Naučni svet na dohvat ruke: Kako je Beograd postao svetski centar robotike FOTO/VIDEO

Ono čime Srbija sa pravom može da se ponosi je činjenica da je pionirske korake u oblasti robotike osmislila srpska pamet.

Danas, kada širom sveta oko 270.000 ljudi koristi robotske proteze koje im pomažu u svakodnevnom životu, a svake godine se instalira više od 400.000 industrijskih robota u proizvodnji, ova priča dobija dodatnu težinu.

Naime, prva robotska ruka, preteča svih savremenih robota i proteza, razvijena u Institutu "Mihajlo Pupin" sada se čuva se u Palati nauke u Beogradu, kao eksponat u staklenoj vitrini.

Naša sagovornica i vodič kroz ovo jedinstveno naučno putovanje Teodora Kostić, rukovodilac naučnih komunikatora u Palati nauke kaže da je šaka imala pet prstiju, mogla je da izvede dve osnovne radnje - stiskanje u pesnicu i skupljanje sa ispruženim prstima.

Ovaj model poznat je u svetu kao 'Beogradska šaka' i smatra se jednim od najvažnijih pionirskih poduhvata u oblasti robotike.  Inače, sačuvani primerci "Beogradske šake" nalaze se i u Bostonskom muzeju robotike u SAD.  

Ovo je samo jedna u mnoštvu zanimljivih priča o eksponatima koja može da se čuje u beogradskom "hramu" nauke - Palata nauke, nastala iz želje Miodraga Kostića da društvu daruje prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji, po ugledu na najbolje svetske centre ove vrste.

Od prve beogradske robotske šake do savremenih robota prošle su decenije razvoja, a da robotika danas nije samo teorija već i praktična primena, pokazuje i robot koji pred posetiocima pogađa trojku, istina ne uvek, na improvizovanom košarkaškom terenu, zatim kako pleše, ali i izvodi vratolomije poput Supermena. Ipak, najhumanija upotreba robotike je svakako "nova" ruka ili noga onima koji su ostali bez ekstremiteta. 

Nova dimenzija ulaska u svet nauke

Prema rečima Teodore Kostić, pored brojnih interaktivnih, edukativnih eksponata i sadržaja namenjenih najširoj javnosti, Palata nauke takođe sadrži 19 savremenih istraživačkih centara koji će novoj generaciji naučnika omogućiti nastavak obrazovanja u oblastima kao što su elektrotehnika, računarstvo i softversko inženjerstvo.

"Studenti i profesori više fakulteta, Elektrotehničkog, Medicinskog, Biološkog i Stomatološkog redovno učestvuju u radionicama putem kojih na najpristupačniji način dočaravaju svet nauke i najmlađim istraživačima. Kroz stalnu izložbenu postavku sa više od 30 interaktivnih i edukativnih eksponata, na popularan način prikazane su naučne pojave i otkrića o čoveku, Zemlji, tehnologiji i svemiru", rekla nam je Kostićeva.

Dočekuju srpski naučnici

Putovanje kroz nauku koncipirano je po spratovima, ukupno četiri, a na tri posetioce dočekuju interaktivne figure u prirodnoj veličini naših najvećih naučnika Mihajla Pupina, Milutina Milankovića i Nikole Tesle.

Već na prvom spratu uz Milutina Milankovića dočekuje nas priča o jedinstvenosti planete Zemlje, po čemu je toliko jedinstvena i kojim se to prirodnim pojavama odlikuje. 

Tako posetiocima lako polazi za rukom da simuliraju zemljotres, dovoljan je samo jedan skok, a jačina podrhtavanja meri se na Rihterovoj skali.

Tu je i digitalni mikroskop kojim je moguće uvećati stene i minerale od kojih je planeta građena, dok na velikom interaktivnom zidu plivaju ribice i druga morska stvorenja, uz dizanje uvis naših ruku stvaraju se mehurići.

Eksperimenti poput dodirivanja dimnog tornada, uz objašnjenje zašto zapravo duva vetar dodatno podstiču dečiju radoznalost, ali odraslih zaljubljenika u istraživanje priodnih pojava. 

Drugi sprat rezervisan je za savremene tehnologije gde vas dočekuje Nikola Tesla, gde počinje i otkrivanje drugih svetova, ne samo onih u Sunčevom sistemu.

B92.net/IL

U jednoj od VR instalacija posetioci stavljaju naočare za virtuelnu realnost i ulaze u izmaštani svet "Oneiro" animiranog VR filma umetnika Miloša Tasića, koji nas vodi u nadrealni digitalni univerzum posmatran iz perspektive veštačke inteligencije. Kroz kratko, ali pomalo klaustrofobično, film prikazuje susret čoveka i mašine i kako AI može biti izuzetno koristan alat, ali i tehnologija koja nosi određene rizike ukoliko se koristi bez kontrole. Upravo zato ova instalacija ne nudi samo spektakl, već i prostor za razmišljanje o tome kako da se AI razvija odgovorno i u korist ljudi.

U drugoj VR kapsuli za sekund možete da se nađete na potpuno drugom mestu: u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, na arheološkom nalazištu Viminacijum ili na zidinama Ramske tvrđave sa pogledom na Dunav.

Kosmičko putovanje

Jedna od atrakcija je upravljanje teledirigovanim roverom koji "vozi" po površini Marsa. Posetioci ovde saznaju i kako izgleda kosmičko odelo, kakve sposobnosti su potrebne da bi neko postao astronaut i zašto je upravo Mars planeta kojoj naučnici posvećuju toliko pažnje.

Interaktivna simulacija sletanja na Mesec posebno zanima najmlađe jer najviše mogu da im pomognu "veštine" igranja igrica i korišćenja džojstika. Ali, čak i najuvežabaniji ne uspevaju lako da "dodirnu" Mesec, pa im postaje jasno zašto NASA još ne uspeva da pošalje svoju posadu.

Svet čovekovih čula

Na trećem spratu Palate nauke dočekuje nas Mihajlo Pupin koji posetioce uvodi u svet čovekovih čula i sposobnosti prikazanih uz pomoć tehnologije.

Čulo vida je ilustrovano kroz primer zvečarke, koja može da prepozna promene u infracrvenom delu svetlosnog spektra, pa tako saznajemo kako nas zapravo ovi gmizavci vide.

Tu je i "okršaj" sa robotom u igri iks-oks, koji na zabavan način pokazuje kako mašine mogu imitirati ljudsku inteligenciju.

Na kraju, sledi upoznavanje robota Feliksa, koji kopira ljudske emocije.

Planetarijum  – zvezdani bioskop

Na istom spratu nalazi se i planetarijum, svojevrsni "zvezdani bioskop". Uz savremeni audio-vizuelni doživljaj, posetioci se upoznaju sa sazvežđima noćnog neba i načinima na koje su se ljudi nekada orijentisali pomoću zvezda. Edukatori planetarijuma vode publiku kroz ovu svemirsku avanturu i odgovaraju na pitanja o dalekim svetovima i uslovima koji na njima vladaju.

B92.net/IL

Dečji naučni kutak

Najmlađi posetioci imaju svoj prostor na poslednjem spratu, nazvan Dečiji naučni kutak, gde grade kule od blokova i potom testiraju njihovu otpornost na simulirani zemljotres. 

B92.net/IL

Posebnu pažnju mališana privlači i animirani pesak, u kome mogu da oblikuju reljef – stvarajući planine, doline, jezera i čitave male svetove.

B92.net/IL

Video igre i "gejming" verzija sebe

U prizemlju Palate nauke posetiocima se otkriva da video igre nisu samo razonoda već pokretači inovacija u brojnim industrijama. Ovde možete zaigrati legendarni Space Invaders na originalnoj arkadnoj mašini, ali i saznati kako se lekari za operacije pripremaju uz pomoć video igara, koje igre pomažu u istraživanju demencije i lečenju karcinoma, ali i kako gejming doprinosi razvoju kreativnosti, upornosti i digitalne pismenosti.

B92.net/IL

Jedan od delova postavke koji posebno privlači pažnju posetilaca jeste AI zona. U ovom prostoru mogu da naprave sopstveni gejming portret i otkriju kako bi izgledali kada bi se našli u ulozi lika iz svoje omiljene video-igre. Interaktivna instalacija uz pomoć veštačke inteligencije transformiše njihove fotografije u stil karakterističan za svet video-igara, pa svako može da ponese i ličnu "gejming verziju" sebe.

Interaktivni globus

Da naučno putovanje bude zaokruženo i da se ne zaboravi unikatnost planete Zemlje, u centralnom delu ove zgrade stoji najveću interaktivni globus u Evropi, prečnika četiri metra, na čijoj se površini prikazuje više od 500 različitih projekcija Zemlje, planeta, putanja aviona, geoloških fenomena i klimatskih promena, i to u realnom vremenu zahvaljujući NASA bazi podataka.

B92.net/IL

 

 

Za sve one koji su radoznalog duha i žele da nauče nešto novo, Palata nauke je pravo mesto, a sasvim je sigurno i u to smo se uverili u ovom impresivnom stogodišnjem zdanju je da umetnost i nauka dišu kao jedno.