Koje grejanje ugraditi u novu kuću: Pet mogućih varijanti

Ova zima je bila blaga, a i račun za gas mnogima nije onoliko veliki kako su se bojali. Ogromna većina domaćinstava još uvek se greje "klasično": prema međunarodnoj Agenciji za energiju (IEA), 38 odsto na gas, 13 odsto na lož-ulje.

Međutim, oni koji sada grade kuću, trebalo bi da se odluče kako će se grejati, imajući u vidu to šta će se u budućnosti isplatiti. Šta dakle odabrati?

1. Toplotne pumpe

Agencija za energiju beleži da se već sada deset odsto domaćinstava greje na taj način i taj trend je u porastu. To se vidi i po navali na uređaje, a na termin za ugradnju čeka se mesecima. U nekim zemljama se prodaja toplotnih pumpi i više nego udvostručila. Za direktora IEA Faita Birola toplotne pumpe su budućnost, jer su se dokazale i u najhladnijim područjima. Ipak, neke stvari kod tog tipa grejanja trebalo bi da budu ljudima jasnije.

Toplotne pumpe su u stvari veoma optimalno grejanje – na struju. Za transformaciju temperature vazduha, zemlje ili vode, potrebna je električna energija, a na kraju jedan kilovatsat struje proizvodi tri do pet kilovatsata toplote. Kalkulacija uštede tu najpre zavisi od cene struje. A što se tiče želje za zaštitom klime, važno je i kako je ta struja proizvedena.

To je vrsta grejanja kod koje se najveće uštede postižu kod relativno niskih temperatura. Međutim, "na brzinu" ugrejati stan tako se da se u njemu može biti i u kratkim rukavima dok je napolju ciča zima – to je teško, a i veoma skupo. Investicija je takođe poprilična i, barem po današnjim cenama konvencionalnih goriva kao što je gas, investicija će početi da se isplaćuje tek za desetak godina.

2. Centralno grejanje

Nekada je to bio uobičajeni način grejanja novih stambenih blokova i to se sada vraća, ali na drugačiji način. U izgradnji toplana prednjače u Skandinaviji, ali u njima se neće sagorevati fosilna goriva. To su u stvari velike toplotne pumpe ili sistemi koji koriste suvišnu toplotu industrijskih postrojenja ili palionica otpada.

Ima i toplana koje koriste geotermalnu energiju, praktično beskonačni izvor toplote iz jezgra naše planete – što ipak po pravilu nije opcija za privatne kuće.

Već na hiljadu metara dubine prilično je toplo, a u najdubljem rudniku sveta u Južnoafričkoj Republici se na 3,9 kilometara dubine zlato kopa tako što se paralelno hladi stena. Sonde geotermalne energije obično su na pet kilometara dubine. Pritom se, ako dođe do pomeranja sedimenata, cev mora polagati ponovo (tih par milimetara čelika cevi nisu naravno ništa prema silama koje vladaju pod zemljom).

3. Sunčeva toplotna energija

Sunce se definitivno nameće kao jednostavno i relativno jeftino rešenje, barem za zagrevanje vode. U južnijim krajevima i u toplim mesecima besmisleno je koristiti bilo koji drugi oblik energije za grejanje vode. Problemi naravno počinju kada se temperature spuste ispod nule.

Ipak, to je svakako opcija o kojoj bi trebalo razmišljati, bilo u kombinaciji s klasičnim grejanjem ili pak opet u kombinaciji s toplotnom pumpom.

4. Drvo i pelet

Ukratko: nije preporučljivo. Cene peleta i drva za ogrev takođe skače nebu pod oblake, a tu je i činjenica da takvo loženje neminovno stvara ugljen dioksid i time zagađuje životnu sredinu. Štaviše, sečom šuma kako bi se dobio ogrev, još više se narušava održivost prirode.

5. Vodonik

U vreme nedaća s energentima svi sada govore o vodoniku kao gorivu budućnosti. On to verovatno i jeste: gorivo budućnosti, ali ne današnjice. Sagorevati vodonik da bi se zagrejala kuća potpuna je i skupa besmislica. Jer, da bi se elektrolizom dobio vodonik potrebna je električna energija – i to oko kilovatsat struje za najviše pola kilovatsata toplotne energije. Čak i najjeftinija električna grejalica je efikasnija. Ipak, šta nam donosi budućnost kada je reč o vodoniku – to je danas teško reći.