Georgijeva upozorava: Cunami na tržištu rada

Govoreći o fiskalnoj politici, naglasila je da istorija pokazuje kako oštre mere štednje često nose političku cenu, ali da postoje i primeri u kojima su vlade, uprkos teškim rezovima, zadržale poverenje birača.

Kao ilustraciju navela je Letoniju, gde je tadašnji premijer i sadašnji evropski komesar Valdis Dombrovskis sproveo agresivne rezove plata i penzija, ali je ipak ponovo izabran.

Ona je takođe pomenula Argentinu, gde je, prema njenim rečima, drastična fiskalna konsolidacija bila opravdana zbog dugogodišnjeg fiskalnog rasula i inflacije koja je "gušila stanovništvo".

Georgijeva je istovrmeno je naglasila da većina zemalja ne mora da ide tako daleko, već da je za njih primereniji postepen pristup, ali uz jasan i kredibilan plan smanjenja deficita i duga.

Kao pozitivan evropski primer istakla je Italiju, za koju se očekuje da ove godine smanji budžetski deficit na oko tri odsto BDP-a, što je u skladu sa pravilima Evropske unije Italija i dalje ima visok nivo javnog duga, ali Georgijeva je naglasila da su troškovi zaduživanja znatno pali, jer su tržišta prepoznala ozbiljnost fiskalne politike koju sprovodi vlada u Rimu.

"Kada imate plan, sprovodite ga i pokažete da ste ozbiljni, nagrada dolazi kroz niže kamate", poručila je ona.

• MMF: Javni dug EU preti da postane "eksplozivan"
• Mali: MMF doneo odluku o uspešnom završetku druge revizije aranžmana sa Srbijom
• Vučić i Mali sa Misijom MMF-a: Cilj očuvanje stabilnosti i dalji ekonomski rast FOTO

Na temu poreske politike, direktorka MMF-a naglasila je da ne postoji univerzalni recept, ali je podsetila na procene Fonda prema kojima je minimalni prag poreskih prihoda od 15 odsto BDP-a neophodan za funkcionisanje države. Zemlje koje su ispod tog nivoa, poput nekih ekonomija u razvoju, moraju da šire poresku bazu, dok za razvijene ekonomije ključni izazov ostaje kontrola rashoda i efikasnije upravljanje javnim finansijama.

U kontekstu globalne ekonomije, Georgijeva je istakla da je svetski rast otporniji nego što se očekivalo, uprkos trgovinskim tenzijama i geopolitičkim potresima. MMF za ovu godinu projektuje globalni rast od oko 3,3 odsto, dok se za 2026. očekuje blago usporavanje na 3,2 odsto. Sjedinjene Američke Države bi, prema procenama Fonda, mogle da ostvare privredni rast od oko 2,4 odsto, iako je ostavila otvorena vrata mogućnosti da stvarni rezultati budu i bolji.

Georgijeva je posebno naglasila potencijal veštačke inteligencije, za koju MMF procenjuje da bi mogla da poveća globalni rast za 0,1 do 0,8 procentnih poena. Ona je ipak upozorila da će oko 40 odsto radnih mesta u svetu, a čak 60 odsto u razvijenim ekonomijama, biti pogođeno transformacijom tržišta rada zahvaljujući AI.

"Ovo je kao cunami koji pogađa tržište rada - pitanje je da li smo spremni", rekla je Georgijeva, dodajući da su snažne institucije, uravnoteženi budžeti i fiskalne rezerve ključne kako bi zemlje mogle da odgovore na buduće šokove.

Georgijeva je upozorila da veštačka inteligencija već sada menja strukturu tržišta rada, što često pogađa upravo mlade i nove učesnike na tržištu, čiji se poslovi prvi automatizuju. Istovremeno, rast broja visoko kvalifikovanih radnika vodi ka većim platama i snažnijoj lokalnoj potrošnji, što paradoksalno povećava potražnju i za niskokvalifikovanim poslovima.

Prema analizama MMF-a, rast udela visokoobrazovanih radnika za jedan odsto može dovesti do rasta ukupne zaposlenosti od 1,3 odsto.

Posebno su ugroženi radnici čije se veštine ne menjaju i ne prilagođavaju – oni su, kako je ocenila Georgijeva, pod pritiskom i u pogledu radnih mesta i u pregovorima o zaradama. Zbog toga je poručila da vlade moraju hitno da se fokusiraju na unapređenje veština, prekvalifikacije i stvaranje novih prilika, jer će upravo to odlučiti ko će iz tehnološke transformacije izaći kao dobitnik, a ko kao gubitnik.