Iran se ne šali

Prvog aprila 1979. godine zvanično je uspostavljena Islamska Republika Irana, nakon što su građani odlučili u nacionalnom referendumu da zemlja napusti monarhiju i prihvati novi oblik vlasti zasnovan na principima islamske revolucije.

Referendum o promeni sistema vlasti održan je 30. i 31. marta 1979., manje od dva meseca nakon što je Islamska revolucija svrgla šaha Mohameda Rezu Pahlavija i okončala više od 2.500 godina monarhijskog režima u Iranu. Prema zvaničnim podacima, preko 98 odsto glasova bilo je za uvođenje Islamske Republike, rezultati koji su objavljeni upravo 1. aprila, zbog čega je taj datum od tada utvrđen kao državni praznik.

Ovaj dan Iranci nazivaju Danom Islamske Republike i obeležava se svake godine u skladu sa iranskim kalendarom — na 12. Farvardina, što obično pada na 1. april po gregorijanskom kalendaru. Svečanosti često uključuju državne ceremonije, parade i obraćanja zvaničnika, dok državni mediji podsećaju na značaj referenduma za istoriju zemlje.

Za podršku ovakvom sistemu glasali su birači širom zemlje, uključujući i mlade Irance koji su imali pravo glasa zbog privremenog snižavanja granice sa 18 na 16 godina za potrebe referenduma. U narednim mesecima, nakon uspostavljanja Islamske Republike, organizovan je još jedan referendum o novom ustavu koji je takođe usvojen velikom većinom.

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi

• U ove prvoaprilske šale poverovali su milioni VIDEO
• Prvi april: da li štampa sada izbegava šale?

Iako su van Irana mnogi iznenađeni činjenicom da je 1. april pravi državni praznik, ovaj datum ostaje jedna od ključnih prekretnica moderne iranske istorije. On simbolizuje kraj monarhije i početak nove političke i društvene ere, koja i danas oblikuje unutrašnju i spoljnu politiku zemlje.

Danas se Iran suočava s jednom od najizazovnijih faza u svojoj modernoj istoriji — više od četiri decenije nakon što je 1. aprila 1979. proglašen Dan Islamske Republike, zemlja je zahvaćena unutrašnjim tenzijama, ekonomskim pritiscima i međunarodnim sukobima.

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi

U poslednjih nekoliko meseci Iran je u sukobu sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, što je dovelo do nizova udara na infrastrukturu, oštre mere bezbednosti i značajnih promena u vođstvu, uključujući i smrt doskorašnjeg vrhovnog vođe i izbor njegovog naslednika.

Istovremeno, unutar same zemlje javlja se sve veće nezadovoljstvo zbog ekonomske krize, inflacije i ograničenja političkih sloboda.

Protesti koji su počeli krajem 2025. i ušli u 2026. rasplamsali su se širom gradova, a bezbednosne snage su odgovorile žestokim pritiskom, uključujući masovne hapšenja i represiju, što je izazvalo međunarodnu zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava i obustave pristupa internetu za veliki deo stanovništva.

Ova kombinacija geopolitičke napetosti, unutrašnjih nemira i ekonomskih poteškoća čini savremenu situaciju u Iranu izuzetno složenom, sa neizvesnim ishodom kako za same Irance, tako i za širi region Bliskog istoka.