Biz - B92.net

Kriza drma sve jače: Dve snažne evropske zemlje u strahu od nestašice

Kompanije u Holandiji spremaju se zbog pojačane tražnje u Nemačkoj gotovo udvostručiti proizvodnju gasa u regiji Groningen.

Izvor: Index, 24 sata
Podeli
Ilustracija: narai chal/Shutterstock
Ilustracija: narai chal/Shutterstock

Do toga dolazi uprkos negodovanju građana zbog pojačanog rizika blagih potresa.

Nemačkoj će u ovoj poslovnoj godini, po svemu sudeći, biti potrebno oko 1,1 milijardu kubnih metara gasa.

"Lobiraćemo da se smanje narudžbine"

Holandsko ministarstvo privrede pokušalo je početkom nedelje da umiri građane koji žive u blizini gasnih polja i negoduju zbog proizvodnje nakon stotinak uglavnom blagih potresa i prouzročene štete, prenosi Indeks pisanje Hine.

Vlada je obećala da će prestati s proizvodnjom gasa u Groningenu do kraja iduće godine, ali Holanđani su za sada ugovorno obavezni da Nemačkoj isporučuju gas.

Hrvatima preti kolaps; "Poskupljenje nije moguće izbeći"

Holandski državni sekretar Hans Vijlsbrif, čiji portfelj obuhvata i gas, rekao je da će lobirati kod nemačkog ministarstva privrede da smanji narudžbine gasa.

Prethodni ministar privrede Stef Blok rekao je u parlamentu da će u Groningenu ove godine morati da bude proizvedeno do 7,6 milijardi kubnih metara gasa, u odnosu na prvobitno planiranih 3,9 milijardi.

"Mere štednje energije su ostvarile slabije rezultate"

Proizvodnja će morati da bude povećana delom i zbog kašnjenja u gradnji fabrike azota i zbog veće nemačke tražnje, objasnio je Blok.

"To se dogodilo između ostalog i zato što su mere štednje energije ostvarile slabije rezultate nego što se očekivalo", objasnio je Blok zastupnicima.

Rekao je i da je u decembru pisao nemačkom kolegi Robertu Habeku i izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog razvoja situacije, zamolivši ga da ispita mogu li se "učinci veće potrošnje gasa svesti na minimum".

I Francuzi strahuju od nestašice

Ilustracija: FranciscoDania/Shutterstock
Ilustracija: FranciscoDania/Shutterstock

Francuska će ove zime dopustiti da njene poslednje dve operativne elektrane na ugalj rade pojačano, kako bi se sprečila opasnost od nestašice električne energije. Ta država se boji nestašice energije kao posledice zatvaranja nekih nuklearnih elektrana, javlja Radio Frans enternacional.

Prema vladinoj uredbi čije se donošenje očekuje, omogućiće se rad elektrana na ugalj 1.000 sati mesečno do 28. februara, za razliku od 700 sati dopuštenih tokom cele godine. Ugalj obično pokriva do 2% energetskih potreba Francuske, daleko iza nuklearne energije koja je zaslužna za 70 posto proizvedene struje.

Francuska strahuje da ne prođe kao Kazahstan

Nemački mediji ekspresno su ukazali na paradoks koji dolazi usred nesuglasica između Berlina i Pariza oko njihove energetske politike. Naime, iako se Nemačka još uveliko oslanja na ugalj, postupno ga ukida, kao i nuklearnu energiju – potonju do kraja 2022. – s opštom namerom oslanjanja na obnovljive izvore u proizvodnji 80 posto potreba za električnom energijom. Francuska pak trenutno s desetak od svojih 56 nuklearnih reaktora zatvorenih radi održavanja ne proizvodi toliko energije kao inače, a njena "nuklearna flota" sada je na 78 posto proizvodnog kapaciteta. U tim okolnostima nedavne niske temperature pojačale su strah od nedostatka električne energije.

Francusko ministarstvo zaduženo za ekološku tranziciju izjavilo je AFP-u da "oživljavanje" uglja neće promeniti raspored zatvaranja preostale dve aktivne francuske elektrane na ugalj: Kordeme, u dolini Loare, i Sen-Avold, u Mozeli, na granici s Nemačkom. Dok bi fabrika u Mozeli definitivno trebalo da izađe iz mreže u martu, ona u Kordemi mogla bi da nastavi rad do 2024. godine, zbog onoga što je opisano kao "rizik od napetosti u mreži". Elektrane na ugalj već su zatvorene u Lu Avru u severnoj Francuskoj i Gardanu na jugu, prenosi portal 24 sata pisanje Hine.

Nuklearne ambicije i francusko-nemački spor

Evropska komisija je 31. decembra prošle godine predstavila kontroverzni predlog za označavanje nuklearnih i gasnih elektrana kao "zelenih" prema svom pravilniku o taksonomiji ulaganja. Francuska je bila glavni zagovarač tog pristupa. Nemačka i Francuska "složile su se da se ne slažu" oko te odluke, ali ako je podrži većina država članica nova pravila postaće zakon EU od 2023. godine.

EU se sprema da gas i nuklearnu energiju označi kao "zelene izvore"

U intervjuu za francuski dnevnik Žurnal du dimanš, evropski poverenik Teri Breton rekao je da EU mora masovno da ulaže u nuklearne elektrane nove generacije. Francuz je procenio da će to biti više od 500 milijardi evra od sada do 2050. godine, od čega će 50 milijardi evra biti potrošeno na postojeće pogone pre 2030. godine.

"Ekološka tranzicija doneće industrijsku revoluciju neviđenih razmera", rekao je Breton.

EU želi da postane prvi ugljenično neutralni kontinent na svetu do 2050. godine. Da bi se to postiglo, blok se obavezao da smanji emisije ugljenika za 55 posto ove decenije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.