GM u ponedeljak objavljuje bankrot?

To će biti najveći bankrot u istoriji SAD u sektoru koji nije finansijski. GM će prodati većinu svoje imovine u skladu sa procedurom za zaštitu od bankrota.

Bela Kuća je u međuvremenu najavila da će predsednik SAD Barak Obama govoriti o restrukturisanju GM-a takođe u ponedeljak, kada ističe poslednji rok u kome GM, prema odluci vlade, mora da pripremi program restrukturisanja ili da se suoči sa bankrotom.

GM je u četvrtak ponudio akcionarima 27 milijardi dolara vrednih deonica, čime bi im omogućio da preuzmu 25 odsto udela u restrukturisanom GM-u.

Akcionari su prethodno velikom većim glasova odbacili pokušaj GM-a da smanji dug tako što bi vlasnike dugova obeštetio u akcijama, umesto u novcu. To je praktično uništilo svaku nadu da bi sudbina firme mogla da bude rešena izvan stečajnog postupka.

Globalna finansijska i privredna kriza je žestoko pogodila GM i, da nije bilo novčane pomoći američke vlade, kompanija bi već odavno otišla "pod led", a destine hiljada radnika ostalo bez posla.

Obamina adminsitracija je pomoć GM-u uslovila restruktuisanjem kompanije i za to odredila rok koji ističe 1. juna. Pošto taj posao još nije završen, uprava GM-a mora da pripremi dokumenta za proglašenje bankrotstva.

Komentator BBC-a Džon Bitri ističe da bi to bilo najveće bankrotstvo u istoriji američike industrije i neslavna propast firme koja je decenijama bila simbol američke privrede.

Bitri procenjuje da bi uprava GM-a mogla da proglasi bankrotstvo već tokom vikenda i naglašava da je takav ishod praktično neizbežan od kada su kreditori GM odbacili predlog da umesto novca koji su pozajmili kompaniji, dobiju njene deonice.

Iako se razgovaralo osam sati, dogovor nije postignut

Bankrotsto GM-a, međutim, ne znači da će kompanija potpuno nestati, jer po američkom zakonu o stečaju kompanija može da nastavi da posluje pod nadzorom suda.

Proglašenje bankrotstva omogućava kompaniji da poverioce primora na ustupke na koje oni inače ne bi pristali, što će, najverovatnije biti slučaj i ovog puta.

Ideja je da se iz ruševina starog pojavi novi GM - manja, tereta dugova oslobođena kompanija, koja će biti u stanju da preživi na duži rok.

Sve što se dešava sa druge strane Atlantika ima ozbiljne posledice po automobilsku industriju u Evropi, budući da je GM vlasnik više evropskih robnih marki i fabrika automobila,najveći je "Opel", u kojem je zaposleno 25.000 radnika.

Nemačka vlada želi da spase ta radna mesta i da nađe način da se "Opel" i drugi pogoni u Evropi izdvoje iz GM-a, kako bankrotstvo u Americi ne bi uticalo na sudbinu tih fabrika na starom kontinentu.

O tome kome će biti ponudjeno preuzimanje "Opela" još se pregovara, a na sastanku održanom u noći između srede i četvrtka u Berlinu razgovaralo se punih osam sati, ali nikakav dogovor nije postnignut.

Nemci su posle sastanka ostali nezadovoljni, jer su predstavnici GM-a u poslednjem trenutku od vlade u Berlinu zatražili dodatnih 300 miliona evra finansijske podrške za "Opel".

Nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer je posle sastanka kazao da komunikacija između Evrope i Amerike "nije dobra". On je telefonom pozvao svoju američku koleginicu Hilari Klinton i tražio od nje da interveniše kod GM-a.

Fajnenšel tajms prenosi da je jedan od zainteresovanih kupaca za evropski deo Dženeral motorsa, pored kanadske kompanije Magna, i italijanski Fijat, koji je već u procesu preuzimanja drugog propalog američkog giganta, Krajslera.