Pakao na zemlji: Vlast ne postoji, škole ne rade, do njih je moguće doći jedino helikopterom FOTO

Mnogi su se nadali da će Prelazni predsednički savet, privremena vlada koja je preuzela upravu nad najsiromašnijom zemljom na zapadnoj hemisferi u aprilu prošle godine uz podršku bezbednosnih snaga UN, vratiti stabilnost i red u zemlju.

To se nije dogodilo.

Tanjug/AP Photo/Odelyn Joseph

"Približavamo se tački sa koje nema povratka", rekla je krajem aprila Marija Izabel Salvador, najviša zvaničnica UN na Haitiju, Savetu bezbednosti UN, upozoravajući da je situacija u zemlji van kontrole i da je život tamo sveden na puku borbu za opstanak i hranu.

U zemlji živi nešto više od 11 miliona ljudi, od kojih je polovina mlađa od 25 godina.

O Haitiju se najviše govorilo 2010. godine, kada je u razornom zemljotresu poginulo između 200.000 i 300.000 ljudi, a zemljom je vladao haos. Izgledalo je kao da ne može biti gore od te apokalipse, ali informacije koje stižu sa ostrva govore drugačije.

Haitijem danas vladaju bande, piše "The Economist". Privremena vlada se bori da održi barem minimalnu kontrolu, čak i nad glavnim gradom, Port o Prensom.

Javni život, zajedno sa svim ključnim institucijama, je na ivici kolapsa. Većina škola je zatvorena. Kolera se ponovo širi. Hotel Mariot, jedan od poslednjih hotela u zemlji koji su radili, zatvorio je svoja vrata. Bande su opkolile kancelarije kompanije "Digicel", glavnog mobilnog operatera na Haitiju, preko kojeg se većina stanovništva povezuje na internet. Stručnjaci upozoravaju da bi pad kompanije "Digicel" gurnuo zemlju u potpuni informacioni mrak, odsecajući je od ostatka sveta.

Tanjug/AP Photo/Odelyn Joseph

Haićanskim bandama nije potreban "Digicel". Oni postaju sve sofisticiraniji i koriste satelitski sistem Starlink Ilona Maska za komunikaciju, piše "The Economist". Tako organizovani, oni i dalje kontrolišu pristup haićanskim lukama. Ucenjuju vozače kamiona i autobusa koji saobraćaju glavnim putevima širom zemlje.

Prelazni savet, zadužen za pripremu izbora koji bi trebalo da se održe u novembru, nedavno je i sam optužen za korupciju.

Bezbednosne snage od oko 1.000 ljudi, sastavljene od osoblja UN iz Kenije, nisu uspele da obuzdaju haos. Njihovo finansiranje ističe u septembru, a nakon toga će nestati i poslednji privid bilo kakve pomoći na ostrvu.

"Imamo prelaznu vladu, ali ona ne upravlja ničim", tvrdi Klod Žozef, bivši premijer.

Prema njegovim rečima, dešava se "neodrživa katastrofa".

"Mogli bismo da izgubimo Port o Prens u svakom trenutku", rekao je.

U glavnom gradu, Port o Prensu, svakodnevno se dešavaju pucnjave između policije i građanskih grupa s jedne strane i koalicije bandi "Živimo zajedno" s druge strane. Ova grupa kontroliše veliki deo grada.

Međunarodni aerodrom je skoro potpuno zatvoren, tako da je jedini način da se stigne do ili od Haitija helikopterom ili baržom koja ide oko južne obale, izbegavajući područja koja kontrolišu bande.

Sjedinjene Američke Države su nedavno proglasile "Živimo zajedno" i njegove sestrinske organizacije terorističkim grupama, ali je ova odluka u praksi uglavnom simbolična, kao izraz političke podrške legitimnim vlastima.

Prema izveštaju UN, više od 1.000 ljudi je ubijeno, a 60.000 je raseljeno na Haitiju u februaru i martu. Broj onih koji su napustili svoje domove u poslednje dve godine tako je porastao na milion (u vreme zemljotresa, oko 1,5 miliona ljudi je bilo raseljeno). To je skoro 10 procenata ukupnog stanovništva zemlje. Ekonomist izveštava da društvenim mrežama kruže video snimci članova bandi kako igraju fudbal sa odsečenim glavama.

Kao na divljem Zapadu

Ni oni koji su pobegli na selo nisu u mnogo boljoj situaciji. Centralni Haiti je nekada bio relativno miran, ali sada se i sam raspada na teritoriju bandi.

Mirebale, grad između Port o Prensa i granice sa Dominikanskom Republikom, već je pod njihovom kontrolom.

"Zemlja je postala kriminalno preduzeće. Ovo je Divlji zapad", kaže jedan strani zvaničnik.

Strpljenje u Savetu bezbednosti UN je na izmaku.

Sjedinjene Države su već obezbedile 600 miliona dolara za bezbednosnu misiju, ali je malo verovatno da će obezbediti više.

"Amerika ne može da nastavi sama da snosi tako ogroman finansijski teret", rekla je Doroti Ši, ambasadorka SAD pri UN.

Malo drugih zemalja je spremno da donira. Savet je toliko očajan da razmatra sklapanje ugovora sa privatnim vojnim kompanijama. U toku su razgovori sa Osprey Global Solutions, kompanijom iz američke države Severna Karolina.

Tanjug/AP Photo/Odelyn Joseph

Erik Prins, osnivač ozloglašene kompanije Blackwater, posetio je Haiti u aprilu kako bi pregovarao o isporuci borbenih dronova i obuci specijalnih jedinica za borbu protiv kriminala. Savet je odbio da komentariše ove navode.

Haitijska policija je preopterećena, piše "The Economist". Prema procenama, oko 12.000 policajaca nadgleda populaciju od skoro 12 miliona - što je samo polovina broja koji se smatra međunarodnim standardom.

Slabo vođstvo, loša koordinacija sa kenijskim snagama UN i sve glasniji pozivi za smenu šefa policije ukazuju na duboku institucionalnu krizu. Pored toga, tokom razgovora o slanju međunarodnih snaga, najavljeno je da bi na ostrvo trebalo da stigne najmanje 2.000 obučenih snaga UN. Međutim, stigla je samo polovina, a finansiranje za njih je obezbeđeno tek do septembra.

Pozivi, apeli i molbe ne prestaju, ali i dalje nema adekvatnog odgovora.