Sazivaju se krizni sastanci: Evropa sve siromašnija

Decenijama su Evropljani iz generacije u generaciju ekonomski postajali sve bogatiji. Naši dedovi su imali više od naših pradedova, a naši roditelji više od svojih roditelja. Iz godine u godinu stanovnici su postajali sve bogatiji, ali je toj srećnoj priči došao kraj, jer su u poslednjih godinu dana Evropljani postali sve siromašniji.

Američki "The Wall Street Journal" piše da se kupovna moć praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec. Francuzi jedu manje delikatesa, a uz to piju manje crnog vina, Španci štede na maslinovom ulju, Finci pale saune u vetrovitim danima kada je struja jeftinija.

U Nemačkoj je potrošnja mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednje tri decenije, a tržište organske hrane, koje je donedavno bilo u meteorskom usponu, sada je u jednakom meteorskom padu.

U Italiji se sazivaju krizni sastanci zbog cena testenina koje su porasle duplo više od inflacije. U različitim zemljama ima na stotine sličnih primera, a zbog pada potrošnje Evropa je početkom godine zapala u recesiju.

Sadašnje stanje u kome se Evropa nalazi nije se desilo preko noći. Njeno stanovništvo je sve starije, a pored toga, Evropljani preferiraju sve više slobodnog vremena i kraću radnu nedelju, što je godinama usporavalo privredni rast i smanjilo produktivnost. Zatim je usledila već poznata pandemija kovid 19 i rat u Ukrajini, koji je rezultirao prekidom globalnih lanaca snabdevanja i naglim porastom cena energije i hrane.

Reakcije vlada širom kontinenta samo su pogoršale problem, jer su se, da bi sačuvali radna mesta, vlastodršci uglavnom opredelili za model subvencija koje su usmerili prema poslodavcima, što je građane – potrošače – dovelo u nezavidan položaj kada su cene u prodavnicama skočile. Za razliku od Evropljana, Amerikanci su imali višestruku korist od jeftine energije i paketa pomoći koje je njihova vlada usmerila uglavnom prema građanima umesto prema poslodavcima kako bi ih podstakla da troše.

Evropa inače ima moćnu izvoznu industriju, a u prošlosti su se stanovnici mogli osloniti na nju. Međutim, Kina, koja predstavlja ključno evropsko tržište, takođe je u ekonomskim problemima, koji se potom prelivaju na Evropu. Visoki troškovi energije i ogromna inflacija kakva nije viđena od 1970-ih smanjuju konkurentnost evropskih proizvođača na međunarodnim tržištima i narušavaju nekada harmonične radne odnose na kontinentu. Sa usporavanjem globalne trgovine, zavisnost Evrope od izvoza – koji čini oko 50% BDP-a Evrozone u poređenju sa 10% u Sjedinjenim Državama – postaje slabost.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), potrošnja u 20 zemalja članica evrozone smanjena je za oko 1 odsto od kraja 2019. godine. S druge strane, u SAD je u istom periodu porasla za skoro 9%. Evropska unija sada čini oko 18% ukupne svetske potrošnje, a SAD oko 28%. Pre petnaest godina, EU i SAD su činile oko četvrtine ukupne svetske potrošnje.

Prilagođeno inflaciji i kupovnoj moći, plate su pale za otprilike 3% od 2019. u Nemačkoj, 3,5% u Italiji i Španiji i 6% u Grčkoj. S druge strane, realne plate u SAD su porasle za oko 6% u istom periodu. Prema podacima MMF-a, privreda Evrozone je u poslednjih 15 godina porasla za oko 6 odsto, a SAD čak 82 odsto.

Direktna posledica ovoga je da je prosečna zemlja EU siromašnija od svih država u SAD osim Ajdaha i Misisipija. Ako se trenutni trend nastavi do 2035. godine, razlika između ekonomske proizvodnje po glavi stanovnika u SAD i EU biće velika kao i između Japana i Ekvadora.

S obzirom na sve veći trošak zaduživanja i potrebu evropskih vlada da povećaju vojnu potrošnju, ekonomisti očekuju povećanje poreza, što stvara dodatni pritisak na potrošače. A porezi u Evropi su već visoki u poređenju sa drugim bogatim zemljama na oko 40-45% BDP-a, u poređenju sa 27% u SAD. Američki radnici primaju skoro tri četvrtine svojih plata, dok francuski i nemački radnici zadržavaju samo polovinu onoga što zarađuju.