Na pomolu haos u evropskim lukama: Kupci ne mogu da plate robu iz Kine

Upravo zbog toga su se razvili veliki lučki gradovi na severu - Antverpen, Roterdam, Hamburg. I neki na jugu, poput Pireja i Marselja.

Ali kako se razvijalo jedinstveno tržište, tako je jačala uloga luka na severu, jer se roba iz njih bitno brže prebacivala u unutrašnjost kontinenta. Ispočetka je razlog bio geografski, tu je bila Rajna i nije bilo veće prirodne barijere. Jug je imao problem - Alpe. I taj zaostatak jug, uprkos novim saobraćajnicama i tunelima, nije uspeo da reši sve do danas. Neke luke imaju veoma ozbiljan logistički problem.

Rijeka, na primer, ima prugu koja je spora pa robi železnicom, drugim najjeftinijim oblikom transporta, do Praga treba jednako toliko kao od Roterdama, piše Jutarnji list.

Jedan od sigurnih gubitnika krize koju je izazvao koronavirus biće dobavljački lanci koji će doživeti ozbiljne promene.

Klasičan primer za to je priča koju donosi Fajnenšel tajms (FT). Naime, upravo ovih dana iz Kine stižu flote trgovačkih brodova prepunih kontejnera. Reč je o narudžbinama iz doba kad je u Kini došlo do slabljenja epidemije pa je najavila pokretanje ekonomije, a epidemija se još nije rasplamsala u Evropi. I sad su brodovi pred lukama i pitanje je šta s njima. Pojavila su se dva problema.

Prvi je lakše rešiv - manji broj radnika u lukama. Ali drugi je bitno problematičniji. Naime, velik broj naručilaca je u proteklih mesec i nešto dana zapao u ozbiljne poteškoće i ne može da prihvati robu. Neki čak ne mogu ni da je plate.

Tako se luke nalaze pred ozbiljnim problemom. Robu s brodova moraju da iskrcaju, jer će inače doći do zagušenja luke, a niko tu robu ne želi da preuzme.

U celoj priči postoji jedna dobra stvar.

Naime, zbog Bregzita su sve luke na severu Evrope u proteklom periodu povećale svoje skladišne kapacitete, svesne da će doći do problema u isporuci robe kad Ujedinjeno Kraljevstvo konačno izađe iz EU i prekine prelazni period (to je, kako tvrdi London, fiksno 31. decembra ove godine). Tako da se roba može uskladištiti, ali kada će je neko preuzeti?

Na to pitanje nema odgovora. Paradoksalno je da bi upravo sada roba iz luka mogla izuzetno brzo doći do krajnjih korisnika, jer su evropske saobraćajnice, putne i željezničke, bitno praznije.

Luka Zebruge u Belgiji se našla u specifičnom problemu. Reč je o čvorištu specijalizovanom za automobile koje niko ne preuzima. Pa su lučke vlasti zemljište uz luku pošljunčali i tamo napravili veliki parking. A nekoliko brodova na sidrištu naprosto neće istovariti svoj teret nego će ostati plutajuća skladišta.

Neke od logističkih kompanija nude preusmeravanje brodova prema Pireju i drugim lukama na jugu. Problem je što tamo nisu odrađene pripreme za Bregzit pa su im kapaciteti oskudniji.

U svemu tome luke imaju još jedan problem.

Kontejnere s medicinskom opremom treba iskrcati što pre i poslati ih prema odredištima koja za njima vape. A često je reč o samo jednom kontejneru koji znači spas za hiljade osoblja u bolnicama. Uz zakrčena skladišta i navedene probleme taj proces se usporava.

Ali problem će relativno brzo nestati,

"U sledećoj, ili dve nedelje, broj dolazaka će dosegnuti vrhunac. Ali nakon toga sledi tmurnan period", rekao je za FT predstavnik kompanije koja pruža usluge na terminalima u luci Sautempton. Naime, pad EU u recesiju je već sada bitno smanjio narudžbine i pitanje je koliko će posla biti u pretovaru.