Slatkiši nikad skuplji: Stiže nam "uskršnja inflacija"

Cene slatki&scaron;a rapidno rastu zbog smanjenja proizvodnje kakaoa u Zapadnoj Africi. Ljudski izazvane klimatske promene dovele su do ekstremnih vremenskih nepogoda u ovom regionu, &scaron;to je izazvalo nagli pad proizvodnje kakaoa i drastično poskupljenje čokolade. Novi fenomen stručnjaci su nazvali &quot;uskr&scaron;nja inflacija&quot; ili Easter Eggflation.Prema analizi Energetske i klimatske inteligencijske jedinice (ECIU), prosečna cena popularnih uskr&scaron;njih čokolada u Velikoj Britaniji porasla je za dve trećine u samo tri godine, dok su pojedina jaja poskupela i vi&scaron;e od dvostruko. Podaci koji prate prosečne cene glavnih brendova u britanskim supermarketima između januara i marta pokazuju da su Galaxy uskr&scaron;nja jaja poskupela najvi&scaron;e - čak 105 odsto po 100 grama od 2023. godine. Cadbury Creme Eggs poskupeli su 81 odsto, dok je 200-gramski Lindt Gold Bunny sada skuplji za 77 procenata, sa cenom od 8,42 funte (oko 9,72 evra).U 2025. godini, cene čokolade u EU porasle su u proseku 18 odsto, &scaron;to je najvi&scaron;e od svih prehrambenih proizvoda, dok su ukupne potro&scaron;ačke cene u EU rasle oko 2,5 procenta godi&scaron;nje.Kako klimatske promene utiču na industriju čokoladeEksperti kao glavni razlog poskupljenja navode drastičan rast cene kakaoa, koji je pogođen globalnim zagrevanjem. Većina kakaoa (oko 60 odsto) dolazi iz Zapadne Afrike, iz vlažnih zemalja kao &scaron;to su Obala Slonovače i Gana, gde se tople i vlažne sezone smenjuju sa kratkim su&scaron;nim periodima.Porast temperatura doveo je do ekstremnih vremenskih događaja koji su u poslednje tri godine smanjili proizvodnju kakaoa i do 40 procenata. Ekstremne padavine u 2023. izazvale su pojavu bolesti crne mahune, koja je uni&scaron;tila veliki deo kakao biljaka. Su&scaron;a početkom 2024. i ekstremne vrućine dodatno su pogor&scaron;ale setvu, rast i berbu kakaoa.Neki stručnjaci upozoravaju da bi svet mogao ostati bez kakaoa do 2050. godine ako emisije gasova koji zadržavaju toplotu nastave da rastu. Nelegalna eksploatacija zlata, stara stabla i krijumčarenje kakaoa dodatno pogor&scaron;avaju situaciju i podižu cene.Kris Jakarini, analitičar hrane i poljoprivrede u ECIU, ističe da nagli rast cena jasno pokazuje da klimatska kriza vi&scaron;e nije daleka pretnja, već realnost koja direktno utiče na na&scaron;e račune za kupovinu. &quot;Ekstremne vremenske nepogode koje uni&scaron;tavaju berbu kakaoa u Zapadnoj Africi i podižu cene čokolade direktna su posledica zagrevanja planete. Čak i ako sada pažnja javnosti prelazi na konflikte u Iranu i zalivskom regionu, nečinjenje po pitanju klimatskih promena dodalo je stotine evra na račune za kupovinu, a čokolada je samo jedan od mnogih pogođenih proizvoda.&quot;&#39;Uskr&scaron;nja inflacija&#39; služi kao snažna poruka &scaron;ta nas čeka ako svet ne smanji emisije i ne obezbedi stabilne lance snabdevanja&quot;, ističe analitičar. Da li Evropa snosi deo krivice?Naučnici eksperimenti&scaron;u sa rogačem, biljkom otpornom na klimatske promene koja uspeva u toplim i suvim klimama uz minimalnu potrebu za vodom. Ipak, ovo ne re&scaron;ava glavni problem - zemlje u razvoju i dalje snose najveći teret klimatskih promena.Na UN klimatskom samitu COP29 2024. godine, skoro 200 država složilo se da do 2035. godine trostruko poveća finansijsku podr&scaron;ku zemljama u razvoju, na 300 milijardi dolara godi&scaron;nje (oko 254,5 milijardi evra). Godinu dana kasnije, na COP30, zemlje u razvoju pozvale su na dodatnu pomoć za prilagođavanje klimatskim promenama, ističući koliko infrastruktura poput odbrambenih sistema od poplava i sistema otpornog na su&scaron;u vodu može promeniti živote.Međutim, države su se samo saglasile da barem trostruko povećaju sredstva za adaptaciju do 2035, praktično ponavljajući prethodne obaveze bez novih koraka. Istovremeno, Nemačka je najavila smanjenje budžeta za pomoć zemljama u razvoju u smanjenju emisija gasova sa &scaron;est milijardi na 4,58 milijardi evra.U 2025. nekoliko ključnih zapadnoevropskih zemalja - &Scaron;vajcarska, Francuska i Holandija - takođe je značajno smanjilo pomoć, fokusirajući se na sopstvene potrebe, poput jačanja odbrane. Ovaj mesec, Velika Britanija je kritikovana zbog planova da smanji klimatsku pomoć za oko 14 odsto, na približno dve milijarde funti godi&scaron;nje (oko 2,31 milijardi evra) - uprkos upozorenjima da bi takva odluka ugrozila nacionalnu bezbednost i živote u svetu.

Slatkiši nikad skuplji: Stiže nam "uskršnja inflacija"

0 Komentari