Naknada SOKOJ-u diže cenu računara

Naknada će iznositi po komadu nosača zvuka, slike i teksta od 0,7 para do 1,4 dinara, a za uređaje paušalno tri odsto vrednosti.

Firme iz IT sektora smatraju da je naknada neopravdano visoka i da obuhvata previše artikala, zbog čega će mnoga preduzeća biti zatvorena, dok zaštitnici autorskih prava smatraju da se uvoznici plaše da će ostati bez zarade. Krajem 2009. godine donet je Zakon o autorskom i srodnim pravima, koji predviđa uvođenje naknade za IT sektor, ali Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije i tri organizacije za zaštitu autorskih prava – Organizacija muzičkih autora Srbije – Sokoj, Organizacija proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora nisu mogle da se dogovore kolika će biti.

Na kraju su ove tri organizacije zatražile mišljenje vladine Komisije za autorsko i srodna prava, koja je podržala njihov predlog o visini tarife.

Posle objavljivanja u Službenom glasniku, nove takse će se primenjivati od početka sledeće godine.

Firme (ni)su protiv

U Udruženju za informatiku, koje predstavlja firme u ovom sektoru, kažu da je novi zakon odlično rešenje, kao i da firme nisu protiv uvođenja naknade, ali ne u ovom iznosu.

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja, navodi da tri organizacije dobiju po ovim osnovama 7,6 miliona evra godišnje, a samo od naknade za IT sektor sledeće godine prihodovaće oko 4,4 miliona evra.

Uz to, kako dodaju, pozitivno mišljenje Komisije ojačava tužbe tri organizacije protiv firmi iz IT sektora za naplatu naknada po prošlom zakonu, pa preti opasnost da će morati da plate oko devet miliona evra.

"Za iznos naknade poskupeće i ova roba, naravno i kompjuteri, jer se ona plaća i na određene računarske komponente. Kada plate sve takse, uvoznicima ostane oko tri odsto, a tolika je ova naknada", naglašava Jovanovićeva i nada se da muzički dinar neće odvesti u stečaj firme iz IT sektora jer je tržište od 2008. smanjeno za 50 odsto. "Svi se plaše pomeranja tržišta u sivu zonu jer naknada nema u okolnim zemljama, pa će ova roba tamo biti jeftinija", ističe ona.

Komtrejd seli proizvodnju?

Veselin Jevrosimović, vlasnik Komtrejda, mnogo je direktniji.

"Naš sektor se bori za goli život. Ako je ovo najavljena pomoć države privredi, onda joj hvala. razmišljamo da iselimo proizvodnju iz Srbije", izričit je Jevrosimović.

On se pita kome je u interesu da se IT sektor optereti novim nametima, koji će za mnoge značiti ključ u bravu, jer nemaju milione evra koje traže zaštitnici autorskih prava, dok će građani moći manje da kupe jer će cene otići gore.

Jevrosimović kaže da je reč o sektoru koji grade obrazovnu infrastrukturu zemlje, bez koje nema napretka, i navodi da sada na sedamdeset dvoje dece u osnovnim školama ide jedan računar, a u razvijenim zemljama na samo petnaestoro.

On navodi da je naknada u Srbiji slična kao u Hrvatskoj čija je IT industrija duplo veća, a kupovna moć građana tri puta veća.

Lista uređaja na koje se plaća „muzički dinar“

- fotokopir aparati

- CD rezači (kao računarske komponente)

- DVD rezači (kao računarske komponente)

- štampači

- skeneri

- digitalni video rekorderi

- blu rej rekorderi

- video-rekorderi

- digitalni džuboksovi

- digitalni audio-plejeri

- haj faj CD rekorder

- haj faj DVD rekorder

- haj faj HD rekorder