Borovnice čuvaju creva, mozak i srce: Evo zašto bi trebalo da ih jedete svaki dan

Zbog svojih blagotvornih svojstava, postale su predmet brojnih istraživanja koja potvrđuju njihov pozitivan uticaj na celokupno stanje organizma, piše Health.com.

Dobrobiti za probavu

Borovnice sadrže vlakna i biljne spojeve ključne za zdravlje creva. Samo jedna šolja borovnica obezbeđuje 3,6 grama vlakana, što podstiče redovnu probavu i pražnjenje creva. Posebno su važni polifenoli, prirodni biljni spojevi koji služe kao hrana dobrim crevnim bakterijama.

Pošto se ne razgrađuju u potpunosti u tankom crevu, polifenoli netaknuti dospevaju u debelo crevo, gde jačaju crevnu barijeru i podržavaju zdrav mikrobiom. Neka istraživanja ukazuju na to da borovnice mogu biti naročito korisne za podsticanje rasta korisnih bakterija poput roda Bifidobacteria.

Osim toga, borovnice mogu ublažiti i probavne smetnje. U jednoj manjoj studiji sprovedenoj 2023. godine, ispitanici sa probavnim tegobama poput sindroma iritabilnog creva konzumirali su liofilizirane (sušene zamrzavanjem) borovnice, u količini koja odgovara otprilike 1,25 šolje svežih plodova dnevno tokom šest nedelja.

U poređenju sa placebo grupom, oni koji su jeli borovnice prijavili su znatno manju nelagodnost u stomaku, kao i poboljšanje opšteg stanja i kvaliteta života.

Uticaj na zdravlje mozga

Iako su potrebna dodatna istraživanja, uključivanje hrane bogate antioksidansima, poput borovnica, jednostavan je način da se podrži dugoročno zdravlje mozga. Borovnice su bogate polifenolima, naročito antocijanima – prirodnim jedinjenjima koja štite moždane ćelije od oksidativnog stresa i upala.

Neka istraživanja pokazuju da redovna konzumacija borovnica može poboljšati pamćenje, učenje i celokupnu kognitivnu funkciju, što je posebno važno za starije osobe. Smatra se da njihovi antioksidansi mogu usporiti kognitivno propadanje povezano sa starenjem i podržati komunikaciju između moždanih ćelija, što doprinosi boljoj koncentraciji i mentalnoj bistrini.

Pozitivan uticaj na srce

Zdravlje srca je još jedno područje u kojem se borovnice ističu. Studije su pokazale da redovna konzumacija borovnica može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju funkcije krvnih sudova, što su dva ključna faktora za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Visok krvni pritisak jedan je od glavnih faktora rizika za srčani udar. Antocijani, kojima borovnice obiluju, direktno su povezani sa poboljšanom funkcijom krvnih sudova i smanjenjem upalnih procesa. Pored toga, vlakna i drugi spojevi u borovnicama mogu pomoći u održavanju zdravog nivoa holesterola. Jedno istraživanje je čak pokazalo da je veći unos borovnica kod žena povezan sa 33 odsto manjim rizikom od srčanog udara.

Kako uvrstiti borovnice u ishranu

Za postizanje najboljih rezultata, borovnice je važno uključiti kao deo uravnotežene ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima. I sveže i smrznute borovnice imaju slične nutritivne vrednosti, što znači da su dostupne tokom cele godine.

Postoji mnogo jednostavnih načina da ih uvrstite u jelovnik: dodajte ih u ovsenu kašu, jogurt ili smuti, ubacite ih u salate za dašak slatkoće ili ih jednostavno jedite sveže ili smrznute kao užinu, u kombinaciji sa orašastim plodovima. Takođe, mogu se umešati u smesu za mafine ili palačinke.