Spoljni dug Srbije 17,96 mlrd. evra

Prema kriterijumima Svetske banke Srbija je srednje zadužena zemlja jer spoljni dug učestvuje sa 58,5 odsto u bruto društvenom proizvodu, a otplata duga u prvom tromesečju vredi kao 20,9 odsto izvoza.

Dug države i banaka je za prva tri meseca 2008. godine je opao, dok je dug preduzeća porastao za 10,4 odsto. Spoljni dug javnog sektora u prva tri meseca ove godine opao je za 1,6 odsto na 6,04 milijarde evra i u ukupnom spoljnom dugu Srbije učestvuje sa 33,6 odsto, navodi se u saopštenju.

Srpske banke su smanjile svoj spoljni dug za 13,5 odsto na 3,43 milijarde evra. Bankarski sektor se za prva tri meseca ove godine neto razdužio za 45 miliona evra po osnovu dugoročnih inostranih kredita, a u istom lanjskom periodu banke su se po tom osnovu zadužile za 41 milion evra.

Preduzeća u Srbiji su u prvom tromesečju povećala dug za 10,4 odsto na 8,49 milijardi evra, a njihovo neto zaduženje u tom periodu dostiglo je 525 miliona evra, 48 miliona evra više nego u istom lanjskom periodu.

Učešće evra u valutnoj strukturi duga Srbije je 80,5 odsto i nije menjano od kraja 2007. godine, u dolarima je izraženo 13,7 odsto duga, 4,6 odsto je u švajcarskim francima, 0,2 odsto u japanskim jenima, 0,2 odsto u ostalim valutama, a 0,4 odsto u klirinškim dolarima.

Dugoročni dug iznosi 16,89 milijardi evra odnosno 94 odsto ukupnog duga, a njegovo učešće je na kraju 2007. godine bilo 92,5 odsto.

Kratkoročni dug je 31. marta iznosio 1,07 milijardi evra, odnosno šest odsto. Devizne rezerve su 8,9 puta veće od kratkoročnog duga, što znači da je Srbija sposobna da odgovori na kratkoročne obaveze i da je struktura duga povoljna sa stanovišta likvidnosti države, stoji u saopštenju Narodne banke Srbije.