Bezos, Mask i Soros godinama ne plaćaju porez na dohodak: Evo čime se sve služe

Džef Bezos, Ilon Mask, Majkl Blumberg i Džordž Soros uđu u poresku službu.

Izvor: Index
Podeli
Foto: Shutterstock/Andrii Yalanskyi
Foto: Shutterstock/Andrii Yalanskyi

Nijedan od njih ne plati ni dolara poreza na dohodak.

To zvuči kao vic, ali u poslednjih nekoliko godina to je bila istina.

Naime, američki neprofitni istraživački portal Propablika otkrio je na temelju poreskih izveštaja koje je dobio na uvid da su ovi multimilijarderi u nekoliko od poslednjih desetak godina platili ravno nula dolara poreza na dohodak.

Velika reportaža Propablike, koja bi trebalo da bude samo prva u nizu, odnosi se na 25 najbogatijih Amerikanaca prema evidenciji časopisa Forbs i otkriva načine kojima se služe kako bi izbegli plaćanje punog poreza, prenosi Indeks.

Bezos nije platio 2007. i 2011, Mask i Soros 2018.

Tako Bezos, osnivač, suvlasnik i glavni direktor Amazona (pozicija s koje odlazi idućeg meseca), te službeno drugi (donedavno prvi) najbogatiji čovjek na svetu, 2007. i 2011. nije platio ni dolara saveznog poreza na dohodak iako je tada već bio multimilijarder. Bezos trenutno ima bogatstvo od 189,1 milijarde dolara.

Mask, osnivač, suvlasnik i glavni direktor Tesle, trenutno treći najbogatiji na svetu (152 milijarde dolara), nije platio ni dolara tog poreza 2018. Blumberg, osnivač, glavni direktor i većinski vlasnik firme Blumberg L. P., bivši gradonačelnik Njujorka i dvadeseti najbogatiji čovek na svetu, odnosno 13. u SAD (59 milijardi dolara), takođe je barem jedne od poslednjih nekoliko godina platio nula dolara ovog poreza, piše Propablika.

Soros, investitor i politički angažovani filantrop s bogatstvom od 8,6 milijardi dolara (305. na svetu), nije platio ni dolara ovog poreza tri godine zaredom - od 2016. do 2018.

Podaci o njihovim poreskim prijavama i onima drugih najbogatijih Amerikanaca ruše temeljni mit američkog poreskog sistema, piše Propablika: da svako plaća svoj pošteni deo i da najbogatiji plaćaju najviše. Naprotiv, realna stopa poreza koji na kraju plaćaju, po analizi ovog portala, daleko je niža od one koju plaća prosečno američko domaćinstvo, koje zarađuje 70.000 dolara godišnje i plaća stopu saveznog poreza od 14 odsto.

Milijarderi se pri izbegavanju poreza služe strategijom koja naprosto nije dostupna običnim građanima. Naime, njihovo bogatstvo pre svega proizlazi iz vrednosti deonica i drugih hartija od vrednosti, nekretnina i druge imovine koju poseduju, a rast vrednosti te imovine američki zakoni ne tretiraju kao oporezivi dohodak, bez obzira na to što se time njihovo procenjeno bogatstvo povećava i za milijarde ili desetine milijardi dolara godišnje. Prihod postaje oporeziv tek kada ovi ultrabogataši prodaju svoje deonice i drugu imovinu.

Milijarderi prijavljuju gubitke koji im se odbijaju od poreza

Štaviše, milijarderi često prijavljuju finansijske gubitke uz pomoć kojih, kao i drugim poreskim olakšicama predviđenima po zakonu, smanjuju ili potpuno poništavaju svoj godišnji račun za porez na dohodak. Bivši predsednik i tajkun Donald Tramp na sličan način navodno je uspeo da izbegne plaćanje saveznog poreza na dohodak u 10 od zadnjih 15 godina, kako je lane otkrio Njujork tajms.

Milijarderi izbegavaju porez i tako što podižu zajmove sa svojom imovinom, poput nekretnina ili deonica, kao jamstvom, odnosno kolateralom. Tako sebi obezbeđuju likvidna sredstva bez prodaje imovine, na šta bi trebalo da plate porez. Banci će ipak platiti manje kamate nego državi porez na dohodak, a kamate se usto odbijaju od poreza. Što ste bogatiji, veći krediti su vam dostupniji. Dok obični građani kredite uglavnom vide kao nužno zlo, ultrabogataši ih tretiraju kao dodatni izvor prihoda - koji američka poreska služba ne računa kao prihod.

I dok je 25 najbogatijih Amerikanaca od 2014. do 2018. uvećalo svoje bogatstvo za ukupno 401 milijardu dolara, u tih pet godina platili su ukupno 13,6 milijardi dolara saveznog poreza na dohodak, što znači da je ono što Propablika zove prava stopa poreza iznosilo samo 3,4% u proseku.

S druge strane, Amerikanci koji pripadaju srednjoj ili radničkoj klasi svoja primanja dobijaju iz rada - a ta vrsta prihoda i te kako je oporeziva. Zato je prosečno američko domaćinstvo srednje klase u istom periodu u proseku uvećalo svoje bogatstvo za oko 65.000 dolara neto, uglavnom zbog rasta vrednosti svojih domova i u manjoj meri penzione štednje i druge ušteđevine. U isto vreme platili su gotovo jednako toliko saveznog poreza na dohodak - 62.000 dolara.

Milijarderi ne moraju sebi isplaćivati platu, pa ni plaćati porez na nju

Za razliku od njih, milijarderi, poput Bezosa, Maska ili osnivača, direktora i većinskog vlasnika Fejsbuka Marka Zakerberga, ne moraju uopšte sebi da isplaćuju platu. Stoga je samo na prvi pogled neobično što Bezos prima godišnju platu od oko 80.000 dolara, a Zakerberg ili saosnivači i suvlasnici Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin sebi isplaćuju simboličnu platu od jednog dolara.

U stvari, 25 najbogatijih Amerikanaca sebi je isplatilo ukupno 158 miliona dolara u plati od 2014. do 2018. To je samo procenat prihoda koji su prijavili - ostalih 99 procenata dolazi prvenstveno od dividendi i prodaje deonica, obveznica i drugih investicija, na šta se plaća daleko manji porez nego na platu.

Bogatstvo američkih milijardera samo se još više uvećalo u pandemiji, i to za 1,2 biliona dolara, prema Forbsu.

Voren Bafet plaća pravu stopu poreza od 0,1 odsto

Niko od američkih milijardera nije uspeo toliko da minimizuje svoj porez na dohodak kao Voren Bafet, direktor i većinski vlasnik konglomerata Berkšir Hatavej i šesti najbogatiji čovek na svetu (108,7 milijardi dolara). Iako mu je bogatstvo od 2014. do 2018. naraslo za 24,3 milijarde dolara, prijavio je samo 125 miliona dolara prihoda, pa je i platio samo 23,7 miliona dolara poreza. Prava stopa poreza koji je platio je, dakle, 0,1 odsto.

Ironija je da je upravo Bafet poznat po svom javnom zagovaranju većih poreza za najbogatije Amerikance poput sebe, čime se izdvojio među milijarderima i drugim bogatašima koji se decenijama direktnim i indirektnim putem bore za plaćanje što manjih poreza. Zamah politici poreskih rezova za najbogatije počeo je s Ronaldom Reganom 1980, a kulminirao golemim paketom poreskih rezova i olakšica Donalda Trampa iz 2017. godine, teškim više od bilion dolara, od čega su najviše koristi imali najbogatiji.

Stoga je posebno odjeknula kolumna koju je Bafet napisao 2011. za Njujork tajms, u kojoj je priznao da on plaća nižu stopu saveznog poreza na dohodak (17,4 odsto) od svih 20 zaposlenih u njegovoj kancelariji (u proseku 36 odsto).

"Kongres koji je prijateljski nastrojen prema milijarderima mazio je mene i moje prijatelje dovoljno dugo. Vreme je da se naša vlada ozbiljno pozabavi zajedničkom žrtvom", napisao je Bafet tada. No njegova prava stopa poreza bila je te godine još niža, kada se uporedi s ukupnim rastom bogatstva - samo 0,2%.

Osim što uglavnom ne prodaje deonice Berkšir Hataveja, pa ne mora da plaća ni porez na kapitalnu dobit, Bafetov konglomerat ne isplaćuje ni dividende, već ulaže kako bi povećao vrednost deonica, pa Bafet ne mora da plaća porez ni po tom osnovu.

"Mislite li da bi bogata osoba trebalo da plaća porez bez obzira na sve?"

Bezos je, pak, prema podacima Forbsa, stekao bogatstvo u iznosu od 99 milijardi dolara između 2014. i 2018. Od toga je prijavio samo 4,22 milijarde dolara (dakle ni 5%), na šta je platio ukupno 973 miliona dolara poreza na dohodak. Tako je platio više od 20 odsto na prijavljeni prihod, ali samo 0,98% prave stope poreza.

Investitor i 40. najbogatiji Amerikanac Karl Ikan takođe nije platio ni dolara saveznog poreza na dohodak 2016. i 2017. godine iako je prijavio 544 miliona dolara bruto prihoda. Tome je verovatno pomogao kredit od 1,2 milijarde dolara koji je podigao kod Banke Amerike.

Ikan je odgovorio na upit Propablike o porezima koje plaća, priznajući da "zajmi mnogo novca", ali poričući da je razlog izbegavanje poreza.

"Postoji razlog što se to naziva porezom na dohodak. Nezavisno od toga jeste li siromašna osoba, bogata osoba ili Epl - ako nemate prihoda, ne plaćate porez. Mislite li da bi bogata osoba trebalo da plaća porez bez obzira na sve? Mislim da to nije relevantno. Kako mi možete postaviti to pitanje?", odgovorio je na pitanje zašto nije platio ni dolara poreza na dohodak.

Istina, milijarderi plaćaju porez posredno, kroz svoje firme koje plaćaju porez na dobit. Međutim, kako piše CNN, stopa poreza na dobit od 21% daleko je niža od gornje stope od 37% na dohodak veći od 523.000 dolara za pojedince.

I korporacije izbegavaju poreze

Nadalje, osim što se korporativni porez drastično smanjio poslednjih decenija u SAD i drugde, multinacionalne korporacije i te kako imaju načina za izbegavanje plaćanja svog poreza i obilato ih koriste.

Tehnološki giganti poput Epla, Gugla i Fejsbuka, zahvaljujući premeštanju svojih formalnih sedišta, podružnica ili imovine u zemlje s nižim porezima, često plaćaju malo ili ništa poreza na dobit u SAD. To je i jedan od glavnih motiva iza globalnog poreskog pakta koji je nedavno dogovoren na sastanku kluba razvijenih država G7, koji predviđa minimalni globalni porez na dobit i plaćanje poreza tamo gde se ostvaruje promet, a ne gde je formalno sedište firme.

Prema izveštaju Instituta o poreskoj i ekonomskoj politici, čak 55 velikih američkih korporacija je platilo nula dolara saveznog poreza na dobit prošle godine, uključujući Fedekd, HP, Najki i Arčer Danijels Midland.

Čak ni smrt milijardera i nasledstvo koje ostavljaju porodici nije garancija da će tada morati platiti puni porez. Stopa poreza na nasledstvo u SAD iznosi visokih 40%, ali mnogi milijarderi ga uspešno izbegavaju donirajući veliki deo svog bogatstva u vlastite dobrotvorne fondove. Često preko takvih fondova mogu da prenesu imovinu na naslednike bez plaćanja poreza.

Soros se pravda gubicima, Mask ne želi da komentariše

Bafet je u odgovoru na upit ovog portala branio svoje poreske prakse, ali i naglasio da "i dalje veruje da bi se poreski sistem trebalo suštinski promeniti". Dodao je da je počeo da donira veliki deo svog bogatstva i da planira na kraju da donira 99.5% svog bogatstva u dobrotvorne svrhe, ističući da veruje da će "novac biti korisniji društvu ako se daje u dobrotvorne svrhe nego ako ga se (kroz poreze) koristi da bi se blago smanjio stalno rastući američki dug".

Sorosov portparol je pak na upit odgovorio ovako: "Između 2016. i 2018. Džordž Soroš je imao novčane gubitke od svojih ulaganja, stoga tih godina nije dugovao savezni porez na dohodak. Gospodin Soros već dugo podržava veće poreze za bogate Amerikance."

Blumbergov portparol odgovorio je da "Majk Blumberg plaća maksimalnu poresku stopu na sav savezni, državni, lokalni i međunarodni oporezivi dohodak kako je propisano zakonom". Potom je zapretio: "Nameravamo upotrijebiti sva pravna sredstva koja nam stoje na raspolaganju kako bismo utvrdili koji je pojedinac ili vladin entitet dao ovu informaciju i osigurati da za to odgovara."

Bezos je odbio da odgovori na upit, a Mask je odgovorio samo jednim dijakritičkim znakom: "?"

Bajdenova administracija istražuje ilegalno curenje poreskih prijava

Zanimljiva je i reakcija administracije Džoa Bajdena, koja je u utorak, isti dan kad je Propablika objavila svoju reportažu, saopštio da istražuje kako je portal tačno došao do poreskih informacija američkih milijardera.

"Neovlašćeno otkrivanje poverljivih vladinih podataka nezakonito je. Stvar je prosleđena kancelariji generalnog inspektora, generalnom inspektoru za poresku upravu, FBI-ju i kancelariji državnog tužioca za Okrug Kolumbija, koji svi imaju nezavisna ovlašćenja za istragu", rekla je portparolka ministarstva finansija Lili Adams.

Iako je, kako piše i CNN, objavljivanje poreskih podataka pojedinaca tehnički ilegalno, Propablika tvrdi da javni interes za informisanom raspravom o poreskoj politici opravdava otkrivanje ovih privatnih podataka.

Bafet pre 10 godina: "U klasnom ratu pobedila moja klasa"

Ovo otkriće dolazi u ključnom trenutku, smatra Propablika. Ekonomska nejednakost postala je jedno od presudnih pitanja našeg doba, zbog čega Bajdenova administracija i želi da donese najveće povećanje poreza za bogate u poslednjih nekoliko decenija.

Ali ovi podaci pokazuju da to povećanje poreza svejedno ne bi imalo uticaja na one najbogatije. Poreska reforma bi očito morala biti mnogo dublja od povećanja stope poreza na dohodak da bi imala efekta.

"Poslednjih 20 godina vodi se klasni rat i moja klasa je pobedila", zaključio je Bafet 2011. Ovo otkriće samo potvrđuje koliko je taj zaključak bio tačan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 111 idi na stranu