Koliko teška kriza čeka Evropu?

Dok poslednji tankeri sa fosilnim gorivima iz Persijskog zaliva uplovljavaju u evropske luke, lideri se suočavaju sa razmerama krize, pi&scaron;e Politico.&quot;Ako rat potraje, to će biti teret za evropsku ekonomiju uporediv sa pandemijom Kovida ili početkom rata u Ukrajini&quot;, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto upozorio je da bi sukob mogao da traje &quot;godinama&quot;, dok je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard procenila da bi dugoročne posledice mogle da prevaziđu sve &scaron;to se trenutno može zamisliti.Oko 20 odsto svetske nafte i gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je Iran zatvorio uz pretnje napadima na brodove. Američki predsednik Donald Tramp je poručio pogođenim zemljama: &quot;Moraćete da naučite da se borite za sebe. Težak deo je zavr&scaron;en. Idite po svoju naftu&quot;.Nafta i gas su neophodni za transport, grejanje i ceo industrijski lanac, od hrane i plastike do hemikalija i poljoprivrede. Zatvaranje moreuza utiče i na snabdevanje đubrivima i helijumom, koji je neophodan za proizvodnju mikročipova. Uticaj je trenutno najvidljiviji u porastu cena goriva, ali i u &scaron;irenju krize na druge proizvode, pa je Soni direktno povezao povećanje cene novih PlayStation konzola sa &quot;pritiscima u globalnoj ekonomiji&quot;.Politico upozorava na scenario koji &scaron;ef Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, nazvao &quot;najvećom pretnjom globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji&quot;.Nesta&scaron;iceZa razliku od kriza iz 1970-ih ili 2022. godine, trenutni poremećaji utiču na sve izvore energije, od sirove nafte i gasa do dizela i mlaznog goriva. Analitičarka Ana Marija Jaler-Makarevič upozorava da se trži&scaron;ta suočavaju sa retko viđenim scenarijem potpunog zatvaranja ključne energetske kapije. Dok su krize 1970-ih smanjile globalne zalihe za oko 7 procenata, sada je pogođeno oko 20 procenata svetskih zaliha.EU je u početku računala na relativno nisku zavisnost od Zaliva, oko 6 procenata svoje nafte i manje od 10 procenata gasa, i na alternativne dobavljače kao &scaron;to su Sjedinjene Države, Norve&scaron;ka, Azerbejdžan i Alžir. Ali kako rat ulazi u petu nedelju, to se pokazuje nedovoljnim.Azijske zemlje, koje su pre rata dobijale oko 80 procenata energije iz Zaliva, agresivno kupuju preostale količine i podižu cene. Trgovci preusmeravaju po&scaron;iljke ka Aziji radi većeg profita, zaobilazeći Evropu. Prema rečima analitičara Kplera, Čarlsa Kosterusa, najmanje 11 tankera sa tečnim prirodnim gasom (LNG) je već preusmereno ka istoku, a poslednji tanker sa katarskim gasom trebalo bi da stigne u Evropu za nekoliko dana.&quot;Nemamo rezerve. Nemamo sigurnost&quot;, upozorava Jaler-Makarevič, dodajući da bi Evropa mogla da oseti posledice u roku od nekoliko nedelja.Najgori mogući scenario bio bi da moreuz ostane zatvoren duže od mesec dana, uz kontinuirane napade na energetsku infrastrukturu, upozorava jedan rukovodilac uvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG). Iako bi visoke cene na kraju mogle da podstaknu veću proizvodnju, on upozorava da bi mogle da ostanu trajno visoke.EU je posebno ranjiva na rafinirane proizvode, jer vi&scaron;e od 40 procenata dizela i mlaznog goriva dolazi iz Zaliva.&quot;Ako moreuz ostane zatvoren, praktično nema alternative&quot;, rekao je analitičar ICIS-a Homajun Falak&scaron;ahi. Finansijska trži&scaron;ta trenutno računaju na kratkoročnu blokadu od dve do tri nedelje, ali duže zatvaranje bi značilo jo&scaron; veće cene i dublju krizu.Iako su bogate zemlje početkom marta iz svojih rezervi izbacile 400 miliona barela nafte, cene su ponovo počele da rastu.Uni&scaron;tavanje potražnjeNajvidljiviji uticaj su već veće cene goriva. Cena eurosupera 95 porasla je za oko 15 procenata između 23. februara i 23. marta. Vlade poku&scaron;avaju da ublaže udarac smanjenjem akciza, ali bez novih zaliha mogle bi da pribegnu ograničavanju potro&scaron;nje.Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen savetovao je ograničavanje saobraćaja kako bi se nadoknadila nesta&scaron;ica dizela i mlaznog goriva, podsećajući na mere iz 1970-ih. Takođe se pojavljuju scenariji &quot;energetskih blokada&quot;.Vazdu&scaron;ni saobraćaj je posebno te&scaron;ko pogođen jer je gorivo najveći tro&scaron;ak. Cena mlaznog goriva u Evropi se vi&scaron;e nego udvostručila na preko 1.700 dolara po toni. Avio-kompanije već podižu cene, a &scaron;ef IATA-e Vili Vol&scaron; upozorava da industrija ne može da apsorbuje udarac.Neke azijske avio-kompanije već otkazuju letove, a Lufthanza razmatra prizemljenje između 20 i 40 aviona, &scaron;to bi smanjilo kapacitet za 2,5 do 5 procenata. Ako kriza potraje, neki putnici će otkazati svoja putovanja, a neki će ostati bez planiranih putovanja.Industrijski padPosledice se već prelivaju na industriju, posebno na hemijski sektor, koji je temelj proizvodnje u Evropi. Nemački Kovestro upozorava na nagli porast tro&scaron;kova logistike, sirovina i energije koji se već ugrađuju u cene proizvoda.Evrofer upozorava da nestabilne cene energije postaju jedan od najvećih rizika za investicije, posebno u proizvodnji niskougljeničnog čelika. Bez stabilnih i konkurentnih cena energije, sve je teže opravdati investicije u Evropi.Tro&scaron;kovi plastike, đubriva i helijuma takođe rastu. Industrija plastike je posebno izložena jer zavisi od uvoza nafte i gasa, dok proizvođači đubriva upozoravaju da energija čini 60 do 80 odsto tro&scaron;kova proizvodnje, pa poremećaji brzo izazivaju lančanu reakciju i povećanje cena.StagflacijaRastući tro&scaron;kovi u proizvodnji, transportu i poljoprivredi prenose se na potro&scaron;ače, &scaron;to ponovo podiže inflaciju. Komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis upozorava da bi ovaj talas mogao da liči na stagflaciju - kombinaciju slabog rasta i visokih cena koja je obeležila 1970-te.Evropska komisija procenjuje da će ekonomski rast pasti na oko 1 odsto, dok bi rastuća inflacija mogla da primora Evropsku centralnu banku da poveća kamatne stope. To bi učinilo kredite jo&scaron; skupljim i usporilo ekonomiju.Visoki javni dugovi postaju sve skuplji za servisiranje, a vlade bi mogle biti prinuđene da smanje javne usluge.Čak i ako se rat odmah zavr&scaron;i, oporavak bi trajao najmanje godinu dana, upozorio je Birol. &Scaron;to duže traje sukob, posledice će biti teže.Dok poslednji tankeri iz Zaliva zavr&scaron;avaju istovar, Evropa ima nedelje, a ne mesece, da se pripremi. &quot;Kriza neće biti kratka&quot;, rekao je Jergensen.&quot;Čak i ako mir dođe sutra, posledice će ostati jer je energetska infrastruktura u regionu uni&scaron;tena i nastavlja da se uni&scaron;tava&quot;.

Koliko teška kriza čeka Evropu?

1 Komentari