OVDE.

Jedan diplomata je upozorio da bi, ako Putin osvoji teritoriju, baltičke države "paničile" iz straha da su one sledeće na redu. Prema njegovim rečima, to bi pokrenulo "masovno naoružavanje" širom Evrope.

Kaja Kalas je odbacila ideju bilo kakvog mirovnog sporazuma koji bi primorao Ukrajinu da se odrekne teritorije. "Svi kažu da je teritorijalni integritet važna vrednost za koju se zalažemo. Moramo se toga držati, jer ako se samo odreknemo teritorija, to šalje poruku svima da možete jednostavno upotrebiti silu protiv svojih suseda i dobiti ono što želite", zaključila je.