Put Bajdenovog novca ili "Kako se od 'najsiromašnijeg čoveka u Kongresu' postaje milioner?"

Prošle godine smo saznali da je Donald Tramp u poslednjih nekoliko godina platio porez u iznosu od 750 dolara ili manje i da on i njegove kompanije imaju neizmireni dug koji može premašiti milijardu dolara.

Ovo je u potpunoj suprotnosti sa novoizabranim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, Džoom Bajdenom, za koga su nekada govorili da je "najsiromašniji čovek u Kongresu". Doduše, Bajden je bogat po bilo čijim merilima, ali njegovu neto vrednost i način na koji je to postigao daleko je lakše pronaći, pogotovo jer je poreske prijave objavljivao svake godine više od jedne decenije. Sa porodičnom istorijom koja se protezala i na bogatstvo i na nevolje, Bajden je proveo mnogo godina kao "Džo iz srednje klase" pre nego što je stekao trenutnu neto vrednost, piše mesečnik Mari Kler.

Koliko danas vredi Džo Bajden?

Sve u svemu, Džo trenutno vredi 9 miliona dolara, što je znatno više nego ranije u njegovoj karijeri. Ovaj broj, koji je Forbs izračunao za 2019. godinu, zasnovan je na ukupnom portfelju od 4 miliona dolara nekretnina (Džo i supruga Džil Bajden poseduju dva doma u Delaveru), gotovini/investicijama vrednim 4 miliona dolara i saveznoj penziji vrednoj više od milion dolara.

Bajdenovi su objavili poreske prijave od 2016. do 2018. godine, koje su pokazale da su 2017. i 2018. godine platili oko trećinu svog prihoda od poreza (3,7 i 1,5 miliona dolara), a da su značajan iznos donirali u dobrotvorne svrhe (milion i 275.000 dolara).

A ako se pitate - smatra se da Džoova potpredsednica Kamala vredi 6,3 miliona dolara.

Kako je zaradio svoj novac?

Džo Bajden Stariji, koji je imao dubok uticaj na svog sina, potekao je iz bogate porodice - njegov otac je vodio diviziju američke nafte. Ali Džo Stariji krenuo je kao preduzetnik i imao je nekoliko poslovnih neuspeha, ostavljajući porodicu siromašnom prema memoarima njegovog sina (u jednom trenutku deca su čak otišla da ostanu kod bake). Džo Stariji je na kraju pronašao posao u prodaji automobila i porodica se nastanila u Delaveru - gde je ostala do danas - i Džo Mlađi je završio studijski program prestižne akademije "Archmere" u Klejmontu.

Džo je počeo da radi u advokatskoj firmi nakon venčanja sa prvom suprugom Neilijom, a zatim je postao jedan od najmlađih senatora koji su ikada izabrani, sa početnom platom od oko 42.500 dolara godišnje (250.000 dolara u današnjim razmerama). Poreske obrasce počeo je da objavljuje 1998. godine, što je ukazivalo na to da su njih dvoje zarađivali od njegove senatorske plate.

Foto: EPA, JUSTIN LANE

Džilin rad na koledžima takođe je doprineo njihovom kućnom budžetu - predavala je više od tri decenije. U 2009. godini Džoova plata senatora iznosila je 169.300 dolara, potom je njegova zarada kao potpredsednika predsednika Obame u proseku iznosila oko 225.000 dolara svake godine.

Koliko je Džo Bajden zaradio kao potpredsednik?

Kada je Džo zvanično okončao svoj mandat potpredsednika, podneo je obrazac za finansijsko obelodanjivanje. Iako je kao potpredsednik godišnje zarađivao pomenutih 225.000 američkih dolara, u naredne dve godine, par je očigledno zaradio više od 15 miliona dolara na održavanju različitih govora, knjigama (i on i Džil objavili su memoare) i vođstvu "Penn Biden" centra za diplomatiju i globalni angažman na Univerzitetu u Pensilvaniji. Zauzvrat, mogli su da daju više donacija i otplate jednu od svojih hipoteka - jedna je i dalje neisplaćena, kao i kreditni zajam za jednog od njihovih sinova - i da kupe novo imanje u Rehobot Biču.

A kolika je predsednička plata?

Američki zakon navodi da predsedniku Sjedinjenih Država mora biti isplaćena zarada dok je na funkciji. Kongres je 2001. godine predsedničku platu podigao sa 200.000 na 400.000 i uveo dozvolu za dodatni trošak od 50.000 dolara godišnje. Predsednik takođe prima neoporezivi putni račun u iznosu od 100.000 dolara i 19.000 za zabavu. Predsednička plata je oporeziva, ali ostali dodatni troškovi nisu.

Takođe možemo očekivati da ćemo videti kako Džil nastavlja da predaje dok služi kao prva dama.

"Ako stignemo do Bele kuće, nastaviću da predajem", rekla je za CBS u avgustu i dodala: "Važno je i želim da ljudi cene nastavnike i znaju njihov doprinos i podignu profesiju".

To će je učiniti jedinom prvom damom koja će imati plaćeni posao i prvom koja će imati doktorat.